Izvor: Politika, 26.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Pecanje" birača
I ovog puta ulazimo u novu poslovnu godinu bez jasne i usvojene ekonomske politike. Možda ta činjenica, sama po sebi, ne znači puno, jer je najčešće posle usvojenih makroekonomskih smernica život išao šumom, a planovi – drumom. Retko gde su se sreli i spojili u jednu trasu.
Aktuelna vlada u ostavci odustala je od godišnjeg ekonomskog plana još u onom času kada je usvojen novi Ustav, a parlamentarni izbori postali neizbežni. Čemu donošenje elemenata godišnje ekonomske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << politike ako nije sasvim izvesno da će je i ostvarivati. Mnogo je politički lagodnije taj posao prepustiti novom kabinetu, a u predizbornoj trci imati dovoljno manevarskog prostora i za obećanja u koja ne veruju čak ni oni koji ih izgovaraju. Glasačima se, po nepisanim predizbornim pravilima, valja, ipak, što uverljivije udvarati. Neko se neopredeljen ili iz susednog političkog tabora možda i upeca.
I tu priliku stranke i njihovi prvaci koriste u punoj meri. Istina, ovoga puta, prema mnogim objektivnim ocenama, s nešto manje strasti i obećanja tipa – vekna hleba za tri dinara, plate ili penzije od hiljadu evra, besplatne sahrane za penzionere... Ali ima onih koji nude stotine hiljada novih radnih mesta, iako su uvereni, da do 2012. ne može biti govora o nekakvom osetnom rastu zaposlenosti. Jer, jednostavno, kod nas bolna tranzicija još uveliko traje, a sa njom i uobičajena otpuštanja zaposlenih kako bi se povećala produktivnost u tek privatizovanim firmama. Tu je i na stotine kilometara puteva, vraćanje otete imovine, povoljni zajmovi za prvi biznis i stan...
Tako, dakle, planovi za ekonomsku 2007, u kojoj dospeva ni manje ni više nego 2,4 milijarde dolara duga inostranim poveriocima, ostadoše otvoreni. Neki parametri, kao što su bruto domaći proizvod, rast industrijske proizvodnje, inflacija, izvoz, uvoz... pa i budžet, za koji je pre neki dan vlada usvojila odluku o privremenom finansiranju u prva tri meseca 2007, jer nije donet odgovarajući zakon, nisu sasvim nepoznati. Svaki iole bolje "nahranjen" kompjuter vladinih stručnjaka, eksperata pojedinih domaćih instituta, ali i operativaca MMF-a, Svetske banke, EBRD-a ili OECD-a, može približno da izračuna, plus-minus procentni poen, pa i manje od toga, šta nam može doneti naredna poslovna godina.
Bez obzira na to šta nam obećavali politički prvaci i njihovi ekonomski timovi, da se, iza njihovih dimnih signala, ipak, naslutiti dokle se može stići, ako baš ne bude nekih drastičnih lomova na ekonomskoj i političkoj sceni. Naravno, ne samo kod nas.
Cela ova priča, međutim, nije žal za nedostatkom jasne i precizne ekonomske politike, niti što nasuprot tome imamo samo njene naznake, već u tome što naše institucije privrednog sistema još nisu toliko ojačale i osamostaljene da njihov rad i dometi ne zavise od izbornog ishoda i konkretnih kadrovskih rešenja. Vlade i ministri se mogu i moraju menjati, ali jednom usvojene politike – od ekonomske do nacionalne, a to bi u našem slučaju mogla biti jedino ujedinjena Evropa, ne može se sa svakim izborima dovoditi u sumnju. Političari, dakle stranački prvaci, mogu da pričaju šta god im je volja, čak i kada nije u toku predizborni karneval, ali institucije sistema moraju da budu iznad svega toga i da obavljaju svoj tehnokratski posao, u korist najvećeg dela društva, a time i biračkog tela, a ne da se udvaraju čas levo, a odmah potom i desno, shodno procenama ko vodi u predizbornim sondažama javnog mnjenja.
Slobodan Kostić
[objavljeno: 26/12/2006]
.jpg)
