Izvor: Politika, 26.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pčinja tiho žubori
Čovek se mnogo, nabolje, promeni uz reku Pčinju. Ožive sećanja i rasplamsaju strasti, a kod mladih se rađa ljubav i sreća
Trgovište – Oduvek je reka Pčinja u svoja topla nedra primala ribolovce, zaljubljenike u prirodu, znatiželjnike, ali i one koji joj se posle više godina ponovo vraćaju. Ovog leta, kao nekada, ponovo su sa kupačima oživele obale i plaže na reci Pčinji, biseru juga Srbije koja pripada egejskom slivu. Spas od žege i osveženje u kristalno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bistroj vodi i hladovini stoletnih hrastovih u bukovih stabala potražili su ovog leta mnogi iz Vranja, Beograda, Novoga Sad, Niša i drugih mesta.
Mnoga sela, a posebno zaseoci i mahale na obroncima okolnih planina sa ovih prostora su prazna, jer su poznati pečalbari "trbuhom za kruhom" godinama odlazili u beli svet. Ostala su samo staračka domaćinstva u polupraznim i opustelim selima i zaseocima. Međutim, u poslednje vreme se mnogi vraćaju, a u sparne letnje dane, posle dugi niz godina, oživele su mnoge mahale i zaseoci, ali i pašnjaci i livade koje su "išarane" stadima ovaca, koza i krava.
Rekom Pčinjom, nizvodno od Trgovišta pa sve do manastira Prohor Pčinjski, gde se nalazi lepo uređena plaža, brojni gosti – starosedeoci iz Beograda, Niša, Novoga Sada, Kragujevca, spas od vreline i osveženje potražili su uz reku.
– Jedna naša stara južnjačka izreka kaže: "kad se stara glamnja raspali teško se gasi, žiške (varnice) na sve strane letiv". Ja ovde doživljavam svoju drugu mladost. Ponovo sam ludo zaljubljena u svog supruga Dobrivoja iako smo više od trideset godina u braku. I on se divno oseća – kaže Sunčica Jovanović koja je sa unukom Stefanom i unukama Natalijom i Magdalenom došla na ognjište svojih pradedova koje je lepo obnovila.
Slično kazuje i Radmila Rajković iz Kragujevca koja je deveru Jovanu i jetrvi Dani pomogla da obnove i prošire kuću, pa je sada sa suprugom Daletom , unukama i unucima, svakog leta ovde.
– Zbog dece kupili smo kravu, pet ovaca i četiri jagnjeta, a za neki dan kupujemo i kozu, pa će narednog leta, nadamo se, biti jarića, priča Radmila. Svi se ovde, sa posebnom nostalgijom, prisećaju starih dobrih vremena. Starosedeocima se po katkad pojavi koja suza radosnica kad ugledaju puno dvorište ljudi, a posebno dece. Zanimljivo da mlađa generacija sa velikim oduševljenjem prihvata tradicionalne običaje i narodnu radinost, od jela do izrade raznih odevnih predmeta.
Miris bosiljka
Zanimljivo je videti kada se "pomešaju" različita shvatanja, visoko, više i niže obrazovanje, kultura, tradicija i narodni običaji. Nesporazumi i razlike postoje, ali kad progovori duša, kad krv u venama počne da vri onda ovde sve miriše na prošlost. Iz obližnjih bašta se oseti miris bosiljka, zrelog paradajza, paprike i šeboja, dok se Pčinja presijava na mesečini. Onda se uz vatru "obezbedi" muzika iz obližnjih naselja. Zasvira truba, harmonika i "klanet" (klarinet) za dert, za merak, za dušu. Padne čoček, kolce, "stara vlasinka" ili "morava dzmni"... kaže mlada Jelene Stošić.
Pčinjani s ponosom ističu kako je ovaj kraj nadaleko poznat po mnogo čemu, ali i u svemu bio prvi. Noćni, a posebno kafanski život je ovde prednjačio uvođenjem kafanskih plesačica.
Neka bude zapisano, da su u ovdašnjim krčmama za "črvene", austrijske "šilizni" (šilinge) i nemačke marke nastupale prvakinje baleta iz Bugarske, Rusije, Ukrajine i Moldavije. Striptizete i one druge su već zaboravili.
Rekord po broju neženja drže mnoga naselja uz Pčinju. Snaše već dugo vreme zaobilaze ovaj kraj, međutim, ljubav ne zna za granice pa sa pečalbarom dođe snajka iz Vojvodine, a onda za njima i druge. U poslednje vreme dolaze Ruskinje, Ukrajinke i Bugarke.
Poj slavuja
Dragan Milosavljević je na privremenom radu u Nemačkoj. Sad je sa porodicom na odmoru u domovini. Ali obavezno pet-šest dana provede uz Pčinju.
– Drago mi je da i moja deca vole da dođu ovde. Svima nam ovo dobrodođe i baš se lepo osećamo i odmorimo. Ja se podsetim na detinjstvo kako je nekada bilo, kaže Dragan.
Centar sveta u skoro svim selima i zaseocima su bile i ostale prodavnice. Ovde se sve vrti oko ovih dućana gde se trguje, pregovara i razgovara o poslu, politici i ljubavnim jadima. Sve je počinjalo i završavalo se u prodavnici ispred koje se gorštaci ovih dana brane od nesnosne žege ladnim pivom, uz obavezni narezak "sa vegetu" ili "ciglarsku mirišljavku" (salamu).
– "Fiksirane kasa" (fiskalne kase) nam "odsekoše ruke", jer smo u prodavnicu mogli da trgujemo na recku, i pošto nema para niotkud, plaćamo sa robu i to: sa sir, drva, jagnjići, prasići, kokoške i jaja. Filko trgovac to posle "presaldiri" i suma-sumara iznese da smo mi uvek u pretplatu, mene mi uvek "begaja" (bežao) za jedno prasence – kaže Rade Dodić.
U daljini iz guste šume se čuje poj slavuja. Nešto dalje iz zaseoka i sela se čuju petlovi koji svojom pesmom najavljuju zoru. Pčinja tiho žubori, a niz padinu se starine sa konjićima spuštaju kako bi na vreme stigli do Trgovišta jer je pijačan (pazaran) dan. Polako se rađa dan nad Pčinjom .
Aleksandar Davinić
[objavljeno: 26.08.2007.]
