Izvor: Blic, 31.Jan.2011, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Partije i tajkuni
Kada su jednog ovdašnjeg tajkuna pitali da li finansijski pomaže stranke koje su na vlasti ili one koje su u opoziciji, lakonski je odgovorio: „I jedne i druge jer nemam kristalnu kuglu da bih pogodio ko će da pobedi na sledećih izborima”.
Sličan odgovor („nemam magičnu kuglu”) u današnjem tekstu u „Blicu” daje Zoran Stoiljković, član Agencije za borbu protiv korupcije, na pitanje koliko se para slije u džepove stranaka. Prema nekim podacima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << potrebno je oko deset miliona evra da bi jedna stranka mogla da funkcioniše. Ne treba biti naivan pa poverovati na reč liderima koji tvrde da veći deo dolazi od članarina.
Novi nacrt zakona o finansiranju stranaka predviđa kaznu zatvora do tri godina za odgovorna lica koja ne objave ko je i koliko novca dao za stranku. Na papiru, nacrt deluje gotovo idealno. Predviđene su brojne mere kojima bi se ograničila veličina donacije, obaveza prijavljivanje i kontrole. Ali, uvek tu postoji jedno ali...
Dok su u parlamentu stranke spremne da se prepiru o svim mogućim temama, počevši od Ustava, preko Kosova, pa do „Farme”, oko jedne teme su postigli potpunu saglasnost. Da se o finansijerima ne priča. Jer svako od njih ima putera na glavi. Da li će novi zakon nešto da promeni? Ne, ukoliko ne postoji volja za njegovo sprovođenje. Stranke takvu volju još nisu pokazale.
