Izvor: RTS, 23.Avg.2009, 15:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pedeset prva godišnjica RTS-a
"Dobar dan, dragi gledaoci. Televizijski studio Beograd počinje svoj eksperimentalni program. Danas gledate našu prvu emisiju. Za vreme Beogradskog sajma imaćete prilike da redovno pratite emisije našeg probnog programa. Program ćemo emitovati od 20 časova do 23 časa". Tim rečima je počelo, 23. avgusta 1958. godine, emitovanje televizijskog programa u Srbiji.
Posle emitovanja testa, 23. avgusta 1958. godine, u 8.50 časova na ekranu se pojavila slika Meštrovićevog "Pobednika" >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sa natpisom "Televizija Beograd-eksperimentalni program", praćena poznatom muzičko-vokalnom frazom pesme "Beograde".
Od 1992. godine Televizija Beograd emituje program u sastavu Radio-televizije Srbije, a od 2006. godine u sastavu Radio difuzne ustanove (RDU RTS).
Drugi program otvoren je 1972. godine kada je počelo i emitovanje programa u boji.
Treći kanal počeo je sa radom 1989. godine, a od 1991. godine emituje se i program preko satelita.
Pripreme za rad digitalne televizije započete su 2005. godine.
Televizijska proizvodna i emisiona tehnika uspevala je da prati svetski tehnološki razvoj, ali je tokom NATO bombardovanja 1999. godine potpuno razorena primarna mreža TV predajnika. Ogromne štete, koje je Televizija pretrpela na svim punktovima, još uvek se nadoknađuju.
Od početka svog rada Televizija Beograd je prisutna u svetu.
Istorija Televizije pamti prvo uključenje u prenos Evrovizije, zatim pomračenje Sunca 1961. godine, prvi interkontinentalni satelitski prenos u Beogradu 1962. godine, prenos Evropskog atletskog prvenstva 1962. godine.
Od 1963. godine Televizija Beograd redovno učestvuje na svim prestižnim svetskim TV festivalima i donosi kući nagrade i priznanja.
Bogata programska istorija arhivirana je u više stotina hiljada audiovizuelnih filmskih i elektromagnetnih zapisa, fotografija i slajdova i 4 miliona stranica tekstualnih zapisa.
Otvaranje Televizije Beograd najavila je spikerka Radio Beograda Olivera Živković, a potom je Olga Nađ najavila emisije koje će se emitovati u okviru prepodnevnog i poslepodnevnog programa.
"Dobar dan, dragi gledaoci. Televizijski studio Beograd počinje svoj eksperimentalni program. Danas gledate našu prvu emisiju. Za vreme Beogradskog sajma imaćete prilike da redovno pratite emisije našeg probnog programa. Program ćemo emitovati od 20 časova do 23 časa. Redovni program televizijskog studija počeće 1. oktobra", tako je Olga Nađ najavila program Televizije Beograd za 23. dan avgusta 1958. godine.
Tako je počelo.
Televizija Beograd se po prvi put obratila svom, u početku malobrojnom gledalištu.
Cena televizora je tada iznosila i do 20 prosečnih plata, te su samo privilegovani imali sreću da u svojim stanovima imaju TV prijemnike, a televizori su bili postavljeni na najprometnijim mestima u gradovima Srbije.
Tog dana je na "zadatku" bilo oko 150 ljudi, jedna reportažna kola sa tri kamere i četiri filmske kamere od kojih nijedna nije bila tonska.
"Večernje Novosti" 23. avgusta popodne pišu:"Zahvaljujući TV programu samo ispred izloga "Turistekspresa" danas je svečanom otvaranju Sajma prisustvovalo oko 200 terazijskih prolaznika".
Beograđani su na ulicama gledali prvi radni dan Televizije u Srbiji.
Prvo slovo, prvi prozor u svet
Kada je Televizija Beograd počela svoj rad, živeli smo u vremenu državnog socijalizma.
Njen razvoj je pratilo "zlatno doba" samoupravljanja, a zatim smo ušli u period novih balkanskih ratova i stigli do vremena koje jedni zovu tranzicijom, a drugi predvorjem liberalnog kapitalizma.
Za mnoge je ova televizija počela kao prvo slovo, ili kao prvi prozor u svet.
Svake večeri okupljale su se porodice, a intenzitet tog osećaja bliskosti nikada kasnije nije nadmašen.
Veliki je bio stepen poverenja u reči, u slike i ljude koji su čitali vesti ili vodili programe, i još veća povezanost gledališta i televizijskih junaka.
Televizijsko iskustvo je, svakako, jedno od najznačajnijih zajedničkih generacijskih iskustava svih koji danas imaju četrdeset, pedeset, šezdeset godina.
Njihovi večni junaci ostali su: Mića Orlović, Kamenko Katić, Dušanka Kalanj, Novak Novak, Mija i Čkalja, Lola Đukić...
Bilo je to vreme vlasti jedne ideologije, jedne poruke, jednog programa i jedne države.
Navijalo se za Mitića, Bobeka, Šekularca, Parlova. Svi su bili "naši", sem onih koji to nisu bili.
Ova kuća je nekada bila azbuka, često pesmarica, nekad karavan ili vremeplov, a bilo je perioda kada se pretvarala u bič ili opasno oružje protiv svih koji misle drugačije. Često obožavana, još češće proglašavana za simbol zla.
Zbog nje se demonstriralo, tuklo, ginulo i palilo.
Danas joj ponovo veruju i ponovo je gledaju. Iznova, ona postaje mesto svakodnevnog okupljanja miliona građana.
Trudeći se da na pravi način usmeri većinu, ona daje glas manjini, informiše, zabavlja, obrazuje.
Samo građani Srbije imaju izvorno pravo da se na nju ljute, da je kritikuju, ispravljaju, ali je bitno da joj veruju.
I posle pedeset jedne godine, čitava filozofija Televizije Beograd staje u slogan upućen građanima: "Vaše pravo da znate sve".
