Izvor: Vesti-online.com, 30.Dec.2018, 20:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pecali i sa ambasadorom

Svake godine krajem decembra članovi Udruženja ribara iz Berlina okupljaju se da sumiraju rezultate sezone, a pre svega da se druže uz domaću hranu i muziku. Udruženje ima dugu tradiciju i sada tesno sarađuje sa Srpskim klubom Berlin, a mesto okupljanja ovoga puta bile su prostorije FK Srbija Berlin.

Dobri prijatelji koji su zajedno mnoge dane i noći proveli na obalama reka i jezera, sastaju se da obeleže kraj ribolovačke sezone. Ovakva okupljanja uvek su dobra prilika >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << da članovi društva dođu sa porodicama i proslave dobar ulov tokom nekoliko ribolovačkih pohoda u godini. Predsednik društva, Đurica Jandrić zadovoljno navodi da društvo ima dugu tradiciju i da je, iako je broj članova mnogo manji nego ranije, raspoloženje na ovakvim okupljanjima uvek kako se samo poželeti može.

- Ranije smo pravili velike zabave o kojima su "Vesti" redovno izveštavale. To su bile najbolje zabave, uvek je sve bilo rasprodato, dolazili su nam i ambasadori, a nekadašnji ambasador Srbije Ivo Visković išao je s nama i na pecanje - s ponosom ističe Jandrić.

Sada je 25 aktivnih članova, dok ih je nekada bilo i 120.

- Broj varira, ali imamo i puno simpatizera. Na pecanju nas bude petnaestak i tokom godine organizujemo ribolov sedam puta za šarana i dva puta za pastrmku. Berlin ima stroge zakone kada je ribolov u pitanju, pa radije pecamo u okolnom Brandenburgu, pre svega na jezeru oko 120 kilometara južno od Berlina - dodaje Jandrić.

Na pecanjima provode najčešće jedan dan i dve noći, pre svega zato jer riba posebno leti bolje radi noću. Iako je pecanje u prvom planu, bude tu uvek i neizostavni roštilj, paprikaš, pasulj i poneka rakijica.

- Tako se družimo, pričamo, opuštamo se, ko tome ne prisustvuje ne može ni da shvati šta znači uživati u prirodi pecajući. Vreme i godišnje doba nas u tome ne ograničavaju. Možemo i sad da krenemo na pecanje, sada rade štuka i smuđ - kaže Jandrić.

Nedeljko Lukić, sekretar i blagajnik Udruženja ribara je u Berlinu od 1974. ali je u ribarskom udruženju tek prethodnih 10 godina.

- Imao sam dosta prijatelja koji su se bavili ribolovom, krenuo sam da im pravim društvo i, malo pomalo i meni je štap došao u ruke, pa sam im ubrzo postao ozbiljna konkurencija. Do sada sam osvojio puno nagrada - govori nam Lukić.

Takmičenja se organizuju na nivou kluba i nekad se praktikovalo uručenje pehara pobedniku. Danas je to manjeg obima, ali počeli su da dolaze i angažuju se novi članovi. Ribari iz Berlina odlaze i na takmičenja u sportskom ribolovu u Srbiji i Republici Srpskoj.

- Planiramo da 2019. odemo na Severno more. Ovom prilikom pozdravljam sve mlađe ljude da nam se pridruže. Ako nekom nešto nedostaje, spremni smo uvek da pomognemo po pitanju opreme ili dozvole. Samo neka se jave meni ili Đurici, preko Srpskog kluba Berlin - srdačno je na kraju poručio Nedeljko Lukić.

Borivoje i Isidora

Član kluba od pre tri godine je i Borivoje Petrović Šovljanski, koji se u Berlinu već sedam godina bavi ugostiteljstvom. U pecaroške vode upustio se kao osnovac u Novom Sadu. Sada već ima i svoju barku u zavičaju na Dunavu. Puno radi i uvek kada ugrabi neki slobodni vikend, odlazi s prijateljima iz udruženja na pecanje.

- Svi smo došli s nekim ciljem u Nemačku koji je pre svega finansijske prirode. Uslovi rada u Berlinu su zahtevni i vreme se ne može provoditi i na radnom mestu i u čamcu - kaže Šovljanski.

Kada je u Srbiji, obično peca na Dunavu, kanalu Dunav-Tisa-Dunav, i, kako kaže, svuda gde ima vode u kojoj se riba izlegla. Inače, u poseti mu je ćerka Isidora, pa sada posao i druge obaveze mogu malo da sačekaju.

Bratski doček

Zoli Sić, koji je tek pre dve godine došao iz Begeja, prezadovoljan je atmosferom koja vlada u udruženju.

- Puno su mi pomogli, prihvatili su me kao da se poznajemo celog života. U Srbiji sam naučio da pecam, ali sam ovde naučio neke nove tehnike pošto se ovde drugačije peca, ali se sve svodi na jedno isto: ako znaš da pecaš uvek uloviš neku ribu. Nema tu neke nauke, čovek treba samo da voli prirodu, jezera, reke, u tome je najveća draž ribolova - kaže Zoli i dodaje da bar jednom u mesec dana mora da ode na pecanje, odmori se i prikupim snagu za svakodnevni rad.

Obrazovani da pomognu

Đurica Jandrić ističe da je bitno ne samo druženje u okviru ribarskog društva, već i u svim drugim klubovima, pre svega da bi se očuvali srpski jezik i kultura. Naročito bi trebalo decu u to uključiti. On ističe da bi obrazovani Srbi i srpski intelektualci u Berlinu daleko više mogli da se uključe i doprinesu održanju naše kulture.

- Oni bi mogli da ostvare i znatno bolji kontakt sa nemačkim vlastima. Time bi se omogućilo da se organizuju okupljanja i aktivnosti srpske dijaspore uz podršku berlinskih opština i u mnogo povoljnijim uslovima, umesto da se svaki put plaća maksimalna cena za zakup nekog prostora.

Nastavak na Vesti-online.com...