Izvor: Večernje novosti, 07.Dec.2015, 16:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pedale mi život znače

SNAGA volje pravi čuda. Dokaz za to je Beograđanin Miloš Glavonjić (48), najbolji srpski parabiciklista. U svetu je na 14. poziciji među biciklistima sa invaliditetom, u svojoj kategoriji - MC1, ljudi sa najvećim oštećenjima. Sportista je, kako kaže, otkad zna za sebe, ali i medicinski fenomen po oceni čuvenog neurologa Slobodana Apostolskog, koji njegovu progresivnu atrofiju mišića prati već dve decenije. Ponosan na volju svog pacijenta, borbu, uspehe i odolevanje zakonima medicine. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Iscrpni višesatni treninzi, 250 dana godišnje, po četiri takmičenja u toku godine, uprkos bolesti koja je napala mišiće ruku i nogu, njegov su uobičajen tempo. Miloš se kreće uz pomoć ortopedskih pomagala, a ima otežano korišćenje šaka. Kada je na biciklu i na drumu, ni najmanje ne ostavlja utisak kao neko ko ima invaliditet. Pred takmičenje, kako kaže, adrenalin skače, puls se vrtoglavo penje i on postaje poput vetra. - Tada osećam da mogu sve i mislim da me je biciklizam i održao i da mi spasava život - kaže naš sagovornik. - Sportom sam se, međutim, bavio od pete godine i nije mi bilo teško da nastavim tako da živim i kada mi je posle vojske otkrivena atrofija. Mnogo je teže nekoga ko je posle saobraćajne nezgode, recimo, ostao bez noge, naterati da sedne na bicikl, ili krene sa nekim sportom. Miloševa borba ne prestaje, a uprkos tome što je prošle godine napustio Bicilistički savez osoba sa invaliditetom i na takmičenjima nastupa pojedinačno, njegovi "skorovi" sve su bolji. Uz to, poslednjih pet godina vozio je na staroj "bjanko" bicikli, "smešnoj" naspram savršenih modernih mašina koje voze drugi takmičari. - Ove godine sam učestvovao na četiri takmičenja - u Slovačkoj, Italiji, Srbiji i Češkoj, i osvojio po jedno prvo i drugo i dva treća mesta - priča Miloš. LOŠI MEĐULjUDSKI ODNOSI - Previše loših međuljudskih odnosa, kojima ne sme da bude mesta u takvoj ustanovi, nepotizma, nepravde, finansijskih malverzacija, nespremnosti za razgovor, nateralo me je da izađem iz Saveza - priča Glavonjić. - Vozio sam u nacionalnom dresu i predstavljao Srbiju na najbolji način pet godina, tokom 2013. bio na 12. mestu u svetu i prvi u Srbiji, sve vreme najbolje rangirani takmičar u našoj zemlji. Uprkos napornom treniranju i rezultattima, Savez nije imao razumevanja za mene i lane sam pao na 16. mesto. Odluku da nastupam individualno podržali su i iz Međunarodne biciklističke federacije. PENZIJA NI ZA RAČUNE Invalidska penzija koju Miloš dobija iznosi oko 13.000 dinara, što jedva može da pokrije troškove mesečnih komunalija. Sve pripreme i odlaske na trke finansira uz pomoć porodice i prijatelja. Nova bicikla, pa i najjeftinija verzija, koja mu je neophodna za drumske trke, košta oko 200.000 dinara. Osim biciklizmom, Miloš se bavi i umetničkom fotografijom. Imao je već sedam samostalnih izložbi, a uskoro završava svoju prvu knjigu.

Nastavak na Večernje novosti...