Izvor: RTS, 01.Avg.2011, 20:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pekićev zakasneli dnevnik
Objavljen drugi tom knjige "Korespodencija kao život", sabrana pisma koja je Borislav Pekić slao supruzi i ćerki. Pisma predstavljaju neku vrstu Pekićevog dnevnika, koji on nije mogao, niti želeo da vodi u to vreme, kaže Ljiljana Pekić.
Službeni glasnik objavio je drugi tom knjige "Korespodencija kao život", sabrana pisma Borislava Pekića supruzi Ljiljani i ćerki Aleksandri, nastala, prema rečima priređivača, u jednom od najtežih perioda u njegovom životu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Knjigu je priredila piščeva supruga Ljiljana, a javnosti je predstavio mladi pisac Vladimir Kecmanović.
Pekićevi zapisi predstavljaju vredno svedočanstvo o životu velikog pisca, o fazi u "razvoju" totalitarnog društva, koju mnogi proglašavaju zlatnim dobom liberalizma.
Pekićevi zapisi, takođe, govore i o raznolikim ljudskim karakterima, nastali pod okom opravdano budne autocenzure, i samim tim otkrivaju novu žicu autorovog dara, kaže Vladimir Kecmanović.
Najgori događaji, koji su prisutni samo u nagoveštaju i iz nužde su prećutani, svojim odsustvom upravo prikazuju teskobnu sliku te epohe, navodi Kecmanović.
Kako ističe autorova supruga Ljiljana, pisma predstavljaju neku vrstu Pekićevog dnevnika, koji on nije mogao, niti želeo da vodi u to vreme.
Nikada nije bilo sigurno hoće li ga uhapsiti ili je oduzimanje pasoša bilo jedino što su vlasti želele sa Pekićem da preduzmu, navodi supruga poznatog pisca.
Jedan od najtežnih perioda u Pekićevom životu bio je, kako navodi, 1970/71. godina, kada je se ona zaposlila u Londonu. Međutim, dugo planirana selidba porodice Pekić u inostranstvo osujećena je, jer je policija Borislavu Pekiću oduzela pasoš.
Supruga Ljiljana, koja je dala otkaz na poslu u Beogradu, morala je da se odseli bez muža i da iz tuđine prati njegovu mučnu borbu za vraćanje, kako kaže, jednog od osnovnih, i tadašnjim ustavom, garantovanih čovekovih prava - da slobodno putuje gde god želi.
