Izvor: Blic, 05.Maj.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parlamentarne stranke troše 10 miliona evra godišnje
Australija ima 58 registrovanih političkih partija, Kanada 19, Rusija 17, a Srbija 579! Za mesto u srpskom parlamentu izborile su se čak 22 partije. Sa izdvajanjem 0,15 odsto iz budžeta, odnosno 10,4 miliona evra godišnje, jasno je da su političke partije u Srbiji balast i državi i poreskim obveznicima. Samo za prikupljanje potpisa za svake izbore, kako kaže Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, troše se milijarde dinara i ogromno vreme.
Usvajanjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << novog zakona o političkim strankama, uz pooštravanje uslova za registrovanje partija, očekuje se da se broj političkih stranaka svede na desetak. To bi trebalo da omogući lakšu kontrolu njihovog finansijskog poslovanja. Sociolozi pak smatraju da je to samo prvi korak za uvod u čitav set zakona koji će uvesti red u ovoj oblasti i omogućiti uvid u finansiranje političkih partija i praćenje uticaja koji se preko njih ostvaruje.
- Novim zakonom podrška građana daće partijama legitimitet, a građani će dobiti jeftiniji i transparentniji politički život - kaže za „Blic” Duško Radaković, državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Sadašnji Zakon o političkim strankama predviđa sto neoverenih potpisa za upis političke stranke, a u predlogu zakona koji je izradilo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, predviđa se da to bude 10.000 overenih potpisa.
Pooštravanje uslova za registrovanje političkih stranaka povećanjem broja potpisa Radaković smatra najvažnijom novinom ovog predloga zakona.
Ograničavanje na potreban broj potpisa nije, međutim, i jedina novina. O članstvu partija sada svedoče samo izjave partijskih funkcionera, ali one ne moraju obavezno da odgovaraju istini. Novim zakonom partije će biti prinuđene na vođenje transparentne baze podataka o članstvu.
- Ovo je bitno jer se deo finansiranja iz budžeta, koje se ostvaruje bilo u izbornim procesima ili ulaskom u parlament, obavlja na osnovu registrovanog članstva - kaže Marko Blagojević, operativni direktor CeSID-a. Da li su najave restriktivnog zakona ubrzale registraciju četiri nove stranke u Srbiji? Šta su njihovi motivi za osnivanje? Novac ili nešto drugo?
Veroljub Stevanović, gradonačelnik Kragujevca i predsednik novoosnovane stranke „Zajedno za Šumadiju”, insistira da stranka čiji je lider nije osnovana zbog pristupa novcu iz budžeta.
- Sredstva iz budžeta uopšte nas ne interesuju. Niti tražimo niti smo išta dobili za osnivanje stranke. Za nas je 10.000 glasova nešto što je lako da prikupimo. Ali mislim da to nije u redu za druge stranke. Nismo se okupili da bismo dobili pare, već zato što nemamo vremena za čekanje i politička lutanja. Mi smo okupljeni oko ideje decentralizacije i regionalizacije Srbije, nikako to nije moglo kroz druge stranke. Iako u tom, pa i mnogim drugim pitanjima imamo razumevanje i saradnju sa G17, mi želimo agresivniji nastup ka regionalizaciji Srbije - kaže Stevanović.
Blagojević kaže da ako su neke od partija zamislile da preteknu novi zakon i da se registruju po manje restriktivnim uslovima, to im neće pomoći. Novi zakon o strankama predviđa preregistraciju svih partija. Sve stranke će imati obavezu da se ponovo registruju na svakih osam godina. Osnivači i sva stranačka dokumenta biće javna.
Blagojević napominje i da Zakon o političkim strankama treba da je samo uvod u sređivanje ove oblasti, kojim će se pročistiti registar političkih stranaka kako bi se sagledalo koliko njih je relevantnih. On ne spori demokratsko pravo građana da se grupišu u stranke shodno njihovim opredeljenjima i interesima, ali pooštravanje registarskih uslova smatra potrebnim zbog realnog predstavljanja političke scene u Srbiji.
- Srbiji je potrebno onoliko političkih partija koliko je birača spremno za njih da glasa, a državi je neophodno da vidi koliko ima partija sa respektabilnim brojem glasača - ističe on.
Nemanja Nenadić iz „Transparensi Srbija” podseća da se iz budžeta finansiraju samo parlamentarne stranke ili one koje učestvuju na izborima. On smatra da je u prirodi demokratskog društva da svaka grupa koja želi da osnuje stranku to može i da učini ali, naglašava, pod uslovima određenim zakonom.
Slaviša Orlović, sociolog, međutim smatra da samostalan ovaj zakon neće doneti potrebne novine.
- Potreban je čitav set zakona da bi uredio ovu oblast. A drugo, pitanje je šta je za nas bitno, da li su to registrovane ili relevantne stranke, stranke u parlamentu, za koje se izdvaja novac iz budžeta i koje ostvaruju uticaj u kreiranju političkog života - kaže Orlović.
Brisanje iz registra
Samo stranke koje u roku od šest meseci od početka primene novog zakona usklade svoj statut i druge opšte akte sa zakonom i podnesu prijavu za upis u registar političkih stranaka neće biti brisane iz registra.
Broj potpisa za osnivanje stranaka u Evropi
Austrija, Španija, Norveška 5.000
Makedonija, Letonija, Litvanija, Belorusija 500
Hrvatska 100
Crna Gora 200
Bugarska 50
Nemačka, Velika Britanija, Grčka, Švajcarska nisu ograničile stranke prilikom registracije
.jpg)
