Izvor: RTS, 16.Nov.2010, 21:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parlament o zaštiti životne sredine
Poslanici Skupštine Srbije završili raspravu o amandmanima na set zakona iz oblasti zaštite životne sredine i Predlog zakona o Prostornom planu.
Poslanici Skupštine Srbije završili su razmatranje amandmana na set zakona iz oblasti zaštite životne sredine i Predlog zakona o Prostornom planu. Parlament nastavlja rad sutra raspravom u pojedinostima o četiri zakona iz oblasti ekonomije.
Parlamentarci su u pojedinostima razmotrili izmene i dopune Predloga zakona o >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << hemikalijama, o biocidnim proizvodima, o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, o zaštiti od buke u životnoj sredini, o zaštiti prirode, o upravljanju otpadom i o Predlogu zakona o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti.
Poslanici vladajuće većine istakli su da je cilj predloženih izmena zakona iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine usklađivanje sa standardima i direktivama EU.
Poslanici DSS-a su naveli da su predložene izmene Zakona o hemikalijama nedorečene, a kritikovali su i način rasprave, ukazujući da je objedinjena rasprava o zakonima koji su različiti.
Radikali su kazali da oblast zaštite životne sredine nije uređena, ali da je neće urediti ni predložene izmene zakona i da je u Srbiji "uništena hemijska industrija, pa nije jasno i na koju privredu će se Zakon o hemikalijama odnositi".
Kritikujući Predlog zakona o upravljanju otpadom radikali su amandmanom tražili da se briše član zakona koji predviđa da se pod određenim okolnostima mogu mešati opasne vrste otpada sa onima koje to nisu u deponiji, jer to, kako su naveli, može dovesti do toga da celokupna mešavine poprimi karakter opasnog otpada.
Usaglašavanje ekonomskog, društvenog i prirodnog razvoja
Predlog zakona o Prostornom planu Srbije, koji bi treba da omogući usaglašavanje ekonomskog i društvenog razvoja sa prirodnim, ekološkim i kulturnim potencijalima i ograničenjima na teritoriji Srbije, podneta su 24 amandmana, od kojih je Vlada prihvatila 11.
Zakon o Prostornom planu je krovni dokument, sa kojim će morati da budu usklađeni svi regionalni i lokalni prostorni planovi. Cilj Prostornog plana je da, kako je naveo predlagač, omogući uravnotežen regionalni razvoj i unapređenu socijalnu koheziju, regionalnu konkurentnost i pristupačnost, kao i održivo korišćenje resursa i zaštićenu i unapređenu životnu sredinu.
Ciljevi Plana su i zaštićeno, uređeno i održivo korišćenje prirodnog i kulturnog nasleđa, kao i prostorno funkcionalna integrisanost države u okruženje. Prvi prostorni plan Srbije donet je 1996. godine za period do 2010. godine, a odluku o izradi novog plana donela je Vlada Srbije u novembru 2009. godine.
Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić izjavio je ranije, obrazlažući taj akt, da je to krovni dokument svih planskih dokumenata i razvojnih strategija u svim sektorima i na svim nivoima vlasti, koji Srbiju ubuduće vidi u porodici evropskih naroda.
Poslanička pitanja
Predsednik poslaničke grupe Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović pitao je ko će snositi odgovornost za "haos" koji je proizvela reforma pravosuđa i kako će država rešiti taj problem.
Jovanović je rekao da je u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije najlošije ocenjena reforma pravosudja i zatražio od predsednice parlamenta Slavice Đukić-Dejanović da zakaže sednicu skupštinskog kolegijuma "kako bi vratili red u reformu pravosuđa".
Tu incijativu prihvatila je predsednica skupštine koja je navela da će parlament razmatrati taj problem ali da su "odluke na drugom mestu".
Povodom izveštaja Evropske komisije, poslanik Demokratske stranke Srbije Željko Tomić pitao je premijera Mirka Cvetkovića, potpredsednika Vlade Božidara Đelića i ministarku pravde Snežanu Malović šta je sa reformom pravosuđa i problemom korupcije u Srbiji.
Šef poslaničke grupe Nove Srbije Velimir Ilić pitao je da li pravosuđe vrši svoju funkciju ili podstiče korupciju i dozvoljava da zaštićeni svedoci učestvuju u privatizaciji i sklapaju ugovore sa Vladom.
Povodom pomoći Kraljevu za saniranje posledica zemljotresa, Ilić je pitao da li postoji mogućnost da Vlada oslobodi plaćanja PDV-a za materijal neophodan za obnovu Kraljevu i ocenio da Vlada više dobija od naplate PDV-a nego što je do sada uložila u taj grad.
Poslanik Srpske radikalne stranke Boris Aleksić podsetio je da je SRS dobio obaveštenje tužilastva da ne postoji sumnja da je lider radikala i haški optuženik Vojislav Šešelj planirao ubistvo predsednika Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića, i da Šešelj nije okrivljeni.
