Izvor: Politika, 04.Nov.2014, 16:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Patriotski blok, na znanje
Povodom teksta „Da li će biti patriotskog bloka ili ’ne biva vožd u suknji”, „Politika”, 30. oktobra
POLEMIKA
Veoma sam zahvalna g. Branku Radunu, što pišući o najavljenom formiranju patriotskog bloka u Srbiji, doprinosi, kako sam kaže, „kod nas retko viđenoj” medijskoj pažnji i „javnoj promociji jedne političke ličnosti”. Kako, međutim, g. Radun tvrdi da ta zastupljenost jedne teme i jedne ličnosti – slučajno moje – u medijima „nekima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << podgreva sumnju da je reč o projektovanju buduće patriotske opozicije sadašnjoj vlasti Aleksandra Vučića od strane moćnih stranaca”, možda bi on sam mogao da nam nešto više kaže o tome. Naime, g. Radun koji već dva puta za samo desetak dana piše o patriotskom bloku, DSS-u i meni, čime se svrstava u red najupornijih pisaca o tim temama – mogao bi da nam ponudi odgovor da li to čini iz sopstvenih pobuda ili to od njega neko zahteva. Možda „moćni stranci”? Možda „moćna” ja? Možda neko treći?
Ovde se otvara i pitanje da li bi eventualni strani naručioci tekstova o patriotskom bloku pozdravili to kada g. Radun tvrdi da „gospođa ipak nije bez šansi” da povrati stari sjaj DSS-u? Ili bi pre pozdravili kada samo pasus pre toga kaže da „Sanda kao fina gospođa teško može da se u balkanskoj političkoj kafani nekom nametne”. Afirmišući dve potpuno suprotstavljene tvrdnje, ne verujem da je g. Radun ijednog čitaoca „Politike” uspeo da uveri u bilo koju od ove dve tvrdnje. Mene je, međutim, tolikim kontradikcijama uspeo da uveri da je svoj osvrt o patriotskom bloku pisao sam. Jer to doista niko ne bi platio. Uzgred, trebalo bi da kao iskusan analitičar barem hronološki tačno poređa sled činjenica, jer nisu gospoda Popović i Kovačević napustili stranku nakon Koštuničinog odlaska, već su to učinili pre moje kandidature, a to menja poentu koju gospodin Radun želi da postigne.
G. Radun je dovoljno emancipovan analitičar da bi upadao u zamke mačizma, pišući o jednoj ženi, oslovljavajući me čak kao „finu gospođu”. Ali, istovremeno, nije dovoljno vešt pisac dok sopstveni stav krije iza nečega amorfnog, što naziva „balkanskom političkom kafanom”, kojoj se jedna „fina gospođa” nikako ne može nametnuti. Podsećam g. Raduna da su kod nas žene dobile pravo glasa pre 70 godina, pre nego u jednoj Belgiji, Italiji ili Švajcarskoj. Za to vreme, biračima u „balkanskoj političkoj kafani” nametnule su se mnoge žene, među kojima i jedna predsednica Republike (Biljana Plavšić) i ceo niz gradonačelnica. Tako da sopstvene nedostatke nije lepo pripisivati jednoj emancipovanoj naciji.
Žaleći što g. Radun, kao cenjeni analitičar, nije uspeo da razjasni jednu političku pojavu, dužna sam da otklonim neke nejasnoće koje se poslednjih nedelja u medijima pojavljuju o DSS-u i patriotskom bloku. Demokratska stranka Srbije je opoziciona stranka nepomirljivo suprotstavljena vlasti SNS-a, pre svega u domenu nacionalne, unutrašnje i ekonomske politike. Ne jednom, istakli smo da se Briselskim sporazumom nanosi nepopravljiva šteta srpskim nacionalnim interesima, kao i nastavkom EU integracija. Ne jednom, istakli smo da vladina politika štednje direktno ugrožava živote širokih slojeva stanovništva, dok rasprodaja prirodnih i privrednih resursa ukida mogućnost buduće ekonomske obnove zemlje.
Istovremeno, DSS podržava saradnju vlade sa Rusijom i želi da ta saradnja bude još intenzivnija i obimnija, suštinski autentičnija. Držim da izlazak Srbije iz višedecenijske krize nije moguć bez čvrste saradnje sa Rusijom, utoliko pre što se ona ne bi odvijala na štetu naših bilateralnih odnosa sa zemljama EU. To je i bio razlog što sam na svojoj prvoj konferenciji za novinare posle dolaska na čelo stranke pozvala naše članove i simpatizere da izađu na ulice i pozdrave predsednika Putina.
To je, naravno, bilo sasvim u suprotnosti sa tvrdnjama parlamentarne opozicije (DS, SDS, NS) tih dana da nije dobar trenutak za dolazak ruskog predsednika. Time je potpuno jasno da SNS i DS međusobno konkurišu u udvaranju zapadnim ambasadama, i da DSS sebe nikako ne vidi u toj utakmici. Zato nam je DS još dalji od SNS-a, ne samo zbog toga što se 2007. i 2008. godine, kako se danas vidi iz depeša „Vikiliksa”, prvi povukao iz nacionalne politike, koju je predvodio DSS. Tako je srušen tadašnji srpski monolit u odbrani Kosova i Metohije, i do danas nije obnovljen. Naravno, DSS prati aktuelna događanja između vrha SNS-a i nekih zapadnih ambasada, snažno ohrabrujući SNS da se odupre pritiscima. Koliko god DSS politiku SNS smatrao štetnom po interese Srbije, nikada se sa zapadnim ambasadama i njima pripadajućim strankama ne bi udruživala protiv nje. Kako je to jedan od naših temeljnih političkih stavova, to će biti i stav patriotskog bloka, koji DSS okuplja.
Ako je g. Radun u ovim stavovima pronašao nešto što bi moglo da naiđe na blagonaklon stav zapadnih ambasada i na interes da se na toj platformi udruže sa DSS-om protiv Vučića, onda bi bilo lepo da građane Srbije obraduje vešću koju čekaju već četvrt veka – da su zapadne ambasade postale pravi prijatelji Srbije. U protivnom, svoje nejasne misli moraće i dalje da krije iza stavova „balkanske političke kafane”.
Predsednica Demokratske stranke Srbije
Sanda Rašković Ivić
objavljeno: 04.11.2014.
