Izvor: Glas javnosti, 22.Nov.2009, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Patrijarh po volji Boga ili vlasti
Smrću NJegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla drevni tron Pećke patrijaršije Srpske pravoslavne crkve ostao je upražnjen. Velikodostojnicima okupljenim u najvišem crkvenom zakonodavnom telu, Svetom arhijerejskom Saboru, predstoji težak i delikatan zadatak da u roku od tri meseca od patrijarhove smrti, najkasnije do 15. februara 2010. godine, izaberu prvog među jednakima, odnosno 45. patrijarha srpskog.
U ovom trenutku, ne zna se sa sigurnošću na koji će način biti >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << biran novi naslednik Svetog Save, a crkva ima dve mogućnosti: da novi poglavar bude izabran na način na koji je biran patrijarh Pavle ili da bira onako kako su izabrani prethodni srpski patrijarsi.
Mnogo kandidata
Od ukupno 45 arhijereja (četiri mitropolita, 32 eparhijskih episkopa, pet vikarnih episkopa i četiri člana Ohridske arhiepiskopije) tridesetak vladika mogu biti kandidati za novog srpskog patrijarha, dok petnaestak episkopa - oni koji ne upravljaju eparhijom pet godina, umirovljeni vladika zahumsko-hercegovački Atanasije (Jevtić) i vikarni (pomoćni) episkopi - to ne mogu biti.
Takođe, nepoznanica je da li pomenuti vladika Atanasije uopšte ima pravo da glasa za patrijarha, kao i da li četiri episkopa autonomne Ohridske autonomije imaju pravo da biraju, odnosno da budu birani. Pojedini stručnjaci za crkveno pravo tvrde da vladike Ohridske autonomije, osim arhiepiskopa skopskog Jovana, ne mogu učestovati u glasanju ni na koji način. Za oba ova slučaja konačnu reč daće Sabor. Eventualno odsutni arhijereji „mogu ovlastiti druge eparhijske arhijereje da mesto njih glasaju, s tim da jedan arhijerej može biti opunomoćen samo jednim glasom“, piše u članu 43. Ustava SPC.
Prema prvoj, ukoliko arhijereji budu uvažili sadašnji Ustav SPC, patrijarh će biti izabran takozvanim „apostolskim žrebom“. Odredbe važećeg Ustava, u članu 42 predviđaju da se „patrijarh bira između srpskih aktivnih eparhijskih arhijereja, koji upravljaju eparhijama najmanje pet godina“. U narednom, 43. članu Ustava, navodi se da se „patrijarh bira na zasedanju Svetog arhijerejskog Sabora, na kome je prisutno najmanje dve trećine članova, pod predsedništvom najstarijeg arhijereja po posvećenju i to žrebom između trojice kandidata izabranih tajnim glasanjem i apsolutnom većinom“.
Treći kandidat u devetom krugu
Ovo je prilika da se podsetimo kako je izabran patrijarh Pavle.
„Shodno Ustavu SPC, svaki od članova Sabora (svaki vladika) trebalo je da zaokruži po tri kandidata od onih koji ispunjavaju potrebne uslove, a za koje smatra da mogu da budu kandidati za patrijarha. U trojnu kandidaturu mogli su da uđu samo oni koji dobiju više od polovine glasova članova Izbornog sabora (tada je postojao Izborni sabor, koji je izmenama i dopunama Ustava SPC ukinut, pa patrijarha sada bira samo Sveti arhijerejski Sabor), a to je značilo da se za njih izjasnilo najmanje 13 vladika“, opisao je izbor prvojerarha SPC Jovan Janjić, publicista i novinar NIN-a, u svojoj knjizi „Budimo ljudi“.
U prvom krugu glasanja rezultat je bio sledeći: Episkop šumadijski Sava dobio je 16 glasova, episkop žički Stefan 13, episkop raško-prizrenski Pavle 11 glasova, mitropolit zagrebačko-ljubljanski Jovan i episkop banatski Amfilohije po 8 glasovaÖ Dakle, u prvom krugu dobijena su samo dva kandidata - episkopi Sava i Stefan. Trebalo je dobiti i trećeg kandidata, a to se dogodilo tek u devetom krugu glasanja, pošto do tada niko od preostalih kandidata nije dobio natpolovičan broj glasova. Bio je to episkop raško-prizrenski Pavle, koji je dobio 20 glasova.
„Usledio je, potom, u pridvornom hramu Svetog Simeona Mirotočivog, izbor patrijarha među trojicom kandidata, na apostolski način, žrebom. U opštoj molitvenoj atmosferi, visokoprepodobni arhimandrit Antonije Đurđević, nastojatelj manastira Tronoša, oblači epitrahilj, metaniše pred celivajućom ikonom Spasitelja i Presvete Bogorodice, ulazi u oltar, metaniše i pred svetim Prestolom i celiva sveti Presto i Jevanđelje. Upire pogled prema nebu, zatim sa Jevanđelja uzima tri zapečaćena istovetna koverta sa imenima trojice kandidata za patrijarha srpskog, premeće ih nekoliko puta, a onda jedan od njih predaje načelstvujućem Izbornog sabora mitropolitu dabrobosanskom Vladislavu. Mitropolit Vladislav, stavši na svete dveri, pokazuje zapečaćeni koverat, potom ga otvara i onda svečano saopštava: „Arhiepiskop Pećki, mitropolit Beogradsko-karlovački i patrijarh srpski je episkop Raško-prizrenski Pavle“, naveo je Janjić u knjizi „Budimo ljudi“.
Promena Ustava ?
Druga mogućnost je da patrijarh bude izabran onako kako su birani prethodni poglavari, odnosno apsolutnom većinom. Koliko je poznato, ovaj način glasanja zastupljen je u svim, ili bar u većini, pravoslavnih crkava u svetu. Stari način glasanja podrazumevao je da se takođe biraju tri kandidata tajnim glasanjem, dok bi potom za crkvenog poglavara bio izabran onaj koji bi dobio apsolutnu većinu glasova. Tek u slučaju da i prilikom užeg izbora, kada jedan od njih trojice ispadne, oba kandidata dobiju jednak broj glasova, izbor između njih bi se obavljao žrebom.
Ukoliko se budu odlučili za ovaj sistem glasanja, srpski arhijereji će prethodno morati da ukinu važeći način biranja i promene Ustav SPC, ili bar odredbe o načinu izbora patrijarha. Kao što je poznato, sada važeći, apostolski način glasanja, presedan je koji je Srpska pravoslavna crkva uvela kako bi se odbranila od nasrtaja komunista, odnosno pritisaka i uticaja vlasti.
Posebno je zanimljivo da je o načinu izbora patrijarha, odnosno promeni sistema glasanja, uveliko počelo da se „šuška“ i uoči prošlogodišnjeg novembarskog zasedanja Svetog arhijerejskog Sabora, kada se u „lobiranje“ uključila i aktuelna vlast preko ministra vera, tražeći „podobnog“, „prozapadnog“ patrijarha.
„Otac Justin Popović je šezdesetih godina napisao „da je komunistička vlast prekršila sve principe, direktno se mešajući u izbor dva patrijarha - Vikentija i Germana“. Nažalost, do dana današnjeg nisu se promenili metodi delovanja vlasti. Sada više nije u pitanju lobiranje, nego direktni pritisci na episkope na razne načine. Bude li promene izbornog zakona, to znači samo jedno - patrijarha je izabrala vlast!“, rekao je za naš list jedan od vladika SPC uoči prošlogodišnjeg zasedanja „crkvene skupštine“.
Za koji će se način glasanja odlučiti arhijereji ostaje da se vidi, ali je gotovo sigurno da će se oko ovog važnog pitanja „lomiti koplja“ u Srpskoj patrijaršiji.
Kako su posle smrti patrijarha Pavla najavili pojedini episkopi, Crkva neće ni žuriti, ali ni kasniti sa izborom novog poglavara. To praktično znači da novi prvojerarh sigurno neće biti biran dok ne prođe četrdesetodnevni parastos patrijarhu Pavlu (oko 25. decembra), već će to najverovatnije biti posle Božića i Pravoslavne nove godine, a najkasnije do 15. februara.
Sa sigurnoscu se moze reci da se ovde radi samo o politici. Crkva je napustila svoj duhovni put i pridruzila se politicarima i grabezu za blast.Tako isto sa sigurnoscu se moze potvrditi da Bog nije birao gospodina Pavla za patrijarha kao ni one predhodne pa ni oni koji tek dolaze. Niko od pomenute gospode nema veze sa Hristom niti sa Njegovom Crkvom.Toliko samo da se zna.
Nekad su se komunisti upletali u izbor patrijarha a danas bi se upletao vatikan i ostala djavolska klika preko vlade Borisa Tadica!!!Zato je najbolje birati patrijarha kako je i izabran nas svetac Pavle!!!Inace smatrace se lazno biranje patrijarha vec to treba biti po Bozijoj volji!!!
А после Павла?
Екуменисти у првом ешалону.
Данас је у Београду сахрањен патријарх Беогрдскe Патријаршие, господин Павле. Шта нам све остаје у наслеђе после њега? - остаје да се види. А ускоро, и видећемо.
Поред њега, мртвог патријарха, окупили су се многи, а богами било је и изливања крокодилских суза. Мало ће коме пасти у очи и онај моменат, а фотографију су пренели многи медији, по ономе делу шту су од Србије у наслеђе нам оставили комунисти. А и мало шире, онај моменат, када су представници режима из Београда стајали поред одра патријарховог, где двоjица официра се не крсте него салутирају мртвом патријарху??? Боже сачувај и спаси! - и помилуј!
Раније када је Србија имала своју владу и своју војску, њени официри су обавезно недељом ишли на јутрење, и знали су, да се у цркву иде без капе на глави, и да се у цркви и поред упокојеног тела, не салутира него се поклони и прекрсти.
Данас пратећи нешто мало оних снимака , са београдских улица, запазих да многи нису скинли ни тамо капе са глава, када је улицама Београда пролазила поворка. Избор капа је разноврстан, углавном фоторепортери су се потрудили да истакну качкетлије. Махом оне шљепке из октобраске револуције. Не видесмо ни једну шајкачу. А и како би, када шајкача не приличи уз фармерке.
Пада у очи још нешто. На сахрани је присуствовао прворазредни човек васељенске Патрјаршије Бартоломеј, дакле главни представник екуменизма у православљу. Није било поглавара Грчке, Украинске, Руске, Бугарске и јерменске Православне Цркве. Углавном дошли су екуменисти. Зато се и природно намеће питање, зашто баш екуменисти да одају толику почаст последњем патријарху Београдске патријаршие? И зашто су ови други изостали са сахране? Јер на сахрану долази чак и Грузин Герасим, то је онај што је први у правславном поднебљу пољубио руку Јозефу Ратзингеру, и позвао га у Тибилиси, а нема ту ни поглавара Руске, нити пак Грчке Православне Цркве. Није ли ово моменат да се јасно уочи колика је подела у православној јеррхији данас? На изглед, превелика.
Нормално би сада било поставити питање, ко ће га наследити? Било ко, засигурно добар бити неће. Јер, од свих оних који носе митре на главама, у даншњој јерархији СПЦ, тројица највреднијих, не видим да ће ући чак ни у ужи избор. А зашто то? Какав ће тај патријарх и заиста бити, када га бирају они који су у спрези са нарко – шверцерима, криминалцима, повезани са разнiм подземним организацијама, почевиши од душегубног Ватикана, па надаље.
Какав патријах може бити, онај за кога ће глас дати криминално скандалозни ''владика'' канадски, или пак педофил врањски, нашминкани Мидић, становник хомосексуане четврти Сиднеја Добријевић. Какав патријах може бити, и онај којег бирају они који из заглавља својих службених документа бришу српско име? Какав патријарх мже бiти онај за кога ће глас дати малоумни Јован Младеновић, који прекида службу, и маршка народ напоље, иако је у ствари народ био напољу? О каквом ће то патријарху бити реч? Када ће за њега глас дати и Никола Соарић, кога је влада, (пази сада ово), неморалне Паулине, прогнала из Аљаске, јер се установило да је овај чак и њу у неморалу надмашио. За разлику од ње, која силује одрасле мушкарце, овај безумник покушао да силује децу!? И тако да не набрајамо све остало.
Лично сматрам, да пошто и онако, онај кога буду бирали ватикнско душегбном методом, а то је да патријарха не бира Црквено народни Сабор, како је то у традицији православља увек било, или пак, како је то предвиђено уставом СПЦ, онда нека и ови данас набаве жуте, и црне димове, па нека их пуштају из патријаршије, док народу не задиме очи, и не прогласе свој избор.
Зато сматрам да није ни потребно изводити циркус, који је беспотребан. Нека једноставно акламују Амфилохија. Човек се већ уживео у улози да валада, одавно је он в.д. патријарха, и пусте само један дим, може и од конопље. Ако не знју где да је пронађу, што не верујем, онда нека се обрате кандском Георгију. Он за пријатеља има Горана Пољака, који је недавно ухваћен на граничном прелазу Детроит са 27.5 кила суве, не укишељене, него баш добро осушене конопље. Дакле, ако је у питању логистика, онда ни ту се нема проблема. Данашњи су ''владике'' у свему добро верзирани. У свим могућим спортовима истренирани, од фудбала па до шверца са наркотиком. Овакав патријарх, и њему потчињена јерхија, имаће за сигурно подршку и углед код Чедомира Јoвноvића. За остале. Па остали су народ а не наркомани, поп Василије из Торонта тврди да за цркву не важи мноштво, него одабрани. Проноси се глас да се једна попова кћерка уживела у пушењу конопље. Да ли је то тачно, ја не знам, али они који су блиски попу мора да нешто о томе знају чим тако причају.
А заиста, ако добро размислимо, најбоље и јесте да Амфилохија прогурају да их води. Нико у том кругу криминалаца, какви су данашњи, ''владике'' не би se боље снашао од њега. Анационалан, супер покварењак и лажов. Велики поштовалац Ратзингеров. А што је најважније. Зауставио би тај ову тренутну агонију. Јер са њим не би било никаквих проблема да се лако добије виза за Ватикан. Дакле победиће он његовог земљака Бориса Јуниора за кратко време. Овај се скоро деценују бори да добије визу за ЕУтопју, и никако не успева. Амфилохије, у том послу неће имати проблема. Одавно се он мувао по Језуитским казматима у Ватикану. И томе демону је он давно своју душу продао, ако је он икада те супстанце у себи имао.
Ако ништа друго, нека сада сам буде бар и мало човек, па нека нам открије и каже, ко је у Београду данас сакупио екуменисте. Он или Павле? Ја не не занам, а без Амфилохијеве исповести, поред њега и Буловића, једино Бог може да зна, ако и њега нису већ ова двојица успели да некако преваре.
Јанко Бојић
Iz Usatava SPC
Члан 43
Избор Патријарха врши Изборни сабор између тројице кандидата, које предложи Свети
архијерејски сабор Српске православне Цркве, у седници на којој је присутно најмање 2/3
епархиских Архијереја, под претседништвом најстаријег члана Сабора, Митрополита, односно
ако овога нема, најстаријег Епископа, члана Светог архијерејског сабора.
Имена тројице предложених кандидата саопштава Изборном сабору писменим путем Свети
архијерејски синод.
Члан 44
Изборни сабор сачињавају:
1) сви активни епархиски и викарни Архијереји Српске православне Цркве;
2) декан Православног богословског факултета у Београду;
3) ректори Српских православних богосоловија;
4) претседник Главног савеза епархиских свештеничких удружења;
5) архијерејски намесници градова: Београда, Скопља, Цетиња, Загреба, Сарајева, Пећи и
Сремских Карловаца;
6) настојатељи манастира: Жиче, Студенице, Дечана, Пећске Патријаршије, Св. Наума,
Милешева, Св. Василија Острошког, Крушедола и Крке;
7) управник монашке школе и
8 ) сви чланови Патријаршиског управног одбора и сви потпретседници Епархиских савета,
уколико већ нису чланови Патријаршиског управног одбора.
Свештена лица поменута у овом члану могу бити чланови Изборног сабора ако нису под
истрагом или канонском забраном.
Члан 45
Изборни сабор састаје се у престоници Београду или у другом месту које Свети архијерејски
сабор одреди, ради избора новог Патријарха најдаље у року од три месеца од дана кад се
Патријарашки престо упразни.
Изборни сабор сазива Свети архијерејски синод писменим актом, у коме се тачно одређује
дан, час и место састанка Изборног сабора. Позив се шаље члановима уз доставницу на
двадесет дана пред састанак Изборног сабора.
Ustavom SC, pogledati navedene clanove dole ispod teksta, je predvidjeno da patrijarha bira izborbni sabor. To pravilo je vekovno, da poglavara crkve bira crkveno-narodni sabor, jer patrijarh ne pripada samo jerarhiji i svestenstvu, on pripada Crkvi. A temelj Crkve je njen crkveni narod. Imli smo tu primenu vekovnog prvila, nedavno prilikom izbora poslednjeg poglavara Ruske Pravoslavne Crkve. Dakle, odstupanje od ustavnog, odnosno tradicionalnog izbora poglavara crkve je u stvari krsenje njenog ustava. I sve sto se ne bude radilo prema ustavu, je u stvari nelegelano i nelegitimno. Sta ce raditi postojeci sveti oci, to ostaje da se vidi. Postojeci Ustav SPC je napisan i usvojen tridesetih godina. Dakle onoga vremena kada se komunisti nisu mogli mesati u legitimnost, i legalitet, pravo na slobodu, i pravnu jednakost. Arhijerejski Sabor nikako ne moze da bira patrijarha, jer to je i nelogicno. On samo moze da predlozi tri kandidata izbornom saburu, a ne da vecinskom, njegovom odlukom bira patrijarha. Samo izborni sabor moze da vecinskom odlukom odluci ko ce biti poglavar crkve. Ako i ovoga puta dodje do odstupanja od ustvom predvidjednih normi, onda znaci da su se danasnji sveti oci odlucili da na mala vrata uvedu rimokatolicanstvo u SPC. Jer, tako da samo arhijerski sabor bira poglavara Crkve, to je svojstvo koje primenjuje rimokatolicka crkva. Otac Justin je ovu crkvu nazivao jeretickom.
__________________
Члан 43
Избор Патријарха врши Изборни сабор између тројице кандидата, које предложи Свети
архијерејски сабор Српске православне Цркве, у седници на којој је присутно најмање 2/3
епархиских Архијереја, под претседништвом најстаријег члана Сабора, Митрополита, односно
ако овога нема, најстаријег Епископа, члана Светог архијерејског сабора.
Имена тројице предложених кандидата саопштава Изборном сабору писменим путем Свети
архијерејски синод.
Члан 44
Изборни сабор сачињавају:
1) сви активни епархиски и викарни Архијереји Српске православне Цркве;
2) декан Православног богословског факултета у Београду;
3) ректори Српских православних богосоловија;
4) претседник Главног савеза епархиских свештеничких удружења;
5) архијерејски намесници градова: Београда, Скопља, Цетиња, Загреба, Сарајева, Пећи и
Сремских Карловаца;
6) настојатељи манастира: Жиче, Студенице, Дечана, Пећске Патријаршије, Св. Наума,
Милешева, Св. Василија Острошког, Крушедола и Крке;
7) управник монашке школе и
8 ) сви чланови Патријаршиског управног одбора и сви потпретседници Епархиских савета,
уколико већ нису чланови Патријаршиског управног одбора.
Свештена лица поменута у овом члану могу бити чланови Изборног сабора ако нису под
истрагом или канонском забраном.
Члан 45
Изборни сабор састаје се у престоници Београду или у другом месту које Свети архијерејски
сабор одреди, ради избора новог Патријарха најдаље у року од три месеца од дана кад се
Патријарашки престо упразни.
Изборни сабор сазива Свети архијерејски синод писменим актом, у коме се тачно одређује
дан, час и место састанка Изборног сабора. Позив се шаље члановима уз доставницу на
двадесет дана пред састанак Изборног сабора.
