Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Jun.2010, 12:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Paten: Prištinski hotel najgori na svetu

PRIŠTINA -

Nekadašnji komesar Evropske unije za spoljnu politiku i istaknuti britanski diplomata Kris Paten tvrdi da je Grand hotel u Prištini ubedljivo najgori hotel na svetu.

Svoj boravak u tom hotelu, u tekstu koji je objavio "Sandej tajms", on je okarakterisao kao "neverovatno grozan".

Jedan od najpoznatijih svetskih turističkih vodiča Lonli planet savetuje da se ne igrate, dok vodič In your pocket guide u svom pregledu hotela u Prištini navodi: "Mi predlažemo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << rušenje".

Rezervisao sam sobu od 60 funti, kupio avionsku kartu i uputio se u Prištinu, u grad u kojem se posledice rata primetne i 10 godina kasnije. U strogom centru grada podiže se betonska zgrada sa 13 spratova, 369 soba, izgrađena 1978. godine. Ranije sam čitao da Kosovo ima predivan pejsaž, a da su Stari grad u Prizrenu i manastir Gračanica nezaobilazne turističke destinacije, međutim, sa svog prozora na petom spratu Grand hotela nisam mogao da vidim ništa od toga.

Raširio sam stare crvene zavese i ugledao nešto što je nekada bio trgovački centar u sklopu hotela. On sada izgleda jezivo, previše zastrašujuće čak i za skejt bordere. Na ulici ispred hotela, na parkingu okruženom bodljikavom žicom, bila su parkirana vozila UN. Površnim pregledom sobe otkrio sam pohaban zeleni tepih potpuno trulu kadu, a u kupatilu jedva da je bilo mlake vode. U glavi mi je odjekivao komentar TripAdvisora dok sam se pripremao za spavanje: "Nas dvojica ujutru smo morali kod lekara zbog buba u dušeku".

Iako nisam mogao da vidim nijednu bubu, tu noć nisam mogao "oka da sklopim". Konačno, u ranu zoru začuo se i zvuk bušilice. Odustao sam od pokušaja da zaspim i otišao na doručak. Tamo me je sačekalo 100 praznih stolova i namrgođeno hotelsko osoblje.

Dobio sam kuvana jaja, tanke kriške sira i malo paradajza. Iako je osoblje hotela videlo da pokušavam da se sipam kafu iz automata, nije im palo napamet da mi pomognu. Ubrzo sam doneo odluku da moram što pre da odem odavde.

I dok sam izlazio iz prostorije, jedan od zaposlenih, takođe, je krenuo prema vratima. Stao je tačno ispred mene. Gotovo da sam se u trenutku zaledio. Izgledao je istinski zastrašujuće. Pomislio sam šta je to što sam mogao da pogrešim?

Pogledao je u mene i na lošem engleskom rekao: "Želim Vam lep dan", potom je otvorio vrata tek toliko da mogu da izađem. Očigledno je da je mladić bio na nekom kursu za hotelsku poslugu, ali čini mi se da nije baš najbolje shvatio suštinu svog zadatka.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...