Izvor: RTS, 08.Apr.2011, 08:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pekar, lekar, apotekar...
Srbiji u skoroj budućnosti potrebni informatičari, ginekolozi, kuvari i mesari. Posao teže nalaze inženjeri poljoprivrede i mašinstva, tehničari, maturanti gimnazije.
U Srbiji je više od 730.000 ljudi bez posla, među njima i mnogo fakultetski obrazovanih. To ukazuje da se, prilikom određivanja kvota za upis u srednje škole i na fakultete, ne vodi dovoljno računa o tome koji će nam stručnjaci kasnije biti potrebni.
Od odluke šta ćete studirati zavisi da >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << li ćete se po završetku studija naći na birou rada ili ćete raditi posao koji volite i za to biti dobro plaćeni.
Potrebni su nam stručnjaci u oblasti informacionih tehnologija, oftalmolozi, ginekolozi, farmaceuti, inženjeri građevine i elektotehnike, zavarivači, kuvari, mesari. Posao teže nalaze inženjeri poljoprivrede i mašinstva, tehničari, maturanti gimnazije.
Srđan Andrijević iz Nacionalne službe za zapošljavanje kaže da svi oni koji bi se bavili poslovima programiranja u vezi sa informatičkim tehnologijama imaju mogućnost da se lakše zaposle.
"Očekujemo da će oblast finansija i konsalting i dalje imati ulogu na tržištu rada u narednom periodu", rekao je Andrijević.
Iako su u unutrašnjosti često potrebni određeni stručnjaci, retki odlučuju da odu iz Beograda. Da se situacija ipak menja, pokazuje podatak da se za mesto jednog lekara opšte prakse u Topoli nedavno prijavilo oko 150 kandidata, a prijave su stizale i iz prestonice.
Dodatno obrazovanje
Ipak, ni diploma vam nekada nije garancija da ćete naći posao, jer radno mesto zahteva i dodatna znanja.
"Zanimljiv je podatak da su se posladavci pre odlučivali za kandidate koji imaju niži prosek, ali su tokom studiranja posećivali različite seminare, prakse i na neki dodatni način se doškolovavali", rekla je Tatjana Vidaković iz Infostuda.
Prema njenim rečima, u gotovo 70 odsto oglasa se traži engleski jezik i akcenat je na dodatnom obrazovanju.
Nacionalna služba za zapošljavanje radi istraživanje koje će pokazati koja su nam zanimanja potrebna u bliskoj budućnosti. Ipak, neophodna je jasna strategija razvoja zemlje.
"Ponekad je gotovo nemoguće napraviti pravi profil zato što se u međuvremenu može desiti da na samom tržištu dođe do promena pa ono preduzeće koje je iskazalo potrebu za određenim kadrom nestane", rekao je ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.
Ministar smatra da dokle god ne budemo imali bolju ekonomiju, kao dežurni problem javljaće se deficit nekih kadrova.
Problem deficitarnih i suficitarnih zanimanja imaju i naši susedi. Relativno uspešan model ima daleko razvijenija Nemačka, u kojoj državne službe i velike kompanije rade istraživanja o tome koja su zanimanja zemlji potrebna u sledećoj deceniji.
