Izvor: Danas, 30.Okt.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Peko Dapčević znao šta piše
Tema mog članka nije bila procenjivanje udela jugoslovenskih naroda u NOR-u. Bavio sam se memoarima generala Peke Dapčevića „Za Beograd“. Znao sam da ih niko u srpskoj pijanoj štampi o 70-godišnjici neće pomenuti. Ta knjiga se slabo čitala, ako ikako, i kada je izašla pre 30 godina, na 40-godišnjicu oslobođenja Beograda. Po reagovanju gospodina Đerića, vidim da je ni on nije pročitao, čekao je toliko godina pa da iz mog teksta sazna šta je pisao njegov komandant o operaciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << u kojoj su zajedno učestvovali. Čak mu se nešto i dopalo, kaže - „interesantno je“.
Dakle, rukovodio sam se podacima koje Peko Dapčević navodi. Pročitao sam u „Ruskoj reči“ tekst Petra Iskenderova (29. oktobar 2014), koji daje nešto drugačije informacije, naročito o brojnosti sukobljenih vojski oko Beograda. Po njemu ispada da je tu ratovalo, ako nije štamparska greška, oko pola miliona ljudi. Ali, pretpostavljam da je Peko Dapčević znao šta piše i da je imao na raspolaganju relevantne činjenice.
Peko Dapčević u svojoj knjizi opisuje kako je dobio naređenje od Vrhovnog komandanta da iz Bosne krene u osvajanje Srbije, a ka Beogradu. Pominje i da je Tito naredio da se u propagandi, naročito preko Radio Jugoslavije naglašava da ka Srbiji napreduju „srpske snage“. Razlog: bolji prijem kod stanovništva u Srbiji i šira i brža regrutacija u Srbiji. Peko je zbog te naredbe imao okapanja sa nezadovoljnim Crnogorcima.
Peko opširno opisuje regrutaciju i vrlo ističe brojčani udeo srpskih boraca u osvajanju Beograda, ne pominje i ne naglašava toliko druge, što ne znači da ih nije bilo. Kada je operacija završena, stigla je Titova zapovest o odlikovanjima i u njoj je nabrojano ko se sve ima smatrati oslobodiocem Beograda. Tito navodi „bijeli Zagreb“ i „Hrvatsko Zagorje“. O njima u Dapčevićevoj knjizi pomena nema. To je bio razlog da pitam istoričare, i to ne one naklonjene uživanju da potcene NOR, jer, kao i gospodin Đerić, smatram jugoslovenski rat protiv fašizma izuzetno značajnim događajem za sve jugoslovenske narode.
I pisao sam tekst da bi revizioniste omeo u njihovim zabašurivanjima tog dela naše zajedničke istorije. Ali sam pitao i istoričare da bi smo se oslobodili fraza iz prošlosti i videli događaje onakvima kakvi su zaista bili, bez ideološkog friziranja „bratstvom i jedinstvom“ kakvog je u socijalizmu bilo.
