Izvor: RTS, 25.Nov.2010, 17:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pejzaži u đubretu

Ako ste mislili da su prizori smeća koje zatrpava hrvatski Pelješac, Mljet i Korčulu jezivi, treba da pogledate kako izgleda albanska obala Jadrana.

I dok se južni delovi Hrvatske bore sa tonama smeća koje more neprestano izbacuje na obalu poluostrva Pelješac, ali i Mljeta i Korčule, identični prizori u Albaniji su sasvim uobičajeni, piše Jutarnji list.

O tome kako izgledaju obale Jadranskog mora u Albaniji, najbolje svedoči izveštaj Rojtersa koji donosi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << priču o smeću sa rta Kepi i Rodonit, koji se nalaze na nekih četrdesetak kilometara severno od luke Drač.

Hrvatski mediji prenose izveštaj Rojtersa i tvrde da smeće na hrvatskim plažama dolazi upravo odatle.

Novinarka britanske agencija Debora Luterbek navodi da je plaža koja je nekada predstavljala turistički biser Albanije, danas uništena smećem, koje more, ali i zemlju, čine otrovnim za ljude i životinje.

Iako turisti više ne dolaze na spomenutu plažu, nekoliko ribara i dalje peca nedaleko od hrpe smeća.

Prema rečima jednog ribara, zbog velike zagađenosti, stanovništvo mora da se udaljava od delte reke Išmi, jer donosi velike količine smeća iz reke Lane.

"Kao što vidite, situacija je užasna. Moramo da plovimo daleko od obale, što nas dovodi u opasnost, a i lov je slabiji. Zahtevamo da vlasti učine nešto na sanaciji ovog problema", kaže jedan od ribara koji i dalje pokušava da peca nadomak zagađenih obala.

Inače, pomenuta plaža nekada je bila prava turistička meka za ljude iz Drača, Tirane i drugih okolnih gradova, ali danas su turisti, zbog zagađenosti vode, prava retkost.

Smeće uglavnom dolazi iz albanskog glavnog grada, Tirane, i okolnih mesta koje reke koriste kao odvod za kanalizaciju i deponije.

Albanske vlasti na potezu

Zamenik albanskog ministra za zaštitu životne stredine Talant Bino kaže da država mora, pre svega, da preduzme hitne radnje koje će imati kratkoročne efekte.

Prema njegovim rečima, albanska vlada počela je da radi na dugoročnim planovima, osnovana je grupa stručnjaka kako bi se taj problem rešio.

"Važno je napomenuti da tu nije reč samo o sanaciji posledica, već i o edukaciji stanovništva", objasnio je Bino.

Međutim, još 2006. godine, Bino je za Rojters izjavio da je Albanija već tada prihvatila sličnu strategiju, ali ona do danas nije urodila plodom.

Albanija je bila najsiromašnija i najizolovanija zemlja pod komunizmom. Međutim, upravo je to zatvaranje granica prema svetu, sačuvalo njenu mediteransku obalu.

Dolaskom kapitalizma i demokratije pratio je nov način i stil života stanovništva. Potrošačko društvo i građevinski procvat donele su ubrzani razvoj zemlje, ali nejveću cenu su platile upravo albanske plaže.

Nastavak na RTS...