Izvor: Blic, 07.Sep.2011, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pečat na tarabi
Bio sam u prilici da potpisujem ugovore sa tzv. stranim partnerima. I dok su oni stavljali samo svoje cenjene potpise, mi smo uz to lupali i pečate. Birokratska svetinja štambilja zamagljivala nam je suštinu - kakva je fajda od našeg mastiljavog kruga kad na ugovoru njegov potpis vredi jednako kao i moj, uprkos tome što je još i overen.
U naprednim zemljama, dakle, potpis je dovoljna garancija, tako da je naš ponos zbog mura jednak svojevremenom ponosu polupismenog ćifte >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji ima mastiljavu olovku da njome overi nešto polupismenom građaninu koji takvu olovku nema.
(Bivalo je, doduše, i u nas slučajeva takvog poverenja - ako se dobro sećam Karići su dilovali Mobtel ne samo bez pečata nego i bez preduzeća, samo na grb i memorandum. Ali to je bilo plod dobrokomšijske saradnje - Milošević, Tolstojeva br. 33, a oni br. 33 A. I meni je nekad komšija izdavao magacinče za 50 evra, iako je ono, brat bratu, vredelo 55 evra mesečno.)
E sad smo čuli najavu proevropskog zakona po kome će i naše firme biti pravovaljane samo uz potpis. A pečat ide na smetlište istorije.
Osim na Kosovu. Najnovija runda pregovora u Briselu bavila se baš time što ode u istoriju - carinama i carinskim pečatom. I kaže Stefanović, na njemu će pisati samo „Carina Kosova" i neće imati druga obeležja državnosti, što znači da je sačuvan naš suverenitet. Drugačije - Priština je dobila carinsku autonomiju, samo što na muru to neće pisati. A to čega na pečatu nema - to je suverenitet Srbije.
To samo pokazuje šta se ovde (i u BG i u PR) još dominantno podrazumeva pod suverenitetom - pečati, formulari, birokaratske insignije, simboli i znaci. Nigde ljudi, ni stvarnog života. A znamo da i na tarabi piše...
Povezane vesti: Inspektori inspektora Brvno na Sitnici Profit i alavost
