Izvor: Politika, 28.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pažnja na proveri
Nekoliko minuta razgovora između poslodavca i kandidata za posao ne mogu da pruže pravu sliku o mogućnostima ovog potonjeg. Naročito o tome koliko i kako se snalazi u raznim situacijama i može li, i koliko dugo, da ostane koncentrisan i posvećen onom zadatku koji rešava.
Izgled i ponašanje u kratkom vremenskom periodu, si-vi koji je uvek "upečatljiv", osmišljeni i glume vredni odgovori kao iz topa, često, dakle nisu pravo merilo budućeg ponašanja novozaposlenog. Zato asocijacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poslodavaca već dugo razmatraju kako da taj raskorak reše. U pomoć im stiže kompjuterski softver zasnovan na postulatima psihologije, psihijatrije, sociologije i još nekih naučnih disciplina. Ti specifični testovi bi uskoro mogli da počnu da se koriste. Poslodavcima će biti od velike pomoći jer će im omogućiti da doznaju koliko su kandidati koji se prijavljuju za posao rastreseni i dekoncentrisani i u kojoj meri test može da ih zbuni, što je za neke vrste poslova izuzetno važno.
Profesor Nili Levi sa Univerziteta u Londonu smatra da bi takvi testovi mogli odmah da "otkriju" osobe koje se teško usmeravaju na radne obaveze. Oni će omogućiti bolji i kvalitetniji izbor, na primer, potencijalnih pilota ili vozača autobusa. Naučnici, ipak, ističu da bi intervjui za posao i testovi predviđenih sposobnosti i dalje bili ključni za postupak primanja na određeno radno mesto.
Psihometrijski testovi opšteg tipa u Velikoj Britaniji su već sastavni deo postupka pri zapošljavanju novih radnika u nekim firmama, a za njih su posebno zainteresirane velike kompanije. Reč je o standardnim testovima kojima se procenjuje profil ličnosti, emocionalni profil osobe, odbrambena usmerenost ispitanika i slično, dakle pitanja su postavljena na način da se sazna što više o karakternim crtama osobe koja se prijavila na konkurs.
Stručnjaci su nedavno sproveli istraživanje koristeći niz sličnih slovnih zagonetki i logičkih sledova koji se povremeno pojavljuju na ekranu ispitanika, mereći pri tom vreme u kojem ispitanik uspeva da ih reši. Rezultati su pomalo i iznenadili autore testa. Kod nekih ispitanika je uočeno da je njihov stepen koncentracije, uprkos sve lakšim zadacima, vremenom postepeno opadao.
– Često kandidati izađu iz prostorije u kojoj su rešavali zadate testove uvereni da su bili uspešni i da ni u kom slučaju nisu bili rastreseni. Ali, naše iskustvo, rezultati i činjenice pokazuju da je nekima trebalo sve više vremena da dođu do tačnih odgovora i da su, kako je testiranje odmicalo, pravili sve više grešaka – rekao je profesor Levi.
Upravo je to poslodavcima smetalo – što faktor vreme čini svoje i što se mnogim kandidatima grafikon koncentrisanosti strmoglavljuje kako vreme odmiče.
– Rastresenost na radnom mestu može da ima vrlo ozbiljne posledice, a ponekad da dovede i do ozbiljnih nesreća – naglasio je pomenuti profesor.
A profesor organizacione psihologije i zdravlja na Univerzitetu za menadžment u Lankasteru Keri Kuper smatra da bi dodatni testovi pomenutog tipa mogli da budu vrlo korisni:
– Ne mora da se dokazuje da je kod nekih zanimanja vrlo važno da zaposleni ne budu rastreseni već, naprotiv, vrlo dobro koncentrisani. Ko, primera radi, želi da zaposli rastresenog kontrolora letenja?
Dakle, nauka već preuzima izbor kandidata za mnoga odgovorna zanimanja.
[objavljeno: ]
