Izvor: Blic, 04.Maj.2014, 21:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pekićeva reforma kao danas pisana
Škola postaje ogromna vežbaonica poslušnosti. Znanje koje se u njoj stiče je savršeno beskorisno, ne toliko po svojoj vrsti, koliko po svojoj nekoherentnosti i odsustvu celine. Đaci uče istoriju, to je tačno, ali se nimalo ne uče na toj istoriji: Borislav Pekić
Ovako je davne 1955. naš čuveni književnik Borislav Pekić u knjizi “Političke sveske” pisao o reformi školske nastave. Govorio je još i da se hvale i nagrađuju osobine robova, da sistem bez selekcije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pogoduje jedino mediokritetima i da je pamet zapostavljena na račun strpljenja.
- Mozak jednog maturanta liči na komisionu radnju u koju duhovne veličine prošlosti, spale na prosjački štap, ostavljaju na prodaju dragocenosti privatnog života. Svedena na brojeve ili, što je još gore, posvećena sebi samoj a ne budućnosti, istorija ostavlja isti onaj mučni utisak, koga čovek dobija čitajući dnevnik usedelice - pisao je Pekić.
On se osvrnuo i na pojedine predmete koji su se i tada, a i danas, izučavali u školama.
- Gimnazijalac uči istoriju, to je tačno - ali se nimalo ne uči na istoriji. Zato je ona beskorisna, u obliku u kome se opisuje. Istorija, međutim, nije poznavanje prošlosti, nego pre svega prolegomena budućnosti i primenjena etika.
Govoreći o maternjem jeziku, on kaže da niko imalo pametan ne sumnja da njegovo školsko učenje zanemaruje ono što je bitno: njegovu praktičnu upotrebu. Maternji bi jezik, piše on, osim jedne kratke i bitne gramatičke prolegomene, morao da bude spoj modernog oratorstva, a to znači semantike, vežbanja u logici, dijalektici i vaspitanja umetničkog ukusa.
- U svim udžbenicima srpskog jezika koje sam pregledao, svetskoj književnosti dato je kurzivno mesto, mesto najgeneralnijeg uvoda u nacionalne baljezgarije - piše Pekić i kaže da je potrebno uzimati najbolje, a ne naše. Treba “shvatiti da smo deo, a ne celina, da ne postoji nikakva nacionalna budućnost, nego samo nacionalna prošlost - koja neka bude poštovana, ali neka bude već jednom mrtva - i da najzad postoji samo jedna Umetnost, a ne Njegoš na jednoj, a Milton na drugoj strani sveta”.
- Bez selekcije, metodično izvedene, nećemo nikad dobiti intelektualce. Samo večite đake - ističe Pekić.
Reč struke
Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije
- Danas je puko reprodukovanje sadržaja potpuno obesmišljen način učenja. Jednostavno, ne znači da onaj ko može da nauči napamet knjigu to znanje zapravo i ima. Kreativno razmišljanje se na razvija, znanje je u praksi neprimenljivo. Nastavnici nisu obučeni da pripreme đake za ono što ih čeka za 10-20 godina. Danas 97-98 odsto dece ima mobilne telefone gde za minut mogu da provere razne datume i podatke, i jednostavno nema potrebe da se sve to uči napamet. Ono šta oni moraju da nauče jeste kako da znanje shvate i primene. Nažalost, do danas se malo šta promenilo.
Milorad Antić, Forum srednjih stručnih škola
- Ako se nešto ne promeni, ovaj Pekićev tekst bi apsolutno mogao da bude primenljiv i na sadašnjost. Pored učenja, deca moraju da budu i kreativci da bi uopšte mogla da se razvijaju, i da budu spremna za ono što ih očekuje. Devedesetih je bila negativna selekcija kada je u pitanju odabir nastavnika. U godinama koje su nakon toga dolazile svašta se radilo, a ništa nije suštinski urađeno, do toga da je pre nekoliko godina povećan i broj izostanaka koje učenici mogu da imaju, tako da đaci više nisu ni hteli da ulaze u škole. Sve je to dovelo do toga da nastavnike šamaraju u školama.
Najčitanije SADA:
