Izvor: RTS, 12.Avg.2013, 21:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parlament BiH, najskuplji i najneefikasniji
Građani BiH izdvajaju više od 70 hiljada evra za usvajanje samo jednog zakona, a parlament BiH nije ostvario ni petinu planiranih aktivnosti za ovu godinu. To je najskuplje i ujedno najmanje učinkovito zakonodavno telo u svim državama regiona, pokazuju analize nevladine organizacije "Centri civilnih inicijativa".
Parlament Bosne i Hercegovine najskuplje je i ujedno najmanje efikasno telo zakonodavne vlasti u svim državama regiona, a da bi ono usvojilo samo jedan zakon poreski >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << obveznici za to moraju izdvojiti više od 70 hiljada evra, ocena je koju su u Sarajevu izneli predstavnici nevadine organizacije "Centri civilnih inicijativa" (CCI), koji već godinama redovno analiziraju delovanje izvršne i zakonodavne vlasti na svim nivoima u BiH.
Analiza koja je predstavljena novinarima sadrži podatak da su zastupnici u parlamentu BiH tokom prvih šest meseci ove godine uspeli da usvoje tek dvanaest zakona, što nije ni petina planiranog za 2013. godinu.
Za poređenje je poslužio primer prvih šest meseci u pretposlednjoj godini mandata prošlog saziva parlamenta kada je usvojen 31 zakon.
Nastavi li ovako da radi, parlament BiH do kraja 2013. godine neće uspeti da realizuje ni trećinu zakonodavnih aktivnosti iz svog ovogodišnjeg programa rada, procenjuju u CCI-ju.
"I sve to uz pokazatelj kako jedna plenarna sednica parlamenta staje građane BiH oko 115 hiljada konvertibilnih maraka (58,8 hiljada eura), a jedan usvojeni zakon 144 hiljade konvertibilnih maraka (73,6 hiljada evra)", kazao je analitičar CCI-ja Ivica Ćavar.
Ništa bolju ocenu od CCI-ja nije zaslužilo ni Veće ministara BiH.
Prema predstavljenoj analizi, u prvom polugodištu to je telo je utvrdilo predloge 17 zakona i donelo 172 mere što je tek 13 odsto planiranih aktivnosti.
Iz CCI-ja upozoravaju da su rezultati sadašnjih saziva parlamenta i Veća ministara BiH najgori u poslednjih sedam godina.
Takođe ocenjuju da je politička kriza prouzrokovana sporom oko zakona o jedinstvenom matičnom broju poslužila tek kao izgovor za "dodatni nerad" parlamentaraca i ministara.
