Izvor: Politika, 13.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Patriote, izdajnici i južnjaci
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – Predsednički izbori u senci osamostaljenja, to je bio naslov u novinama koji slikovito opisuje atmosferu prilikom nedavnih izbora za naslednika Janeza Drnovšeka. Jedan od takmičara koji je sebe reklamirao kao "tvorca slovenačke državnosti" – Alojz Peterle, inače kandidat konzervativnih partija koje čine vladajuću koaliciju, u duelu na državnoj televiziji optužio je glavnog konkurenta Danila Tirka da je bio u zavetrini "onda kad su drugi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nosili glavu u torbi". Tirk, prozvan za veleizdaju visokih ciljeva narodnog oslobođenja od "jarma Jugoslavije", branio se da je "u vreme osamostaljenja bio u Ženevi" gde je "radio za slovenačku stvar". I dok Peterle nije ni stigao da oponira, Tirku stiže politički šamar s neočekivane adrese – Ministarstvo spoljnih poslova (MSP) servira medijima saopštenje da je Tirk u vreme rata za Sloveniju 1991. "predstavljao SFRJ u Komisiji za ljudska prava, odnosno potkomisiji za manjine UN u Ženevi", čime je šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel dao jasnu podršku Peterleu i sumnjama u Tirkov patriotizam.
Tirk se branio da nije bio delegat Jugoslavije već "stručnjak za ljudska prava", na platnom spisku UN. Nije se latio jednako prljavih metoda i završio je kampanju bez ličnih napada na Peterlea, a Peterleu se opisani manevar koji je trebalo da nanese Tirku nepopravljivu štetu nije isplatio.
Ništa manje "džentlmenska" nije bila ni bitka za prvog čoveka Ljubljane, oktobra 2006, koji je pratila gadna negativna kampanja; koplja su se lomila između bivšeg guvernera Banke Slovenije Franca Arhara (perjanice premijera Janše) i bivšeg dugogodišnjeg direktora "Merkatora" Zorana Jankovića (koga je spletkarenje Janšine opcije prethodno oteralo iz te firme). Desnica se upinjala da šovinističkim izjavama na račun Jankovićevog (južnjačkog) porekla izazove odvratnost među biračima. Nema sumnje da Jankoviću deo glasačkog tela zamera oca Srbina (to su dokazali blogovi i internet forumi), iako se Janković sam baš i ne hvali srpskim poreklom već svojom majkom, autohtonom Slovenkom.
Novitet lokalnih izbora 2006. bio je verbalni linč na "Merkatorovog tajkuna", predvođen provladinim medijima pa čak i jednim od viđenijih ljubljanskih advokata. Operisalo se navodnim Jankovićevim mutnim rabotama u vreme "Merkatorovog" procvata, nepotizmom, vezama s bivšim "crvenim" predsednikom Milanom Kučanom... "Specijalni rat" vođen protiv nezavisnog kandidata Jankovića nije, međutim, torpedovao njegov dolazak u gradonačelničku fotelju iako su suparnici izbacili na površinu gomilu otkrića o "porodičnom despotizmu najvulgarnijeg balkanskog tipa, koji je u takvim sredinama možda uobičajen i uspešan, ali u Evropi (kojoj Slovenija pripada) neprihvatljiv" i "neevropskom poslovnom nasleđu" povodom kupovine nekog placa u Srbiji...
Da bespoštedna politička bitka traje i izvan termina koji službeno označavaju početak i kraj izbora (poslanika, predsednika, gradonačelnika, lokalne uprave), dokazuju okršaji u parlamentu. Govor mržnje nije sankcionisan ni kad prvak desnice Zmago Jelinčič Rome naziva Ciganima, ne štedeći ni njih ni druge bivše saputnike iz nekadašnje države od najgorih kvalifikacija i stereotipa u stilu "lenji, prljavi, zli"...
Vrhunac se desio pre tri godine, kada je poslanik Janšine stranke Pavle Rupar na sednici parlamenta prilikom usvajanja zakona koji uređuje bračne veze gej zajednica zatražio da se ženama poslanicima iz redova opozicije – "zakonom uredi provera šta imaju među nogama".
Podigla se prašina koja se nije slegla ni danas, jer se taj slučaj navodi kao nikad žigosan "govor mržnje", pošto je predsednik slovenačkog parlamenta Franc Cukjati odbio zahtev liberalne javnosti da se prozvanim poslanicama izvini. "Prvo su na meti govora mržnje bili izbrisani (setimo se Jelinčiča koji je predstavnike izbrisanih, koji su na poziv više stranaka bili u parlamentu, pozvao 'na ples, sviraće vam Zmago na puškomitraljez'), onda Romi, pa neudate žene, zatim homoseksualci i lezbijke a sad su na red stigle žene poslanice. Vođstvo parlamenta time što takvu praksu dozvoljava umesto da je osudi, zatvara prostor demokratske rasprave i legitimiše govor mržnje", piše u peticiji koju je potpisalo preko 400 intelektualaca.
Reakcija vlasti koju personalizuje tim okupljen oko premijera Janše bila je, pišu komentatori – gotovo očekivana, a ipak šokantna. Predsednik parlamenta Cukjati izvinio se, ali Ruparu i njegovim istomišljenicima, opomenuvši opoziciju da je neprihvatljivo nazivati poslanike "ksenofobnim, homofobima i rasistima", uz napomenu da su lamenti o "mržnji, šovinizmu i seksizmu – preterani".
[objavljeno: ]
