Izvor: Blic, 28.Dec.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parohija u Beogradu za 10.000 evra
Kupovina parohija u prestonici nije nova pojava. To postoji već duže vreme, najmanje deceniju i po. S tim problemom se niko nije hvatao u koštac jer Beograd nema episkopa, već je pod Patrijaršijom. Tu se javlja veliki prazan prostor u crkvenoj vlasti, što pojedini ljudi koriste da unovče – priča prof. Zoran Milošević.
On kaže da čim se uprazni parohijsko mesto u Beogradu, za njega se grabe sveštenici iz svih krajeva Srbije. Potežu se rođačke, prijateljske, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kumovske veze, ali ima i onih koji jednostavno kupe parohiju. Naravno, oni koji su uložili novac gledaju da ga što pre vrate, preko leđa vernika. Zbog nepotizma i prodaje parohija, dobri sveštenici ostaju u senci.
– Jednom Beograđaninu potreban je dobar duhovni otac, a ne trgovac. To se odražava i na prisustvo novih vera u Beogradu, a da je srpska crkva kadrovski jača, manje bi ljudi išlo na drugu stranu. Patrijaršija bi trebalo da deli parohije po principu kvaliteta, ali je očigledno neko zloupotrebio
Zoran Milošević
poverenje patrijarha, koji je nezainteresovan za slavu, novac i ovozemaljska blaga. Pojedinci su iskoristili njegovo poverenje i svoj položaj dobro unovčili – dodaje Milošević.
S obzirom na to da je Beograd dvomilionski grad, realno bi bilo, kaže on, da se podeli na više eparhija. Optimum je da na 250.000 stanovnika dođe jedan vladika.
Profesor Milošević tvrdi da je ovakva situacije nastala i zbog lošeg stanja u obrazovnim institucijama.
– Devedesetih godina Bogoslovski fakultet u Beogradu bio je jedan od najdinamičnijih fakulteta u pravoslavnom svetu. Odlaskom pojedinih profesora na mesto vladika ostao je prazan prostor jer iza sebe nisu ostavili adekvatnu zamenu. Duhovna literatura uglavnom je prevedena, malo je originalnih dela domaćih autora. Reforma crkve mora imati dva pravca, prvi je reorganizacija obrazovnih institucija srpske crkve, a drugi je reorganizacija same crkve u smislu stvaranja novih eparhija, sa težištem u Beogradu, ali i u drugim većim gradovima kao što su Niš, Kragujevac, Novi Sad, Banjaluka – zaključuje naš sagovornik.
Nepotizma i korupcije ima u svim sferama društva, pa stoga ne čudi što su se ovi maniri preneli i na crkvu. Sveštenik ne treba da bude siromašan, ali ne treba da bude ni prebogat čovek. Pojedini naši duhovni oci zaboravljaju ono jevanđeljsko da će „pre kamila kroz iglene uši, nego bogati u carstvo Božije".
Afera „Vatoped"
Nedavno su sever Grčke potresali protesti zbog afere „Vatoped" u koju su bili umešani pojedini monasi ovog manastira sa Svete gore. Zbog trgovine i transakcija sa državom i nezakonitog prisvajanja imovine od 138 miliona evra, iguman Efrem, starešina manastira, smenjen je i lišen svih funkcija. Grčka vlada se zbog ovog skandala tresla puna dva meseca. Ministar za pomorsku trgovinu je zbog ovog incidenta podneo ostavku.
Simonija – najteži prestup
– Trgovina parohijama, ali i crkvenim vrednostima, postala je toliko ozbiljno pitanje da će najverovatnije na majskom saboru biti posebna tačka o kojoj će se raspravljati. Ovim problemom danas treba da se bavi finansijski organi Sinoda – kaže Mirko Đorđević, sociolog religije, i dodaje da se po crkvenom pravu onaj ko trguje sveštenim predmetima izopštava iz crkve i taj se prestup naziva simonija.
