Izvor: Blic, 07.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pare na ruke šefu partije
Pare na ruke šefu partije
Najjačim strankama u Srbiji, tvrde upućeni, potrebno je oko dva miliona evra za održavanje redovnog rada partije ne računajući izdatke za kampanje, ali su one prijavile deset puta manje iznose kada je reč o imovini i prihodima od donacija, a u izveštajima nema ni slova o najvećim donatorima čija se imena stalno pominju po skupštinskim kuloarima.
Miroslav Prokopijević iz Centra za slobodno tržište za 'Blic' objašnjava da je finansiranje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << političkih partija u samoj srži korupcije u Srbiji.
- Stranka koja želi da pokrije Srbiju mora da ima najmanje 100 odbora. Svaki odbor košta i 1.500 evra - u to ulaze zakup prostorija, kupovina opreme (računar, faks, telefon...) i nameštaja, plus plate ili nadoknade za one koji rade u odboru i još pokrivanje troškova aktivnosti kao što su tribine ili obilasci građana. To vam je oko 150.000 evra mesečno ili 1.800.000 evra godišnje. Da ne govorimo o tome da ozbiljna kampanja za svaku stranku koja želi da osvoji između pet i 15 odsto glasova mora da košta bar milion evra - priča Prokopijević.
Stranke u Srbiji prijavile su desetostruko manje iznose. Sudeći po finansijskim izveštajima, najveće stranke u Srbiji danas ipak bolje stoje nego u isto vreme prošle godine. Radikali sada imaju imovinu vrednu celih 45 miliona dinara, što je tri i po puta više nego prošle godine kada su prijavili da imaju oko 13 miliona dinara. Zakon o finansiranju partija ide im u korist jer kao partija sa najviše poslanika u Skupštini Srbije godišnje mogu da računaju na nešto više od milion evra od budžeta namenjenog strankama, budući da parlamentarne stranke iz budžeta Vlade Srbije dobijaju 924.000 dinara po svakom poslaniku. Priliv tog novca učinio je da radikali na prvoj poziciji zamene DSS koji je sada za milion dinara bogatiji u odnosu na prošlu godinu i ima 23,5 miliona dinara i osam miliona dinara donacija. Demokrate su takođe dva miliona dinara bogatije, uz skoro pet miliona dinara koje su dobili iz donacija. Jedina stranka koja je osiromašila jeste G17 plus koji je, sudeći po izveštaju, u odnosu na prošlu godinu skoro dva miliona dinara u minusu, pa ima imovinu vrednu sedam i po miliona dinara, a sakupili su tri miliona dinara od donatora.
Zašto stranke prijavljuju manje nego što 'zarade'? Prokopijević objašnjava da je Zakon o finansiranju političkih partija restriktivan i da zbog toga stranke kriju pare jer svaka od njih može da prikupi još samo onoliko koliko dobije iz budžeta. Kazna od milion dinara ako ne vode dobro knjige ih u tome neće sprečiti, jer ako na crno obrću desetine miliona, za njih nije ništa da plate milion dinara koliko iznosi najveća kazna. Sa druge strane, pretnja skidanjem sa budžeta za narednu godinu nije realna jer bi prekršajne prijave trebalo da podnosi Odbor za finansije Skupštine Srbije. Praktično, stranke bi morale da kažnjavaju same sebe, što je malo verovatno. Osim toga, sud ne bi mogao da prihvati prekršajnu prijavu Odbora za finansije, jer je reč o radnom telu a ne o samostalnoj instituciji.
- Priče o životarenju od para koje se dobijaju iz budžeta su samo paravan. Svaka od velikih parija u Srbiji ima duple knjige. One koje se vode za Skupštinu i one koje se vode da bi stranka imala pregled koliko troši i ko koliko daje. E, u tim drugim knjigama bi verovatno moglo štošta interesantnog da se nađe, ali, nažalost, mi dobijamo samo ove izveštaje - kaže on.
Kada se pogledaju javne stranačke knjige, ni reči o biznismenima a neki od njih javno su priznali da su podržavali stranke. Drugi su se iščuđavali pitanjem: 'zar stvarno mislite da će neko da vam prizna da finansira neku stranku'.
Kako biznismeni finansijeri uspevaju da budu u senci.
- Funkcioneri stranaka deo novca uzimaju za sebe a deo ide stranci. Finansiranje stranaka, koje jedine 'rade' u Srbiji, jeste srž korupcije. Pare za stranku finansijeri ili daju šefu stranke ili nekom njegovom poverljivom čoveku - zaključuje on. N. M. Jovanović
