Izvor: RTS, 10.Sep.2014, 17:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parlament o državnoj upravi i zdravstvenom osiguranju
Poslanici Skupštine Srbije izglasali izmene seta zakona iz oblasti državne uprave. Većinom glasova izglasane i izmene Zakona o visokom obrazovanju. Uvođenje elektronskih zdravstvenih knjižica odloženo do 31. decembra 2016. godine.
18.15 - Usvajanjem izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju završena sednica Skupštine Srbije.
18.50 - Usvojene izmene Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, kao i izmene zakona o platama državnih službenika >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i nameštenika. Većinom glasova usvojene i izmene zakona o državnoj upravi.
18.35 - Većinom glasova usvojene izmene Zakona o visokom obrazovanju, koje će omogućiti studentima da i sa 48 boda studiraju o trošku države.
16.50 - Poslanici počeli glasanje.
15.00 - Završena rasprava o amandmanima na izmene zakona o državnim službenicima i njihovim platama. U nastavku rada poslanici će razmotriti amandmane na izmene zakona o zdravstvenom osiguranju a potom se očekuje glasanje. Poslanici glasaju i o izmenama Zakona o visokom obrazovanju.
12.15 - Nije međunarodna praksa da se zahteva poznavanje rada na računaru i znanje engleskog jezika za visoke zvnačnike u državnoj upravi, ali je moguće da to bude zahtev u narednom zakonu, kaže ministarka Kori Udovički.
10.10 - Počela rasprava o amandmanima na set zakona iz oblasti državne uprave.
U Skupštini Srbije danas se raspravljalo o pojedinostima o setu zakona iz oblasti državne uprave i o izmenama zakona o zdravstvenom osiguranju. Poslanici izglasali izmene na nekoliko zakona.
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su većinom glasova izmene Zakona o državnim službenicima kojim će se ubrzati postupci izbora, usavršavanja i ocenjivanja državnih službenika, kako bi se unapredio rad državne uprave.
Izmenama i dopunama Zakona usklađuju se uslovi za obavljanje poslova u okviru zvanja državnih službenika na izvršilačkim radnim mestima i uslova za obavljanje poslova državnih službenika na položaju sa odredbama Zakona o viskom obrazovanju.
Nova zakonska rešenja usvojena su zbog potrebe da se obezbedi jedinstvo sistema u radu organa, organizacija i ustanova koje obavljaju poslove javnog sektora.
Ta rešenja će, posebno u postupku odabira kandidata pri zasnivanju radnog odnosa, pojednostaviti proceduru vezanu za obaveštavanje tokom izbornog postupka čime se skraćuje vreme njegovog sprovođenja.
Poslanici su usvojili i izmene zakona o platama u državnim organima i javnim službama, kao i izmene zakona o platama državnih službenika i nameštenika.
Usvojenim zakonskim rešenjima Zakona i dopunama zakona o platama u državnim organima i javnim službama propisano je da zaposlenima pripada pravo na dodatak na osnovnu platu od 0,4 odsto osnovne plate za svaku navršenu godinu rada ostvarenu kod poslodavca.
I izmenama Zakona o izmenama i dopunama zakona o platama državnih službenika i nameštenika propisano je da državnom službeniku pripada pravo na dodatak na osnovnu platu od 0,4 odsto osnovne plate za svaku navršenu godinu kod poslodavca bez obzira o kom državnom organu se radi, odnosno pravo na minuli rad.
Izmene tih propisa donete su zbog potrebe da se pojedina pitanja koja se tiču radnih odnosa urede na isti način prema svim zaposlenima i na taj način se usaglase i sa Zakonom o radu u pitanjima koja se tiču minulog rada.
Kao jedan poslodavac računa se mreža škola, bolnica ili zdravstvenih ustanova, tako da zaposleni iz bolnice, na primer, neće moći da prenesu minuli rad u neku javnu upravu.
Većinom glasova usvojene su izmene i dopune Zakona o državnoj upravi koji će urediti položaj direktora posebnih organizacija i njihovih zamenika, kao i položaj načelnika upravnih okruga.
Njihov položaj će biti u skladu sa značajem njihovih dužnosti i funkcija u sistemu državne uprave, odnosno imaće status funkcionera.
Predložene izmene pandan su funkciji Generalnog sekretara Vlade, koji na centralnom nivou vlasti obavlja istovrsne poslove koje načelnik upravnog okruga izvršava na nivou upravnog okruga.
Izmenama Zakona se omogućava stručnjacima koji obavljaju poslove nastavnika visokoškolske ustanove da istovremeno obavljaju i poslove rukovođenja u posebnim organizacijama, odnosno dužnosti direktora i zamenika direktora posebne organizacije.
U raspravi o amandmanima na izmene Zakona o državnoj upravi i državanim službenicima, Demokratska stranka tražila je da za visoke zvaničnike u državnoj upravi bude obavezno poznavanje rada na računaru i engleskog jezika.
Šef poslaničke grupe DS-a Borislav Stefanović rekao je da odbijanjem tog amandmana vlast pokazala želju da omogući dalje partijsko zapošljavanje. Ocenio je da predložene izmene zakona samo služe da načelnici okruga postanu funkcioneri, iako se njihova ovlašćenja ne menjaju.
Ministarka držvne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički je navela da su u vezi s zahtevom za poznavanje rada na računaru i engleskog jezika, konsultovani međunarodni stručnjaci i da je potvrđeno da nije međunarodna praksa da ti zahtevi budu u zakonu, ali je moguće da se to uradi pri narednoj promeni zakona.
Prihvaćen je jedan tehnički amandmana Nove stranke sa ukupno 13 predloga te stranke. Poslanik Nove stranke Vladimir Pavićević ocenio je da su izmene zakona koji se odnose na državnu upravu tehničke, a ne reformske.
On je kritikovao mogućnost da se za direktore posebnih organizacija postave univerzitetski profesori jer smatra da oni tako neće moći dobro da obavljaju svoj osnovni posao, pošto će dati prednost poslovima direktora, postavljeni po partijskoj liniji.
Govoreći o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika i Zakona o platama u državnim organima, Udovički je u načelnoj raspravi navela da je njihov cilj da se minuli rad uredi na isti način kao i svih zaposlenih.
Kada je reč o izmenama Zakona o državnim službenicima, one se odnose na stručno usavršavanje, koje postaje pravo i obaveza, u cilju kvalitetnijeg postupanja državnih službenika. Navela je i da se do sada pokazalo da status načelnika upravnih okruga nije u skladu sa ovlašćenjima što će biti izmenjeno predloženim izmenama zakona o državnoj upravi.
Ministarka je ponovila da se izmenama ovih zakona rad državne uprave profesionalizuje, što se dodatno postiže primenom zakonske odredbe prema kojoj postavljena lica moraju da budu izabrana na konkursu u roku od devet meseci.
Usvojene izmene Zakona o visokom obrazovanju
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su većinom glasova Izmene Zakona o visokom obrazovanju, koja bi, pored ostalog, trebalo bi da reši probleme koji su se pojavili u praksi prilikom upisa poslednje godine studija.
Kraći rokovi priznavanja stranih diploma, koji treba da vrate stručnjake iz inostranstva, obavezan repozitorijum doktorskih disertacija, produženje roka "starim" studentima za završetak školovanja - najvažnija su rešenja u Izmenama Zakona o visokom obrazovanju.
Usvojenim izmenama razdvojeno je priznavanje stranih visokoškolskih diploma radi zapošljavanja u Srbiji (profesionalno priznavanje) od onog u kojem strani student želi da nastavi školovanje na našim fakultetima (akademsko priznavanje).
Priznavanje u slučaju nastavka školovanja ostaje u nadležnosti fakulteta i univerziteta, koji donose rešenje u roku od 60 dana od dana prijema urednog zahteva.
I kod profesionalnog priznavanja posao treba da bude olakšan, ali će celu proceduru od univerziteta, koja je do sada trajala mesecima i kandidati su često odustajali, preuzeti Ministarstvo prosvete, odnosno ENIK/NARIK centar.
Izmene Zakona predviđaju da se priznaje nivo stečenog znanja, odnosno neće se upoređivati studijski program stranog fakulteta sa studijskim programima u zemlji.
Diploma radi zapošljavanja biće priznata u roku od 90 dana od dana prijema zahteva, detaljno se preciziraju postupci akreditacije i izdavanja dozvole za rad fakultetima, a dozvola za rad važi pet godina nakon obavljene akreditacije. Ukoliko ustanova ne podnese novi zahtev za obnovu akreditacije, Ministarstvo je obavezno da u roku od tri dana donese rešenje kojim se zabranjuje rad.
To znači gašenje fakulteta ako svi studijski programi ostanu bez dozvole za rad.
Izmene predviđaju da se o zahtevu za akreditaciju mora rešiti u roku od 12 meseci od podnošenja. Do sada je rok bio nedefinisan, davalo se upozorenje, što je produžavalo postupak.
Ukoliko Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) za godinu dana ne reši o zahtevu, Nacionalni savet za visoko obrazovanje može da raspusti deo ili celu komisiju, što znači da više nema odugovlačenja ovog postupka.
Nacionalni savet može poništiti odluku KAPK i u drugostepenom postupku odobriti studijski program, odnosno doneti konačnu odluku, jedno je od predloženih rešenja iako je o ovoj izmeni bilo i ideja da Savet ne može doneti konačnu odluku.
Izmene Zakona predviđaju podizanje kvaliteta doktorskih studija, pa se za univerzitete, kako državne tako i privatne, uvodi obaveza da formiraju javno pristupačne repozitorijume doktorskih disertacija.
Takođe, repozitorijume će imati i Ministarstvo prosvete, a ukoliko bude usvojen predlog, najmanje jedan recenzent na doktorskim studijama mora da bude sa strane visokoškolske ustanove.
Izmenama je učinjen ustupak i "starim" studentima, koji su studije započeli po prebolonjskim programima. Za njih je produžen rok da do kraja 2015/16. godine završe studije.
Zakon predviđa i da se iz budžeta finansiraju studenti koji su u prethodnoj godini ostvarili najmanje 48 ESPB bodova, a dopune se odnose i na veću zaštitu podataka o ličnosti, veću transparentnost visokoškolskih institucija u domenu finansiranja, određivanja školarina.
.jpg)
