Izvor: Politika, 05.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pasivna kuća – dom budućnosti
Evropa i najrazvijenije zemlje ostatka sveta vrlo ozbiljno su se strateški opredelile za uštedu energije. Na globalnoj sceni svaka zemlja vodi žestoku borbu da što više smanji uvoznu zavisnost od skupih energenata. Nove mere posebno su značajne u stanogradnji i adaptaciji postojećih kuća i zgrada da bi se "desetkovala" potrošnja električne energije, zemnog gasa, nafte. Dobra izolacija zidova i prozora, uz prelazak na obnovljiva goriva – ostaje ključna strategija kvalitetne štednje energenata. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kolika je isplativost ulaganja u bolju izolaciju kuća i stanova, danas je lako izračunati. Najveći napor je, izgleda, ubediti građane da i malo ulaganje u ove mere, na kraju, donosi velike uštede novca koji sada odvajaju za utrošenu energiju.
Građevinska direkcija Srbije kroz svoj Fond za uštedu energije u stanogradnji nastoji da raznim sadržajima predstavi energetsku efikasnost pri izgradnji objekata. Cilj nije samo primena principa energetske efikasnosti u novogradnji već i obrazovanje građana o vrstama i načinima primene termoizolacionih materijala i postupaka koji štede energiju na postojećim, već izgrađenim stambenim objektima.
– Građevinska direkcija Srbije je prvi investitor u Srbiji koji promoviše energetski efikasnu gradnju, primenjujući principe uštede energije u izgradnji stambenog naselja "Sunčana strana" u Novom Sadu. Ovde će na deset objekata biti primenjeni termoizolacioni materijali, postupci i uređaji koji će stanove u njima učiniti energetski efikasnim. Kruna aktivnosti i dostignuća u ovoj oblasti već nekoliko decenija je takozvana pasivna kuća. Jedan od objekata u naselju "Sunčana strana" biće izgrađen po principima "pasivne kuće". Energija potrebna za zagrevanje ovakvih objekata je šest do deset puta niža od one koja je potrebna za zagrevanje savremenih kuća u Evropi. Štaviše, ukupna energija koju potroši "pasivna kuća" manja je od četvrtine energije koju potroši prosečna nova zgrada izgrađena u skladu sa danas važećim energetskim propisima država Evrope – kažu u Građevinskoj direkciji Srbije.
Energijom koja se potroši u standardno izolovanoj kući danas se mogu zagrejati tri-četiri nisko energetske kuće ili sedam-osam "pasivnih kuća". Ovaj standard se može postići korišćenjem različitih tehnologija, projektantskih metoda i materijala. "Pasivna kuća" je zgrada u kojoj komforna unutrašnja klima može biti postignuta bez korišćenja aktivnih sistema zagrevanja i hlađenja i to je njen najveći kvalitet.
Kuća koja se zagreva i hladi sama se zove "pasivna". Za pasivne zgrade u Evropi preduslov za ovo svojstvo jeste da godišnje potrebe u energiji za grejanje budu manje od 15 kWh/(m2a) (4755 Btu/ft2/yr), a da potrošnja ukupne primarne energije za sve potrebe stambenog prostora (za grejanje, toplu vodu i električnu energiju za domaćinstvo) ne premaši 120 kWh/(m2a) (38039 Btu/ft2/yr). Stare kuće, na primer, prosečno godišnje troše 200-300 kWh/m2 energije za grejanje, standardno izolovane kuće oko 100 kWh/m2, savremene niskoenergetske kuće oko 40 kWh/m2, a "pasivne" 15 kWh/m2 i manje.
Termički komfor u "pasivnoj kući" obezbeđuje se pasivnim merama koliko god je to moguće – dobrom izolacijom, dobrom zaptivenošću, kontrolisanim prirodnim vetrenjem, izmenom toplote, pasivnim korišćenjem sunčeve energije i toplote oslobođene unutar kuće. Dodatni energetski zahtevi mogli bi biti kompletno pokriveni korišćenjem obnovljivih izvora energije: na taj način bili bi ispunjeni i kriterijumi za "nultu kuću" ("zero house") – kuću koja ne troši energiju iz sistema već sama podmiruje sve svoje potrebe.
-----------------------------------------------------------
Srbija: Vetrom do kilovata
Prevoj "Popadija" na putu Negotin–Majdanpek, poznat po problemima vozačima u zimskim mesecima, mogao bi uskoro da postane i mesto odakle će, prema energetskom sistemu Srbije, da poteku i prvi kilovati struje proizvedeni snagom vetra. Naime, brdo Kornjet na ovom prevoju odabrano je kao potencijalnih lokacija gde će, ukoliko merenja pokažu da je to opravdano, biti izgrađen sistem vetrenjača za proizvodnju električne energije.
Posredstvom Agencije za energetsku efikasnost (www.seea.sr.gov.yu), ovaj projekat će finansirati vlada Kraljevine Španije.
-----------------------------------------------------------
Vojvodina: veliki potencijal
U Vojvodini je u toku izrada strategije razvoja energije do 2015. godine u kojoj će posebno mesto imati iskorišćavanje energije vetra. Izuzetni uslovi za vetrenjače postoje naročito u opštinama Bela Crkva, Ruma, Bač, Bačka Palanka i duž toka Dunava. Prema podacima Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, u Vojvodini je potrebno izgraditi vetrogeneratorni park sa oko 12 vetrogeneratora, a ukupna cena projekta je oko 25 miliona evra.
-----------------------------------------------------------
Crna Gora: Suncem do manjeg deficita
I u Crnoj Gori najavljuju da će smanjenje energetskog deficita tražiti, pored hidro i termopotencijala, i u korišćenju sunčeve energije za proizvodnju kilovata, naglašeno je na nedavno održanom stručnom skupu u organizaciji Elektroprivrede Crne Gore.
-----------------------------------------------------------
Hrvatska: vetro-park blizu Zadra
Na predelu između Jasenica i Kruševa, u zadarskoj županiji, gradi se drugi vetro-park (prvi proradio početkom 2005. iznad Paga) sa 40 vetrenjača snage 59 megavata. Investicija se procenjuje na 53 miliona evra. Gradnja će se odvijati u pet faza. Vetroturbine je proizvela kompanija Nordeks enerdži, koja je do sada u 33 zemlje širom sveta isporučila oko 2.900 vetrenjača, ukupne snage 3.140 megavata.
-----------------------------------------------------------
Makedonija: mesta za 48 vetrenjača
Preduzeće Elektrane Makedonije odabralo je četiri mesta na kojima će graditi parkove vetrenjača: u blizini Štipa, Bogoslovac kod Svetog Nikole, Ravnec kod Bogdanaca, i Flora u Kozuhu. Svaka od lokacija će imati po 12 vetrenjača sa instalisanom snagom od 100 gigavati tako da će ukupan kapacitet biti oko 400 gigavat-časova. Projekat će koštati nešto više od 60 miliona evra.
-----------------------------------------------------------
Austrija: 600 vetrenjača
Beč sve više ulaže u izgradnju vetrenjača i unapređenje njihove mreže. Samo tri ogromne vetrenjače obezbeđuju struju za hiljade domaćinstava. U čitavoj Austriji postoji 600 vetrenjača koje bi mogle da pokriju dve trećine ukupnih privatnih potreba za električnom energijom u Beču.
Izgradnjom vetrenjača moglo bi se doći do sniženja cene struje, i pored toga što jedna vetrenjača košta dva miliona evra. Ovakva vrsta proizvodnje energije prouzrokuje izdatke u početku, ali zato kasnije izostaju troškovi za pogonsko gorivo ili pogonska sredstva.
Saša Marić
[objavljeno: ]
.jpg)
