Izvor: RTS, 25.Jun.2010, 13:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parlamentarna skupština Mediterana
Parlament Srbije usvojio više od 500 akata koji su usmereni ka poštovanju ljudskih prava, pravima žena i dece nacionalnih manjina, unapređenja regionalnog dijaloga i pomirenja, izjavila Slavica Đukić-Dejanović na otvaranju Parlamentarne skupštine Mediterana u Beogradu.
Skupština Srbije domaćin je dvodnevnog sastanka stalnih odbora Parlamentarne skupštine Mediterana iz 25 zemalja, koji je počeo raspravom o sprečavanju terorizma i kriminala. Sastanak je otvorila predsednica >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Slavica Đukić-Dejanović.
Đukić-Dejanović je upoznala delegate iz 25 zemalja da je Parlament Srbije usvojio više od 500 akata usmerenih na poštovanje ljudskih i manjinskih prava, pomirenja, unapređenja regionalnog dijaloga i sprečavanja kriminala.
"Ako u prioritetima rada našeg parlamenta prepoznate one iste teme kojima se predano bavi i Parlamentarna skupština Mediterana (PSM), to će vam reći koliko je naša želja za saradnjom u regionu jaka i koliko mnogo prostora za nju ima", rekla je Đukić-Dejanović otvarajući sastanak stalnih odbora PSM u Beogradu.
Ona je istakla da prožetost svih nivoa parlamentarne aktivnosti podrazumeva podrobno poznavanje konkretnih potreba regiona, kao i princip univerzalnosti, koji, kako je rekla, mora da važi globalno.
Prema njenim rečima, cena koja se plaća za izneveravanje tog principa je konkretna i očigledna iako se zalaganje za njega često razume kao fraza.
Đukić-Dejanović je ukazala i na princip solidarnosti, koji se zasniva na uzajamnosti, ističući, međutim, da se taj princip ne može svesti na razmenu uzajamne pomoći ili neki drugi automatizam, pošto uvek mora da nosi dimenziju humanosti.
"Moramo u svakoj ljudskoj patnji i svakom iskušenju kroz koje prolazimo da nađemo univerzalnu ljudsku dimenziju, u ime koje delujemo", naglasila je ona.
Među pitanjima za koje naša zemlja gaji posebno interesovanje jeste i pitanje izbeglih i raseljenih lica njihovog prava statusa i sudbine, izjavila je Đukić-Dejanović.
Prvog dana sastanka stalnih odbora PSM-a raspravljaće se i o trgovini ljudima i odlaganju toksičnog otpada na Mediteranu, zaštiti životne sredine i klimatskim promenama, energiji, ali i o godišnjim i predstojećim aktivnostima PSM.
Drugog dana skupa biće reči i o spoljnoj trgovini i investicijama na Mediteranu, ljudskim pravima, jednakosti polova, dijalogu između kultura i regija.
PSM je osnovana u Amanu, u Jordanu, 2006. godine, kao rezultat procesa vođenog u Interparlamentarnoj uniji, poznatog kao Konferencija o bezbednosti i saradnji Mediterana, a okuplja 25 zemalja članica regiona.
Među njima su: Albanija, Alžir, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Kipar, Egipat, Francuska, Grčka, Izrael, Italija, Jordan, Liban, Libija, Malta, Monako, Crna Gora, Maroko, Palestina, Portugal, Srbija, Slovenija, Sirija, Makedonija, Tunis i Turska.
Pridruženi članovi i posmatrači su zemlje Magreba (regija afričkog kontintenta koja obuhvata Maroko, Alžir, Tunis, Libiju i Mauritaniju), Rumunija i Parlamentarna skupština Zapadnoevropske unije.
Svaki parlament predstavljen je sa pet članova u PSM, a svi parlamenti su ravnopravni (jedan delegat - jedan glas), ali praksa je da se odluke donose konsenzusom i aklamacijom, nakon debate.
Rad PSM priznat je i od Generalne skupštine UN, koja je dodelila status posmatrača PSM 2009. godine, a PSM je platforma za raspravu i donošenje odluka (pravno neobavezujuće, u formi rezolucija) o pitanjima od regionalnog interesa.
Ciljevi organizacije usmereni su na prevazilaženje regionalnih problema kao što su postojeći i zamrznuti konflikti, organizovani kriminal, ilegalna migracija, prinudna migracija, dostupnost zaliha energije, promena nivoa mora, dezertifikacija, zagađenje mora, očuvanje prirodnih resursa.
Ti ciljevi se ostvaruju kroz usvajanje zajedničkih preporuka i stvaranju platformi za saradnju u pronalaženju rešenja za pomenute probleme.
