Izvor: Politika, 16.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paralelni Bemus
Bemus je svake godine, oktobra meseca, ispunjavao naš muzički univerzum i u najgorim i najtežim godinama uspevao da se održi kao manifestacija i da zaokupi pažnju slušalaca i publike.
Ove godine postoje paralelni programi Bemusu, koji dovode publiku u druge sale, nudeći izazovnije i kvalitetnije programe. Pre svega, mislimo na Gala koncert u Narodnom pozorištu posvećen Mariji Kalas na kojem je, uz operski hor i orkestar sa dirigentom Dejanom Savićem, nastupio niz naših pevačkih zvezda >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali i dve gošće iz Grčke, koji su proneli dah svetskih pevačkih vrhunaca beogradskom scenom.
To nije bilo veče za "obične smrtnike", karte se nisu prodavale već kupovale za visoke političke zvaničnike. Naš list i njegov kritičar nisu se našli među njima. Ali, gospodin sa blagajne bio je u rangu direktora Opere, i omogućio nam prisustvo koncertu, samim tim i pisanje ovog teksta.
Ime koje je zasenilo sve programe Bemusa do sada je Grkinja Dimitra Teodosiu, izvanredan sopran svetskog ranga, koja pravi ubedljivu belkantističku i verdijansku karijeru. Peva po Italiji, Nemačkoj , Švajcarskoj, Engleskoj. Studirala je pevanje u Minhenu (kod Birgit Nikl) i dolazi nam u trenutku kada je njen uspon evidentan i kada je sasvim sigurno da će za neku godinu biti u samom svetskom vrhu. Poseduje raskošan sopran ogromne, izjednačene, podjednako uzbudljive i lirske kantilene u svim registrima, odličnu dikciju, atraktivnu pojavu, držanje zvezde. Koncentrisana je, sugestivna, udubljena u frazu i ton, a ipak sve izlazi lako, nežno i strasno istovremeno.
Predviđamo joj veliku karijeru. Nadamo se da neće zaboraviti, kao Pavaroti, da je ikada pevala u Beogradu. Oduševljena publika joj je klicala kao što bi i jedinstvenoj Mariji Kalas, da je za to imala priliku, bacala cveće sa galerije, pozivala više puta na scenu. Arije koje je pevala, sam vrh belkantističkog repertoara ("Vissi d′arte" iz Toske, veliku ariju Abigaile iz "Nabuka", "Casta diva" iz "Norme", "Pace, pace mio Dio" iz "Moći sudbine") bojila je specifičnim senzibilitetom, istančano i briljantno.
Druga gošća, mecosopran Agnes Balca, na zalasku je karijere, što se vidi po gubljenju mecosopranskih svojstava glasa. Previše svetli niski registar i svaka fraza i ton druge boje, intenziteta i načina emisije; no, ostavila je utisak ogromnog iskustva koje joj omogućava da, malo nervozno ali do kraja, ispeva deonice Segedilje i Habanere ("Karmen") i dosegne visine u "Mio babbino caro" ("Đani Skiki").
Naša "prva pevačka postava" lepo se pokazala, dobro izabrala arije i direktno nastupila zajedno sa gošćama (duet Norme i Adalđize, Teodosiju sa Draganom del Monako) ili se smenjujući, što nije bilo ni lako ni bez rizika. U tome su uspeli: Dušan Plazinić, Suzana Šuvaković-Savić, Nataša Jović-Trivić, Ivan Tomašev, Jasmina Trumbetaš-Petrović, Jelena Vlahović, Jadranka Jovanović, Miodrag D. Jovanović.
Neki se nisu pojavili, iako su bili najavljeni. Među njima i Oliver Njego koji je svojim otkazivanjem doveo u pitanje premijeru opere "Nabuko" 10. oktobra. Ona je, ipak, održana, u naslovnu ulogu "uskočio" je Nikola Mitić. Scenografija i režija su promenjeni, orkestar je dobro svirao uvertiru pod rukovodstvom Hanrajta, a pevanje je podbacilo. Interesovanje publike za ovu predstavu je veliko, traži se "karta više". Zaslužuje uspešniju podelu uloga.
Na Bemusu nema opere, nema velikih glasova, nema pijanista, nema nagrade Bemusa za domaće stvaralaštvo, nema ni domaćih stvaralaca, nema podijuma mladih, ali ima džeza, udaraljki, gitara i sl. Zna li selektor da u Beogradu od 24. oktobra, odmah po završetku Bemusa, počinje džez festival?
Svojevrsni "podijum mladih" poslednjih godina ostvaruju ansambl Vojske Srbije "Stanislav Binički" na svojim programima, i dirigent Pavle Medaković koji je trideset godina svoga rada obeležio pozivajući dve talentovane pijanistkinje najmlađe generacije da sviraju klasiku. Betovenov Drugi klavirski koncert u Be duru izvela je Nataša Mitrović, a Mocartov Klavirski koncert u Ce duru KV 415 Andrijana Radivojević. Bilo je uzbudljivo, dobro odškolovano, pijanistički izvan standarda i iznad proseka. Orkestar animiran, dirigent ponesen mladošću i talentom. U završnoj Mocartovoj Koncertantnoj simfoniji u Es duru KV 364 izvanredni doprinos dali su violinista Miloš Petrović i violista Panta Veličković kao solisti.
[objavljeno: ]
