Izvor: RTS, 11.Feb.2016, 16:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parlamentarni odbor o "Aleksinom zakonu"
Skupštinski Odbor za prava deteta razmatrao je inicijativu za donošenje takozvanog "Aleksinog zakona" koji treba da suzbije vršnjačko nasilje, i konstatovao potrebu dodatnog unapređenja prevencije i intervencije kako bi se zaštitila deca.
Odbor će uputiti zahtev Ministrastvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvu prosvete, Ministarstvu za lokalalnu samoupravu kao i Zaštitniku >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << građana da se izjasne o predloženim merama suzbijanja vršnjačkog nasilja u školama iznetim u inicijativi poznatoj kao "Aleksin zakon".
Predsednica Odbora za prava deteta Maja Gojković rekla je da je nastala zabuna u javnosti i da nije reč o predlogu zakona.
Istakla je da je suština inicijative da se uočeni propusti u postojećim zakonima isprave, kao i da uvedu nove odredbe.
"Nemoguće je da se sve objedini u jedan zakon", rekla je Gojkovićeva i dodala da će veliki broj zakona morati da se menja.
Gojkovićeva je navela da je potrebno da se određeni članovi zakona integrišu u Nacrt zakona o zaštitniku prava deteta, kao i da se izmene Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja, kao i u Zakon o lokalnoj samoupravi.
Gojkovićeva je rekla da će aktuelni saziv ostati upamćen po tome što je usvojio veći broj zakona koji su inicirali građani na temu poboljšanja položaja dece i kao primer navela "Zojin zakon" i "Tamarin zakon".
Maja Gojković je ocenila da je dobro da se inicijativa zove po dečaku Aleksi Jankoviću iz Niša, koji je pre četiri godine počinio samoubistvo posle višemesečnog maltretiranja vršnjaka.
Članovi Odbora za prava deteta ukazali su na porast vršnjačkog nasilja i ocenili da je problem kompleksan i da je potrebno raditi istovremeno sa decom, roditeljima i školama, kojima je potrebno vratiti vaspitnu ulogu.
Poslanica Dubravka Filipovski iz Nove Srbije ocenila je da je inicijativa prvi korak u sprečavanju vršnjačkog nasilja.
Filipovska je dodala da je potrebno da se formira Radna grupa koja će uzeti u razmatranje ovu inicijativu.
Prema njenim rečima, dosadašnje mere poput uvođenja video-nadzora i školskog policajca nisu dale odgovarajuće rezultate.
Poslanica Demokratske stranke Gordana Čomić misli da nije potreban Zakon o zaštitniku prava deteta i da je potrebno da se traže preporuke od postojećih institucija. Dodala je da kod ombudsmana postoji neko ko je zadužen da se bavi pravima dece.
Vesna Rakonjac iz Srpske napredne stranke je kazala da nije važno da li će biti usvojen poseban zakon ili će pojedine nove odredbe biti inkorporirane u postojeće zakone.
Predložila je da Odbor za prava deteta preuzme nadzor nad primenom Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja.
Na početku sednice govorila je Dragana Ćorić koja je pripremila predlog takozvanog "Aleksinog zakona", kojim se predviđaju oštrije kazne za đake, profesore, direktore i nesavesne roditelje.
"Predlog se odnosi i na direktore i na nastavno osoblje, negde je zapraćeno i gubitkom licence ako se zbog njihovog lošeg reagovanja i guranja pod tepih dođe do teške povrede ili smrti deteta", navela je Ćorićeva.
Dragana Ćorić je rekla da predloženi "ugovor o ponašanju" dobro funkcioniše i da je to potvrđeno u nekim školama u Novom Sadu.
"To je formalizovano obećanje da ćete se popraviti", objasnila je Ćorićeva suštinu tog ugovora i dodala da je jedna od mera suspenzija učenika.
Prema njenim rečima, to je pokušaj da se problem rešava sa stručnim licima.
Nekoliko grupa građana pokrenulo je pre dva meseca više internet peticija za usvajanje "Aleksinog zakona", koji bi sankcionisao nasilje u školi.
Grupa na čelu s profesorkom Pravnog fakulteta u Novom Sadu Draganom Ćorić pripremila je predlog takozvanog "Aleksinog zakona".
.jpg)
