Izvor: Glas javnosti, 21.Dec.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pavle bar do maja
Dok episkop zahumsko-hercegovački Grigorije saopštava da mu je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije zabranio da daje izjave za beogradske medije, sa Cetinja se čuje da se radi samo o „preporuci“. Izjave episkopa se ipak pojavljuju i dalje.
Episkop Grigorije je svojim osmostranim pismom izneo šta mu je na duši. Reakcija iz same crkve je bilo malo. Fundamentalistički krugovi su odmah tražili sud, inkviziciju, raščinjenje, sazivanje vanrednog sabora.
Iako sajt >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Zahumsko-hercegovačke eparhije još ne donosi vest da su se dvojica arhijereja susrela u manastiru Tvrdoš na Nikoljdan, vestima agencija da je do toga došlo - treba verovati. Razgovarano je o „tekućim crkvenim pitanjima“, ali i o „nemiru“ nastalom posle dospeća vladikinog pisma u javnost. Potreban je „dijalog“ jer je to u prirodi crkve, kaže se, a preterano uplitanje javnosti ne rešava probleme.
Sabor je daleko, teško da će se sazvati pre maja, sem ako to bude iz drugih razloga neophodno. Otvaranje diskusije o pismu iz Trebinja ne odgovara u ovom trenutku nijednom delu episkopata koji je podosta nejedinstven oko više pitanja. Grigorije sigurno nije usamljen u svojim stavovima, posebno u tom da se morao birati novi poglavar kako bi se okončao „neporedak“. S obzirom na podele, pitanje je da li bi novi patrijarh bio u stanju da postigne harmonizaciju.
Kao u Kremlju
Nema mnogo kandidata koji u sadašnjim okolnostima odgovaraju svim strujanjima. Deo crkve odbacuje gotovo polovinu episkopa, prebacuje im novatorstvo, odstupanje od učenja crkve i njene tradicije. Nekoliko episkopa čini veoma konzervativnu „struju“ koja posebno ugrožava jedinstvo. Stalno se postavlja pitanje da li se i država upliće, kao da ona nema potrebu da je upoznata sa kretanjima unutar crkve, ako ne zbog drugog, onda zbog stabilnosti društva.
Nema mogućnosti da vlast nametne svog kandidata, ali može episkopatu da na neki način ukaže na njegov „profil“. To bi, misli se, mogle da budu preporuke: da ne bude (mnogo) star, da ga u političkom smislu prošlost ne opterećuje, da je „na dobrom glasu“, prihvatljiv za najveći deo vernika, da nije protivnik i propovednik otpora evropskim integracijama zemlje, da je otvoren za saradnju sa drugim hrišćanima i drugim religijama. Ti isti elementi su u većem delu na neki način prisutni i u očekivanjima Kremlja u vezi sa izborom ruskog patrijarha krajem januara.
Stvorena je zabuna da nije dopustivo birati novog poglavara dok je sadašnji živ. Praksa srpske istorije i drugih pravoslavnih crkava to demantuje. Oni koji ovaj stav zastupaju, neprestano to ponavljaju. Ko drugačije misli, proklinju ga. Nije kanonski pogrešno niti tražiti da poglavar ostane do kraja života nominalno na čelu crkve, s tim da se odredi onaj ko će ga zamenjivati.
Utisak da je Amfilohije...
Oko jedne od dveju varijanti u crkvi treba da postoji široka saglasnost. Toga sada nema. U tom slučaju, treba voditi smirene razgovore, dijalog, sagledavati šta je dobro za crkvu, njeno funkcionisanje, misiju i vernike. Toga takođe kod nas nema. Između dveju ili više „škola mišljenja“ nema kontakata, već isključivanja. Tako će ostati do sabora.
Imao se utisak da je mitropolit Amfilohije bio za izbor patrijarha, a da je na saboru zaključio da to s obzirom na stvorenu atmosferu među vernicima, a i u medijima, ne treba činiti. Sada se o ovome, kao ni o drugim temama ne diskutuje, čuju se monolozi, kao neki produžetak sabora. To se izgleda nije moglo izbeći. Ni preporuke da se javno ne nastupa neće utihnuti nezadovoljstvo jednog dela episkopata. Na novom patrijarhu, koji će biti biran „kad bude vreme“, stajaće veliki zadatak uspostavljanja pune apostolske sabornosti Srpske pravoslavne crkve.
Ako dode do pune Apostolske sabornosti to ce biti veliki dan za srpske verenike . Mora doci do totalne promene u ponasnju Crkve tj.trebat ce je farbati iznutra kao i sa vana. Problem je u tome hoce li se uspeti u tome.
.jpg)
