Izvor: Southeast European Times, 27.Maj.2013, 17:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Parlamentarna saradnja put do pomirenja

Saradnja može da pomogne rešavanje otvorenih pitanja u regionu, ali i upravljanje procesom evrointegracija, kažu politički komentatori.

27/05/2013

Bojana Milovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 27.5.2013.

Parlamentarna saradnja u regionu je važan korak u pravcu evropskih integracija, kao i način rešavanja problema iz prošlosti kako bi se došlo do pomirenja, smatraju kako zvaničnici, tako i politički komentatori.

Uzajamna >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << razmena parlamentarnih iskustava u pogledu zakona u postupku evropskih integracija je od neprocenjivog značaja, kaže Meho Omerović, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava u srpskom parlamentu za SETimes.

Omerović je pozvao sve parlamentarne odbore iz zemalja regiona da održe bilateralne sastanke, od kojih će prvi biti u julu mesecu u Zagrebu.

„Pozvao sam predstavnike odbora u regionalnim parlamentima koji se bave ljudskim i manjinskim pravima i, na moje veliko zadovoljstvo, dobio sam potvrde i pozive od mojih kolega u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini (BiH) i Crnoj Gori“, kaže Omerović.

Srbiji će koristiti iskustvo Hrvatske na njenom putu kao EU, na kome je usvajala zakone i odredbe o ljudskim i manjinskim pravima, dodaje on.

„Pored Slovenije, i Hrvatska će, kao još jedna bivša jugoslovenska republika, postati punopravna članica EU. Nadamo se da će nam to pomoći da ostvarimo svoj cilj, a to je takođe punopravno članstvo u EU.“

Omerović je najavio i međunarodnu konferenciju odbora za ljudska prava parlamenata zemalja regiona, koja će biti održana u Beogradu, u saradnji sa OEBS-om.

Konferencija će se fokusirati na pitanja relevantna za pomirenje u regionu, kao što su povratak izbeglica i rešavanje imovinskih prava. „Sve strane spremne su da otvoreno razgovaraju o tim pitanjima; da ih ne guraju pod tepih, već da o njima istinski raspravljaju“, kaže Omerović.

„Kada pravite modele saradnje, interparlamentarna konferencija koristiće informacije profesionalaca i institucija o konkretnim pitanjima, kao što su energija, i podstaći države da više sarađuju. Pored toga, moguća je i saradnja u zaštiti životne sredine i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala“, kaže zaSETimesMilorad Pupovac, predsednik Spoljnopolitičkog odbora hrvatskog parlamenta.

Kenan Hasipi, predsednik parlamentarne grupe zadužene za makedonsko-tursku parlamentarnu saradnju, akcenat stavlja i na političke koristi.

Međusobna razmena parlamentarnih iskustava u pogledu zakona u postupku evropskih integracija od neprocenjivog je značaja, kaže Omerović. [AFP]

„U tim parlamentarnim grupama su članovi svih stranaka i iz svih zajednica. Uz pomoć tih grupa realizuje se tzv. parlamentarna diplomatija, koja je dragocena“, kaže Hasipi.

Poslanici u BiH kažu da se sastaju sa svojim kolegama iz regiona nekoliko puta godišnje.

Aleksandra Pandurević, predsednik Zajedničkog odbora za ljudska prava u parlamentu BiH, kaže da zakonodavci u BiH mogu da nauče puno toga iz iskustva parlamenata u regionu.

„Imamo Hrvatsku koja ulazi u EU ove godine, Srbija ima dobre zakone, BiH mora da iskoristi da iskustva kako bi popravila svoje pravosuđe, kao i život građana“, kaže Pandurević zaSETimes.

Ipak, neki poslanici kažu da bi želeli da saradnja bude još jača.

„Balkan je aktuelna tema. Smatram da bi trebalo da postoji efikasnija saradnja po pitanjima blisko vezanim za realnosti sa kojima smo suočeni kao članovi evropske porodice. Rumunija je zapostavila svoj odnos sa susednim evropskim zemljama na način koji šteti i nama i našim evropskim partnerima“, kaže zaSETimesMadalin Voiku, poslanik Socijaldemokratske partije.

Analitičari se slažu da saradnja može samo da koristi.

„U ovom delu sveta, parlamenti nisu previše aktivni akteri i obično slede mišljenje većine. Ipak, ima primera plodne saradnje. Na primer, rumunski i moldavski parlament formirali su zajednički odbor koji će pomagati evrointegracije Moldavije prenosom stručnosti i znanja u tom domenu“, kaže zaSETimesKristijan Ginea, direktor Rumunskog centra za evropsku politiku.

„Iskustva iz prošlosti pokazuju da su odbori dobar oblik saradnje parlamenata. Pomažu da se proširi saradnja među zemljama. Što više aktivnosti preduzimaju, veći su izgledi za uspešno rešavanje određenih pitanja“, kaže zaSETimesStojan Andov, bivši predsednik makedonskog parlamenta.

I građani se slažu.

„Saradnja na tom nivou trebalo bi da podstakne ljude da ostave svoje razlike po strani. Potrebni su politički primeri da bi ljudi razumeli da dijalog funkcioniše i da predstavlja jedini način da se prebrode međusobne predrasude“, kaže zaSETimesAleks Paduraru, 36-godišnji učitelj iz Bukurešta.

Dopisnici Kruno Kartuš iz Osijeka, Dražen Remiković iz Banja Luke, Marina Stojanovska iz Skoplja i Pol Čočoju i Gabrijel Petresku iz Bukurešta učestvovali su u izradi ovog teksta.

Koje druge državne institucije mogu da iniciraju saradnju sa ciljem pomirenja u regionu? Podelite svoje mišljenje u komentarima.

Nastavak na Southeast European Times...