Izvor: Blic, 14.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pate za lepinjom i šljivovicom
Pate za lepinjom i šljivovicom
UŽICE - Ako je verovati pismima Užičana koji žive i rade u inostranstvu, na osnovu sajta Užice.net, Ere u dijaspori najviše pate za domaćom kuhinjom. Kada nostalgija počne da drma, pa duša zavapi za rodnom grudom, Užičani se sete komplet lepinje i pršute, a zov zavičaja tera ih da pate za trubačima i šljivovicom.
Vinko Karajić iz Amsterdama piše zemljacima: 'Pošaljite mi komplet lepinju' i još moli užičkog pekara >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Cola: 'Neka bude življa, sa puno pretopa'. Iz ruskog Sočija stiže apel Dejana Miloševića: 'Narode, hoću komplet lepinju i domaću rakiju!' Đorđe Janković hvali se da u Pertu, Australija, svega ima osim – komplet lepinje.
Na te njihove puste želje iz Užica stižu 'poslovni oglasi' u vidu pakosnih odgovora: 'Šaljem lepinje Internetom, ali za područje Amerike ne isporučujem jogurt'.
Radojko Babić, koji živi i radi u švajcarskom Lajstalu, poručuje da ni u dalekom svetu nije zaboravio zvuke trube i iznosi originalan predlog - 'da osnujemo savez svih Ercova sveta'. Iver ne pada daleko od klade ni u Švajcarskoj. Loren Disoran, Švajcarac užičkog porekla, tvrdi da je rano za ženidbu, ali da će mu na svadbi svirati trubači.
Džaba raskoš i zapadna civilizacija kada u Nemačkoj nema domaće rakije. Na to se žali Boban Gavrilović iz Eberzbaha. Zoran Gordić poziva zemljake koji rade u Nemačkoj: 'Hajde da se skupimo i okrenemo neko jagnje uz kajmak, sir i rakiju!'
Kako je kada srce ište pršutu i prepečenicu, a u velegradu kao što je Cirih toga nema, dobro zna Radan Lazarević poreklom iz Bajine Bašte.
Nisu sve Ere iz belog sveta željne samo gozbe i lumperaja. U srcima mnogih ostali su i prijatelji, uspomene iz detinjstva, grad, ulice, objekti. Tako je u srcu Dare Farmin iz australijskog Brizbejna, u koji je davno otišla i gde je zaboravila srpski jezik, u srcu ostala urezana Užička gimnazija i drugovi iz školske klupe. Živorad Lukić iz Sidneja ovako zemljacima dokazuje nostalgiju: 'Moje dve odštampane knjige ‘Dolina mira’ i ‘Povratak sudbini’ neka vam kažu koliko mi zavičaj nedostaje'.
Vasilije Vajović već 22 godine u Parizu, ima životnu devizu: 'Užičanin bilo gde i bilo koliko dugo da živi, zauvek ostaje Užičanin'.
V. Lojanica
