Izvor: Večernje novosti, 08.Jul.2014, 17:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pečuj: Zvona čekali ceo vek

PEČUJ obasjan prvim zracima julskog jutarnjeg sunca. Blistav i spokojan. Ušuškan u čudesnu himnu tišine i cvrkut ptica iz besprekorno uređenih parkova i drvoreda. A svaki drvored kao da je baš onaj sa, zvanično, prvog platna Petra Dobrovića, najpoznatijeg Srbina iz Pečuja. Bio je jedan od više hiljada naših sunarodnika koji su nekada živeli u ovom gradu i mađarskom delu Baranje. Danas na njih, nažalost, podsećaju uglavnom oronule crkve i manastiri. Istoričari i arheolozi smatraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << da ih je bilo oko 300. Isto koliko ima i Srba u Pečuju danas! Parohijski dom i srpska kapela Svetog Simeona Stolpnika, u pečujskoj ulici Zrinski 15, decenijama im je bila „žila kucavica“. Poslednjih sedmica kao da kuca jače. Ispred kapije, kamion-mešalica u kolica izbacuje beton, čuje se žamor graditelja... - Mi, Srbi u Pečuju, gradimo novu crkvu, prvu posle 103 godine u Mađarskoj - zadovoljni, puni nade, dočekuju nas Milica Pavlov, potpredsednik Samouprave Srba u Mađarskoj, i dr Predrag Mandić, predsednik Pečujskog baranjsko-srpskog udruženja. - Kada je krajem maja, vladika budimski Lukijan osveštao temelje naše bogomolje, bio je to dan neizmerne sreće pečujskih Srba. Ako bog da, zvona sa novopodignutog Hrama Svetog Simeona Stolpnika oglasiće se do kraja godine. Želju za podizanjem novog hrama imali su, kažu, odavno. Novca je, međutim, bilo tek toliko da se održavaju parohijski dom i postojeća kapela.- Sredstva za izgradnju dobili smo zahvaljujući Evropskoj uniji, odnosno projektu „Dragocenosti Pečuja“, koji promoviše kulturno-istorijske i turističke vrednosti grada. Oko 80 miliona forinti, što je više od 250.000 evra, na ravne časti, za realizaciju svojih projekata, podelili smo sa predstavnicima reformatorske i rimokatoličke crkve, i jevrejske zajednice - otkrivaju naši sagovornici.Novca će, kažu, biti dovoljno da se završi gradnja hrama, i da se uredi za bogosluženja. Nedostajaće sredstava da se crkva freskoslika.- Izgradnjom hrama ostvaruje se još jedna naša decenijska želja. Da napravimo muzej, odnosno regionalnu zbirku Srpske pravoslavne crkve u Pečuju, u kojoj ćemo da izložimo vredne sačuvane crkveno-umetničke i bogoslužbene relikvije koje svedoče o našem viševekovnom bitisanju u ovim krajevima. Posebnu celinu buduće zbirke činiće relikvije iz 18. veka - pričaju Pavlovljeva i Mandić. Oni podsećaju i da je, pre više od deceniju i po, u organizaciji Budimske eparhije na području mađarskog dela Baranje, popisano oko 900 izuzetno vrednih crkveno-umetničkih predmeta. - Najvredniji deo, odnosno stotinak tih dragocenosti, biće izloženo u našoj zbirci posle završetka crkve. Koliko su vredne, najbolje svedoči činjenica da je posle restauracije 2011. godine, dvadesetak ikona, osim u Novom Sadu i Sentandreji, izlagano na svetskim izložbama u Moskvi i Briselu - otkrivaju ponosno naši sagovornici. NA PETROVDAN U GRABOVCU - TRADICIONALNO, u nedelju posle Petrovdana, sa Srbima iz cele Mađarske okupićemo se na saboru u manastiru Grabovac, pedesetak kilometara severoistočno od Pečuja. Uz manastir Srpski Kovin kod Budimpešte, jedini je aktivan u Budimskoj eparhiji. Manastir Grabovac za nas je velika, poštovana svetinja, a volimo i da naglasimo da su mu, 1587. godine, ktitori bili igumani čuvenog manastira Dragović u Dalmaciji - otkrivaju Milica Pavlov i Predrag Mandić.

Nastavak na Večernje novosti...