Izvor: Blic, 10.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pašteta od tune
UKUSI, kaže izreka, nisu za raspravu. Mada često izazivaju čuđenje. Sećam se, deda po majci, Srbijanac od glave do pete, sa sve opancima, davnih sedamdesetih godina, kad nam je dolazio u posetu često bi za doručak tražio tunjevinu, ali isključivo u komadima. Paprikar, Leskovčanin, a traži ribu iz ulja!?
Nakon ženidbe kad sam, prvo lagano, a kasnije sve brže, počeo da se oslobađam crnogorske odbojnosti prema ribljim koskama, shvatio sam da deda nije bio naivan. Tuna u komadima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zaista je ukusnija od seckane.
S godinama sve više posvećen ribi i vinu, ipak, nisam ni slutio da ću jednog dana zavoleti i neke druge riblje proizvode. A dogodilo se to jesenas na slovenačkom primorju kada sam prvi put probao paštetu od tune. I upoznao Roberta Ferka.
PAR godina mlađi od mene, savršenog izgleda, fizičke i mentalne kondicije, umeren u pohvalama, kritici, zalogajima morskih specijaliteta i gutljajima malvazije. I, ako se dobro sećam, ranoranilac. Kao i ja, tek s nešto malo više ugrabljene sreće.
Tada u Piranu, dok smo opušteno ćaskali, nisam mogao ni da zamislim da će Ferko, godinu dana kasnije, postati potpredsednik "Delta holdinga". Kao što mi, jednako, nije padalo na pamet da ću gotovo dva meseca po beogradskim marketima uzalud tražiti svoj omiljeni namaz - paštetu od tune "argeta".
I baš na dan kada je objavljena vest o Robertovom angažmanu u "Delti", prijateljica iz njegove bivše kompanije javila mi je da će mi uskoro poslati određenu količinu. Kao slučajnu potvrdu teze da život bez konzervansa ne postoji.
