Izvor: RTS, 21.Jul.2009, 20:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parlament o savetima nacionalnih manjina
U Skupštini Srbije završena načelna rasprava o Predlogu zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Veći deo opozicije, ne umanjujući značaj predloženog akta, ističe da su njegova rešenja suprotna Ustavu. Počela objedinjena rasprava o tri predloga zakona o potvrđivanju finansijskih ugovora.
Poslanici su večeras počeli objedinjenu načelnu raspravu o tri zakonska predloga za potvrđivanje finansijskih ugovora o zaduživanju Srbije domaćim i inostranim kreditima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Zakonski predlozi odnose se na kredit Evropske investicione banke o takozvanom "Apeks zajmu za mala i srednja preduzeća", zatim o zajmu Međunarodne banke za obnovu i razvoj za zdravstvo u Srbiji i o kreditu za pokriće deficita u budžetu Srbije.
Ministarka finansija Diana Dragutinović pozvala je poslanike da podrže te zakonske predloge ocenivši da su to veoma važni zakoni, jer obezbeđuju stabilan priliv kapitala.
Dragutinović je precizirala da Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora između Srbije i Evopske investicione banke i Narodne banke Srbije - "Apeks zajam za mala i srednja preduzeća" podrazumeva 250 miliona evra namenjenih kreditiranju malih i srednjih preduzeća.
Objasnila je da jedan pojedinačni zahtev može da iznosi maksimalno 12,5 miliona evra, da uslovi kredita zavise od krajnjeg kirisnika, odnosno namene kredita i da su rokovi otplate sedam, 12 i 15 godina.
Poslanici SPS su na početku rasprave rekli da će podržati ove zakonske predloge, dok su poslanici opozicije naveli da je ovo novo bespotrebno zaduživanje zemlje, uvođenje u dužničku krizu i da će te kredite i zajmove morati da vraćaju generacije koje dolaze.
Predsednik Skupštine Slavica Đukić Dejanović obavestila je tokom zasedanja poslanike da je danas u parlament, iz ulaza u Kosovskoj ulici, pokušala da uđe devojka u čijoj torbi su otkriveni pištolj i kutija sa mecima.
Đukić Dejanović je objasnila da su tim povodom reagovali organi MUP-a i zdravstvene službe, jer je "bilo potrebe za obe reakcije".
Prethodno je šef poslaničke grupe SRS i predsednik skupštinskog odbora za bezbednost Dragan Todorović zatražio od Đukić Dejanović informaciju o tom događaju.
Naveo je da je čuo po skupštinskim hodnicima da je žena sa pištoljem htela da uđe u parlament i da je, prema nekim informacijma, tražila nekoga nadležnog za privredni kriminal.
Na kraju rasprave, poslanici kluba "Napred Srbijo" negodovali su, jer smatraju da su imali još vremena za raspravu o Predlogu zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Predsednica Skupštine rekla je da i stenografske beleške pokazuju da je predviđeno vreme za raspravu poslanika "Napred Srbijo" isteklo.
Šef poslaničkog kluba "Napred Srbijo" Tomislav Nikolić na početku rasprave o tri finansijska ugovora zatražio je da se pregleda video snimak da bi se utvrdilo tačno koliko su poslanici tog kluba govorili.
"Ovo vam nikada nećemo oprostiti", poručio je Nikolić predsednici parlamenta i ukazao da se sve ovo radi, kako bi se što ranije prešlo na sledeće tačke dnevnog reda.
Na početku današnjeg zasedanja tokom postavljanja poslaničkih pitanja, šef poslaničke grupe SRS-a Dragan Todorović upitao je premijera Mirka Cvetkovića i ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića šta će uraditi povodom izjave šefa delegacije Evropske komisije u Srbiji Žozepa Ljoveresa da će Evropska komisija početi izradu Studije o izvodljivodsti za Kosovo.
Poslanik DSS-a Slobodan Samardžić zatražio je da se Predlog zakona o prenosu nadeležnosti Vojvodini koji je podnela ta stranka, stavi na dnevni red prve redovne sednice.
Zamenik predsednika poslaničke grupe Nove Srbije Miroslav Markićević zatražio je od Vlade Srbije izveštaj o poštovanju prava građana srpske nacionalnosti u opštinama u Srbiji gde su oni manjina.
Šef poslaničke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikolić rekao je da je sastav Vlade "najgori" do sada u pogledu odnosa prema Skupštini ocenivši da je ministar zdravlja Tomica Milosavljević u ponedeljak u Skupštini izložio ruglu parlament i sve poslanike.
Poslanici republičkog parlamenta završili su načelnu raspravu o Predlogu zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Predlogom zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina precizno se regulišu nadležnosti i postupak izbora nacionalnih saveta preko kojih će nacionalne manjine ostvarivati prava na samoupravu u oblasti upotrebe jezika, pisma, obrazovanja, informisanja i kulture.
Zakonom su precizno određene nadležnosti saveta u oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma, postupak izbora nacionalnih saveta, na nov način je regulisano i njihovo finansiranje, a regulisana su i druga pitanja od značaja za rad nacionalnih saveta.
Osnovni cilj donošenja tog zakona je regulisanje nadležnosti i stvaranje uslova za demokratičan izbor nacionalnih saveta koji će garantovati da taj izbor bude rezultat zajedničke volje svih pripadnika određene nacionalne zajednice.
Obrazlažući Predlog zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina u Skupštini Srbije ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić ocenio je da je to jedan od retkih zakona koji obezbeđuje mehanizme neposrednog uživanja ljudskih prava.
Čiplić je naglasio da će taj predlog zakona, u pravnom i političkom značenju, kada bude usvojen, biti zakon koji će Srbiji služiti na čast.
Odgovorniji i efikasniji saveti
Predložena rešenja prošla su proveru samih nacionalnih manjina i na osnovu učešća njihovih tela postoji konsenzus oko načina izbora i ovlašćenja, objasnio je ministar Čiplić.
Prema njegovim rečima, predložene odredbe treba da doprinesu da saveti nacionalnih manjina budu što odgovorniji i da raspolažu efikasnim mehanizmima za ostvarivanje ustavnih prava nacionalnih manjina.
Čiplić je podsetio da u Srbiji postoji 16 izabranih saveta i 28 nacionalnih manjina.
Rešenjima je predviđeno da nacionalni saveti predstavljaju mehanizam koji će građanima Srbije omogućiti da Ustavom garantovana manjinska prava realizuju kroz manjinsku samoupravu.
"Nacionalni saveti kao izraz slobodne volje pripadnika nacionalnih manjina treba da budu neposredno birani. Pretpostavka za to su posebni birački spiskovi", rekao je Čiplić.
Prma njegovim rečima, izborni sistem podrazumeva formiranje posebnih biračkih spiskova i da manjine koje upišu više od 50 odsto svojih pripadnika idu na neposredne izbore, a one koje to ne učine idu na elektorski sistem.
"Elektorski sistem je modifikovan i u tom pravcu da kandidacione izjave moraju biti overene pred državnim organima, čime će verodostojnost podrške garantovati onaj koji je izjavu potpisao", naveo je Čiplić.
Prema njegovim rečima, osim načina izbora, značajna su i ovlašćenja saveta i u opštim sistemima kao što su obrazovanje, zdravstvo, informisanje, upotreba jezika i pisma u kojima se tim telima moraju propisati takve nadležnosti koje će omogućiti realizovanje ustavnih normi.
Uspeli smo da dosegnemo sve one kapacitete koje Ustav u odredbama koje se tiču prava nacionalnih manjina garantuje, zaključio je Čiplić.
Kritika većeg dela opozicije
Predstavnici vladajuće većine podržali su Predlog zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina jer će rešiti suštinske probleme sa kojima se manjinski narodi suočavaju, dok veći deo opozicije, ne umanjujući značaj predloženog akta, ističe da su njegova rešenja suprotna Ustavu.
Tokom načelne rasprave o tom zakonskom predlogu, šef poslaničke grupe manjina Balint Pastor izrazio je zadovoljstvo što se predloženi akt našao na dnevnom redu skupštinskog zasedanja i nadu da će biti usvojen.
Prema njegovim rečima, usvajanje Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina omogućiće manjinama da uživaju u kolektivnim pravima, jer do sada, nadležnosti, način finasiranja i izbori nacionalnih saveta nisu bili pravno regulisani.
"Mađarska nacionalna zajednica pristalica je direktnih izbora, ali smatram da je dobro što je ostavljena alternative i za elektorske izbore, ne zbog nas već zbog onih zajednica koje ne mogu da imaju direktne izbore", rekao je Pastor.
Smatra da bi ostali zakoni, u oblasti obrazovanja, zdravstva, informisanja, upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina, takođe trebalo da budu usaglašeni sa Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Poslanik preševske Koalicije Albanca Riza Halimi, koji je takođe zadovoljan zbog činjenice da se zakon našao na dnevnom redu, ocenio je da će njegovim usvajanjem biti omogućeno delotvornije učešće nacionalnih manjina u javnom životu.
Halimi smatra da bi predloženi akt trebalo povezati sa zakonom o izborima, jer prema važećim propisima neke nacionalne zajednice mogu ostati bez predstavnika u parlementu, kao što je u aktuelnom sazivu slučaj sa romskom zajednicom.
Poslnik SPS Đorđe Milićević rekao je da predloženi zakon predstavlja dobru osnovu za rešavanje otvorenih pitanja vezanih za nacionalne manjine u narednom periodu.
Poslanik LDP Judita Popović kaže da će ta stranka, i pored nesavršenosti predloženih rešenja, podržati zakon jer on predstvlja korak napred u rešavanju pitanja nacionalnih manjina u Srbiji.
Poslanici DSS koji ističu važnost donošenja zakona, ocenili su da je problematično pitanje usaglašenosti predloženih rešenja sa Ustavom Srbije, jer se u mnogim odredbama zakon kosi sa sa najvišim pravnim aktom.
Poslanik te stranke Milica Vojić-Marković, ukazavši da su nacionalni saveti budžetski korisnici, istakla je da im kao takvim ne može biti omogućneo da formiraju privredna društva, jer je to u suprotnosti sa Ustavom.
Radikali su istakli da za predloženi zakon neće glasati jer nije usklađen sa drugim zakonima i Ustavom.
Predlog vladajuće koalicije da samo političke organizacije nacionalnih manjina mogu da učestvuju na neposrednim izborima za nacionalne savete je, prema stavu SRS, duboko suprotan Ustavu Srbije, načelu jednakosti građana i građanske suverenosti.
Završena rasprava o setu zakona iz oblasti zdravstva
Poslanici su u ponedeljak završili objedinjenu načelnu raspravu o setu predloga zakona iz oblasti zdravlja, kao i o četiri predloga zakona iz oblasti urbanizma, stanovanja i životne sredine.
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević izjavio je da će usvajanje predloženih pet zakona iz oblasti zdravlja doprineti poboljšanju kvaliteta zdravstvenih usluga, kao i zdravlju građana.
Milosavljević je u ponedeljak, obrazlažući poslanicima Skupštine Srbije set zakona, rekao da se nada da će po pitanju njihovog usvajanja biti postignut konsenzus u parlamentu, jer se, kako je istakao, radi o najznačajnijem javnom interesu.
Predlog zakona o javnom zdravlju, prema rečima ministra, doprineće unapređenju i očuvanju zdravlja stanovništva, očuvanju njihovog fizičkog i psihičkog stanja, očuvanju životne okoline i sprečavanju rizika faktora za narušavanje zdravlja.
"Donošenje ovog zakona neophodno je da bi se jasno definisala ova oblast, regulisala uloga države, razvila efikasna zdravstvena infrastruktura, kao i zbog uvođenja odgovornosti za finansiranje javnog zdravlja", rekao je Milosavljević i dodao da se cilj predloženog akta i usaglašavanje sa propisima EU i najsavremenijim standardima u toj oblasti.
Predlog zakona o transfuziološkoj delatnosti, kako je objasnio Milosavljević, uspostavlja standarde u oblasti obezbeđivanja adekvatnih količina krvi, kao i krvnih komponenti, a cilj je i da se institucijama koje se time bave omoguće bolji uslovi rada.
Predloženim rešenjima se vrši i harmonizacija sa visokim standardima EU u oblasti prikupljanja, testiranja, prerade i čuvanja, distribuiranja i skladištenja krvi.
Opozicija kritikovala predložena rešenja
Poslanici stranaka vladajuće većine istakli su u raspravi da je donošenje predloženih zakona neophodno zarad poboljšanja kvaliteta zdravstvenih usluga u Srbiji, unapređenja zdravlja građana i da su nastavak reformske politike Ministarstva zdravlja. Oni su najavili podršku predloženim aktima.
Opozicione SRS, DSS, NS i SNS kritikovale su predloženja rešenja, navodeći da ona neće ispuniti ciljeve koji su predviđeni.
Poslanici LDP-a najavili su podršku predlozima zakona o transfuziološkoj delatnosti, o transplataciji organa, o transplataciji ćelija i tkiva i o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja, dok Predlog zakona o javnom zdravlju neće podržati.
Poslanici su završili i objedinjenu načelnu raspravu o predlozima zakona o prostoru i izgradnji, o državnom premeru i katastru, o socijalnom stanovanju i o Fondu za zaštitu životne sredine.
Na dnevnom redu sednice parlamenta, koja je počela 16. jula, nalaze se 24 zakonska predloga, a u dosadašnjem toku sednice poslanici su u načelu razmotrili 20 predloga zakona.
