Izvor: Glas javnosti, 07.Sep.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parlament prepun svađa i uvreda
Od nastanka parlamentarnog života u Srbiji 1990. godine, kontinuitet u republičkoj skupštini, umesto predanog i vrednog rada poslanika, važio je samo za neprestano izazivanje incidenata. Svađe i žestoke uvrede obeležile su „rad“ parlamenta. U početku, još od devedesetih, jedne od redovnih scena bile su rasprave, optužbe i međusobne uvrede između tadašnje većine Miloševićevih poslanika i demokratske opozicije, a Slobini su sve do kraja te decenije, bili u velikoj većini. Ipak, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << većih incidenata, osim verbalnih nije bilo, ali se pamte česta napuštanja parlamenta od strane opozicionih poslanika, što je znalo da bude propraćeno ironičnim komentarima SPS predsednika skupštine „samo zatvorite vrata za sobom“.
Ipak, ono što se pamti do današnjeg dana su incidenti koji su gotovo konstantno izazivali skupštinski „majstor skandali“ - radikalski poslanici, na čelu sa svojim liderom Vojislavom Šešeljem. Još od ulaska u srpsku skupštinu Šešelj je važio za rekordera po broju izrečenih uvreda, kleveta i nipodaštavanja kolega poslanika, uglavnom opozicionih. Neprestano je vređao i narode koji su živeli u bivšoj Jugoslaviji. Pored ovoga Šešeljevi incidenti van parlamenta (i ispred njega) prelazili su nekada iz verbalnog u fizičko obračunavanje.
Ispred savezne skupštine, 11. juna 1992, Šešelj je udario pesnicom jednog taksistu-štrajkača, koji mu je uputio psovku. Šešelj je po izveštajima svedoka počeo da viče: „Sve ću vas pobiti kao pse, meni niko ne može da urliče! Ja ću vas srediti bando, bitange! Ja ću vas upucati, bando, što ne radite?“ Pripadnici Šešeljevog obezbeđenja su tada ispalili nekoliko hitaca iz automatskog oružja.
U junu 1992. Šešelj napada učitelje koji su demonstrirali ispred Skupštine Srbije.
- Jednog sam udario rukom, a drugog nogom, hvalio se kasnije.
Šešelj je 9. jula 1992. godine na ulazu u Skupštinu Srbije pištoljem podignutim u vazduh pretio demonstrantima iz Studentskog protesta ‘92. koji su ga prethodno gađali sapunom, uz povike „operi te krvave ruke“.
- Ovog puta, reagovao sam samo pretnjama. Sledeći put ću uzvratiti punom merom i neću snositi posledice za eventualne žrtve i krvoproliće. Sledeći put ću preduzeti mere odmazde, rekao je tada.
Već sutradan, 10. jula 1992, u restoranu Skupštine Srbije Šešelj napada fotoreportera lista Srpska reč Đorđa Vukoja i lomi njegov fotoaparat.
Uvrede na račun političkih suparnika bile su Šešeljev uobičajeni manir. Septembra ‘92, on u Skupštini vređa LJubicu-Bebu Đaković, preporučujući joj da se obrati nekom od beogradskih žigolo klubova. Godine 1993. upućuje pretnje i uvrede savetnicima tadašnjeg predsednika SRJ Dobrice Ćosića - Svetozaru Stojanoviću i Dragoslavu Rančiću, u vreme dogovora o izbornim uslovima. Profesora Dragoljuba Mićunovića u Skupštini SRJ kleveće da je „jahao popa“, a za prestolonaslednika Aleksandra u Skupštini Srbije govori kako se „uneredio“ i kako je „pasao travu“.
Kada lider radikala nije bio u dobrim odnosima s Miloševićem, nije štedeo repertoar uvreda ni na njegov račun. Tako mu je posle susreta sa Kozirjevom jula 1994, poručio da ne sme da prihvati plan Kontakt-grupe, a za slučaj da to ipak učini, njemu i njegovoj supruzi predsednik SRS obećao je sudbinu Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin.
On je članovima Panićeve vlade, u Skupštini SRJ, 29. decembra 93, poručio: „Prvo ću vam oduzeti pasoše, a onda vas pohapsiti.“
FAŠISTI I USTAŠE
Zoran Krasić (SRS) je na sednici održanoj decembra 2005. godine izvređao predsednika Srbije, Borisa Tadića i Bogoljuba Karića, kao i nevladine organizacije i medije.
- Da nesvesno čovek saučestvuje sa fukarama običnim, Tadićem, Karićem, DS, PSS, nevladine organizacije, „žene u crnom“, belom, zelenom, kako hoćete da okrenete, jer ima toga koliko god hoćete. Kada to dohvati Bogoljub Karić sa svojom šiptarskom BK televizijom i B92 sa svojom ustaškom televizijom, zaludi se narod sa pravom, govorio je Krasić.
Incidenata, manjih ili većih, koje su izazivali i radikali, ali i predstavnici opozicije i vlasti bilo je i narednih godina i tako je trajalo sve do 5. oktobra 2000. godine. Međutim, ni kasnije se situacija nije mnogo promenila, s tim što su se radikali vrlo brzo vratili starima navikama. Već godinu dana kasnije, kao i 2002, godine, poslanici SRS „fajtaju“ vodom tadašnje predsednike parlamenta Dragana Maršićanina i Natašu Mićić. Šešelj je, kažnjavan višemesečnim zabranama učestvovanju u radu parlamenta, a jednu meru udaljenja dobio je zbog psovanja poslanika DOS-a Meha Omerovića. Posle njegovog odlaska u Hag, radikali nastavljaju započeto.
Tako je 2001. godine poslanik radikala Slobodan Janjić, za tadašnjeg ministra pravde Vladana Batića rekao „da će ga snaći žica nekog šintera jer nije dostojan metka“. - Taj komunalac za sve žive i mrtve srpske patriote kaže da su psi rata, a tom kleptomanu poručujem da psi rata ginu herojski od metaka, ili ih banditi Vladana Batića vode u Hag, govorio je Janjić. Aleksandar Vučić, generalni sekretar SRS je februara 2002, sa skupštinske govornice, zapretio svima koji se sa njim ne slažu da će im „suditi srpski narod“. A 2004. godine, na tapetu se našao i tadašnji predsednik Skupštine Predrag Marković, čiju je stranku G17 poslanica SRS Nataša Jovanović nazvala „fašističkom“. Tim povodom, Dikićeva stranka je tada podsetila da je sadašnji lider SRS u Srbiji, Tomislav Nikolić, svojevremeno (13. februara 2001.) sa skupštinske govornice izjavio da je „ponosan što je fašista“.
- Ako je za vas mera da li je neko fašista ili ne, taj ratnohuškački pohod u kome smo mi učestvovali, onda sam ponosan što sam za vas i fašista, govorio je on o ratovima u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu.
Pre dve godine, juna 2006. izbija novi skandal u parlamentu, kada radikal Zoran Krasić Ivanu Dulić-Marković naziva „ustašom“. Vređanje ministarke iz G17 plus izazvalo je brojne reakcije u Srbiji, a njena stranka počela da prikuplja potpise za zabranu rada SRS. Ta akcija, kao što je poznato nije uspela, a skupštinska priča (barem ovaj deo) završila s nedavno najcrnjim kletvama radikala na račun Tadića, ali i na sopstvene poslanike kojima padne na pamet da komuniciraju „s tim izdajnikom“. Nastavak sledi...
otisao sam u selu da bi nesto radio po dvoristu,posto kod mene odlicno radi rts prvi i drugi program ama bas tog dana nista nisam radio,gledajuci sou program..........sednice srpskog parlamenta,takve uvrede nemozes cuti ni od obicnih klosara.......tu nema niceg dobrog,takvi ce izgubiti i ono malo srbije sto je ostalo..........no ponovo se vracam,srbe koje sam upoznao nekada nisu bili takvi.......izleda da kod vas sve je krenulo niz brdo,i nema zaustavljanja........dokle, samo bog zna.Nista dobro nemozes cuti samo uvrede i praznih pretnji drugim narodima......morate da se opametite sada su druga vremene za sve u evropi posebno za balkance...........zato zadnji voz za srbe...........
