Izvor: S media, 03.Jul.2010, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pazite se krpelja!
Vesti koje stižu iz Hrvatske o petoro pacijenata, koji su zaraženi „krpeljnim meningitisom“, ne treba da zabrinjavaju građane Srbije. Medjutim, Krimska groznica koja je registrovana na našoj teritoriji, tačnije na Kosovu i Metohiji, predstavlja jednu od najopasnijih zaraznih blesti i mora se ozbiljno tretirati, kaže za S media portal epidemiolog, prof. dr. Svetomir Samardžić
-Krimsko-kongoanska groznica jedina je od najopasnijih zaraznih bolesti. Reč je o vrsti hemoragijske >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << groznice, koja se prenosi ugrizom krpelja. Posebno treba istaći da se ova bolest prenosi i sa čoveka na čoveka. To je jedna od najtežih bolest današnjice, ističe za S media portal epidemiolog, prof. dr. Svetomir Samardžić.
U zadnjih 15 godina na tertoriji Kosova i Metohije zabeležena su 53 smrtna slučaja, a od početka ove sezone dva smrtna slučaja prouzrokovana ovom bolešću.
Prof. dr. Samardžić objašnjava da su „endemska područja" ove opake bolesti Đakovica, Mileševo, Orahovac, Srbica, Vučitrn, a prošle godine zabeležena je i jedan slučaj obolevanja u Kosovskoj Mitrovici.
-Bolesti prirodnih žarišta, kao što je „krimska groznica“, imaju mapu širenja koja podseća na „kožu leoparda“, što znači da one, pod nekim, na prvi pogled nejasnim okolnostima, preskaču delove teritorija. Uzrok ovog nepavilnog širenja je to što se blest širi aktivnošću ptica, koje nose zaražene krpelje. Zona širenje nije velika, niti se dešava brzo, jer se procenjuje da ptice pređu po 20 km godišnje, kaže prof. dr. Samardžić.
Kongo-krimska hemoragična groznica prenosi se direktno ubodom "hijaloma krpelja" ili kontaktom sa krvlju zaražene osobe. Bolest počinje glavoboljom, bolovima u stomaku i povišenom temperaturom, dok kasnije nastupa krvarenje iz svih organa. Inkubacija virusa traje 14 dana, a smrt je ishod bolesti u 30 do 50 odsto slučajeva.
On ukazuje da ove godine posebno zabrinujavaju specifični ekološki uslovi koji mogu dovesti do širenja zone zaraze i na Centralnu Srbiju.
-Logično je da se posle ovakvih promena temperature i ovakve vlažnosti, koja je karakteristična za ovu godinu, bolest može pojaviti i na drugim teritorijama, naravno ne u epedimiloškim srazmerama jer nema tolikog broja zaraženih krpelja da bi govorili o epidemiji. Medjutim, tendencija širenja ostaje, jer klimatski pojas u kome se mi nalazimo veoma pogoduje širenju te bolesti. Smatram da, konačno, moramo da shvatimo da je neophodno uraditi ozbiljno istraživanje kako bi krenuli u suzbijanje te bolesti, kaže za S media portal prof. dr Svetomir Samardžić.
On ukazuje i da u našoj zemlji ne postoji ustanova koja može da dijagnostikuje taj tip groznice, kao i da naša zdravstvena služba nije dovoljno spremna da shvati opasnost od širenja ove blesti u Srbiji.
-Radi se o jednoj izuzetnoj bolesti koju naši lekari ne prepoznaju, jer se ona na studijama ne izučava dovoljno, edukacija naših lekara je po tom pitanju veoma loša.Imam utisak da naša zvanična zdrvstvena služba ne pridaje mnogo značaja ovoj bolesti. Što je posebno tragično imali smo i slučajeve kada su naši laboranti i lekari bili zaraženi u laboratoriji, jer se bolest prenosi krvlju sa čoveka na čoveka, rekao je prof. dr Samardžić.
On ukazuje i da naša zemlja nema centar koji se bavi istraživanjem bolest prirodnih žarišta.
Na naše pitanje, kakva se terapija može preduzeti ako je već došlo do uboda, prof. dr. Samardžić odgovara:
-Lekarima ne ostaje mnogo,postoje neki antivirusni lekovi koji nisu mnogo efikasni. Bolest ima svoj prirodan tok. Potrebna je simptomatska terapija i treba krvne sudove zatvoriti, a ne otvoriti, što se dešavalo u našoj praksi....Treba delovati preventivno i kontrolisati odlaske na zaraženo područje. Zanimljivo je da krpelj 6 sati traži mesto gde će da ubode, dva sata probija kožu i 10 sati sisa krv domaćina. To znači da mi imamo samo 18 sati kada možemo da intervenišemo.
Prof. dr. Svetomir Samardžić ističe da ne treba praviti paniku kada su bolesti koje prense krpelji u pitanju, ali ponavlja da je prevencija najvažnija.
Zaštita ljudi koji borave na zelenim povrsinama može se ostvariti košenjem trave i uređenjem terena. Krpelj se može uočiti ličnim pregledom kože i odeće u toku i posle boravka na zelenim površinama. Ako je došlo do uboda, odstranjivanje krpelja iz kože treba da se uradi bez čupanja, gnječenja i kidanja. Pre vadjenja krpelja ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva kao što su etar, alkohol, benzin i ulje.
Maja Vidović
.jpg)
