Izvor: Večernje novosti, 05.Avg.2015, 16:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Patrijarh Irinej: Pravda Božija nikoga neće mimoići, premijer odao počast žrtvama
SRBIJA je danas, tačno u podne, minutom ćutanja, crkvenim zvonima i sirenama obeležila Dan sećanja i odala počast stradalim i prognanim Srbima. Građani u celoj Srbiji su tačno u podne, na Dan žalosti, zastali i na ulicama i radnim mestima minutom ćutanja odali poštu stradalima.Povodom Dana sećanja sirene su se u podne oglasile u pojedinim delovima Beograda, ali ne i u centru grada. Na platou ispred Crkve svetog Marka danas je, na Dan sećanja na stradale i prognane Srbe, održan parastos >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Srbima stradalim u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Parastos je služio patrijarh SPC Irinej, a prisustvovali su mu ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta, predsednik vladine Komisije za nestala lica Veljko Odalović, komesar za izbeglice Vladimir Cucić, zamenik predsednika Srpskog narodnog veća Saša Milošević, kao i veliki broj građana. Posle parastosa formirala se kolona koja se uputila do Centra Sava, gde se održava Memorijalna akademija. Na početku parastosa predstavnici Udruženja izbeglica i kolonista Alibunar razvili su transparent na kome je pisalo "Oluja = zločin", a pre parastosa građani su palili sveće u priprati. Čitana su i imena ubijenih i nestalih tokom i posle akcije "Oluja". Posle parastosa mitropolit Amfilohije Radović rekao je da ono što se naziva "Olujom" i Bljeskom bio "bljesak mržnje, opake i bratoubilačke", navodeći da je "Oluja" ispunjena bratoubilaštvom i bogoubilaštvom. IRINEJ: BOL SRPSKOG NARODA POGLAVAR Srpske pravoslavne crkve (SPC) patrijarh Irinej izjavio je danas na Memorijalnoj akademiji povodom obeležavanja 5. avgusta, Dana sećanja na stradanje i progon Srba, da je srpski narod posle mnogo godina u prilici da otkrije svoj bol i rane. Patrijarh je podsetio na velika stradanja srpskog naroda u prošlom veku, koji je uprkos tome opstao i naglasio da je godinama skrivana istina u ime lažnog bratstva i jedinstva. Bog nije poslao čoveka da seje mržnju, već pravdu i da u svakome vidi brata, istakao je on. Irinej je rekao da su tragični narodi koji svoju istoriju i bitisanje temelje na krvi drugih i naglasio da pravda Božija nikoga neće mimoići. Amfilohije Radović je rekao da ne postoji zločinačkijeg i bratoubilačkijeg veka od 20-tog, u kome su stradali svi evropski narodi, a naročito jevrejski i srpski, koji je, kako je naveo, takođe prinet na žrtvenik tog novog evropskog poretka počevši od Prvog svetskog rata pa sve do danas. On je ukazao da su zločini u "Oluji" nastavak zločina iz 1941. godine i poručio da su neophodni bratska ljubav i pokajanje pre svega onih koji na zločinu otvaraju budućnost svog naroda. Mitropolit je naveo i da je Kosovo i Metohija oteta nasiljem EU, NATO i SAD. U crkvama i hramovina na Kosovu i Metohiji služen je parastos nastradalim Srbima u ratovima 90-ih u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a u podne su se u Kosovskoj Mitrovici oglasile sirene i crkvena zvona. Na taj način i na Kosovu i Metohiji je obeležen Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u ratovima 90-ih i obeležen Dan žalosti povodom 20 godina od progona Srba u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji "Oluja". Parastos u Crkvi svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici služio je protojerej Staniša Arsić koji je podsetio da su u tim ratovima mnogi pobijeni samo za to što su bili Srbi. Protojerej Arsić je poručio i da je vreme sećanja na sve nevino nastradale, od najmlađih koji su bili u kolevkama, do najstarijih koji su na nosilima iznošeni iz svojih domova. Na Kosovu je pre 20 godina utočište našlo oko 4.500 Srba koji su proterani iz Hrvatske u akciji "Oluja", a od tog broja danas na severu Kosova, živi oko 40-ak Srba, dok je 30-ak nastanjeno južno od reke Ibar. U Sabornom hramu Svetog Georgija u Novom Sadu parastos Srbima nastradalim u akciji "Oluja" služio je vikarni episkop Jeronim, uz sasluženje sveštenika Bačke eparhije. Vernici su zapalili sveće za žrtve te hrvatske vojne operacije, a tačno u podne začula su se zvona novosadske Saborne crkve u znak sećanja na stradanje i progon srpskog naroda pre dve decenije. Na znak zvona i sirena Novosađani su zastali na ulicama i minutoim ćutanja odali poštu žrtvama "Oluje". U znak sećanja na pogrom i stradale Srbe u akciji "Oluja" u svim crkvama u Šumadiji služen je parastos, a tačno u podne u Kragujevcu, na kratko, čule su se sirene i crkvena zvona. Parastosu u Sabornoj crkvi, koji je služio vladika Šumadijski Jovan, prisustvovali su i članovi Udruženja građana iz Krajine "Zora". Predsednik tog Udruženja, koje postoji deceniju i po i koje je svake godine odavalo poštu nastradalima, Predrag Todorović rekao je Tanjugu da mu je drago što je država, kako je rekao, konačno stala iza obeležavanja Dana sećanja na stradale Srbe u pogromu u akciji "Oluja". Tačno u podne na ulicama Kragujevca bilo je vrlo malo ljudi, a retki među njima su zastali kako bi minutim ćutanja odali poštu stradalim Srbima. I u svim crkvama niške eparhije danas je služen parastos žrtvama akcije "Oluja", a u podne oglasila su se crkvena zvona i sirene čime je odata pošta nastradalima i obeležen Dan sećanja na stradanje i progon Srba u tom gradu. Petominutim zvonjenjem zvona Hrama Svetog vaznesenja u Subotici, paljenjem sveća i minutom ćutanja građana u Subotici je obeležen Dan sećanja na stradanje Srba. Povodom Dana žalosti i 20 godina od vojne akcije "Oluja" u Hrvatskoj, zastave na ustanovama u Subotici spuštene su na pola koplja. Pre dvadeset godina, zbog akcije "Oluja" u Subotici je utočište našlo oko 5.000 građana iz Srpske Krajine. I na području Žičke eparhije, kojoj pripada i Čačak, održan je parastos stradalima i prognanima u akciji "Oluja", a u podne su se oglasila crkvena zvona sa pravoslavnih svetinja na ovom području. Služenjem parastosa u hramovima, palenjem sveća, zvonjavom crkvenih zvona i oglašavanjem sirena u Pomoravlju, Resavi i Levču obeleženo je stradanje Srba u Hrvatskoj u vojno policijskoj akciji "Oluja" pre 20 godina. Veliki broj građana ovog dela Srbije, izbeglica iz Hrvatske i BiH, i prognanih sa Kosova, okupilo se u crkvama manastira Ravanica kod Ćuprije, Manasije kod Despotovca, Kaleniću kod Rekovca, Jošanici kod Jagodine, Miljkovom manastiru kod Svilajnca i Sveti Sisoje kod Paraćina. Na području Pomoravskog okruga živi oko 8.000 izbeglica iz Hrvatske, koji su u ovaj deo Srbije stigli krajem 1991. godine iz Zapadne Slavonije i 1995. godine sa područja Like, Banije, Korduna, Dalmacije i drugih delova Hrvatske. VUČIĆ ODAO POŠTU STRADALIMA I PROGNANIMA BEOGRAD - Premijer Srbije Aleksandar Vučić danas u podne minutom ćutanja je odao poštu stradalim i prognanim Srbima. Premijer, koji se nalazi u poseti jugu Srbije, u 12. 00 časova se nalazio na putu Leskovac - Crna Trava, zaustavio, izašao iz automobila i odao poštu stradalim i prognanim Srbima. Poštu su sa premijerom odali i ministar privrede ZZeljko Sertić, gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, kao i članovi delegacije. RS: MINUT ĆUTANjA, PARASTOS UBIJENIMA U OLUJI Tačno u podne oglasila su se sirene i crkvena zvona u svim opštinama i gradovima Republike Srpske u kojoj je, pored Srbije, Dan žalosti povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale i prognane Srbe iz Hrvatske u operaciji Oluja iz avgusta 1995. godine. Uz blokadu ulica i minutu ćutanja prekinut je i saobraćaj u centru Banjaluke, prenosi N1 BiH. Na svim zgradama javnih institucija u tom bosanskohercegovačkom entitetu zastave su spuštene na pola koplja, kulturne i sportske manifestacije su prilagođene datim okolnostima, a javni emiteri su dužni da programsku šemu prilagode Danu žalosti.Prethodno, služen je parastos u banjalučkom Hramu Svete Trojice za oko 2.000 ubijenih Krajišnika u hrvatskoj vojno policijskoj akciji, čime je nastavljeno obeležavanje 20 godina od egzodusa srpskog naroda iz bivše Republike Srpske Krajine.VULIN POLAGANjEM VENCA ODAO POŠTU STRADALIMA Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin i predstavnici više udruženja stradalih Srba položili su danas vence na spomen ploču Srbima stradalim u oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije u Tašmajdanskom parku. Napomenuo je da Hrvatska, 20 godina od akcije "Oluja", mora pred EU, samom sobom i Srbijom, ali i pred svojim državaljanima koje je proterala, da kaže šta će uraditi kako bi se oni vratili. "Hrvatska je ta koja mora glasno da kaže da želi ove ljude nazad, 20 godina je dug vremenski period i moglo je do sada da se uradi sve to", rekao je Vulin.
Nastavak na Večernje novosti...
