Izvor: Blic, 16.Avg.2010, 01:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paradajz na krišku
Odvajkada deviza sirotinje "da se preživi samo do prvog paradajza", izgleda više ne važi. Sudeći po tome da se kilogram ovoga povrća prodaje na pijacama za 150 dinara, tri puta skuplje nego prošle godine, oni koji su preživeli, s tim cenama (ne samo paradajza), neće dugo živeti. Pošto, naravno, za sve ima objašnjenja, prodavci za skupoću krive kišu. Istina je da je bilo padavina, ali je takođe istina da nismo baš u Pakistanu ili Bangladešu. Uvek je, uostalom, neki đavo. Ako nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kiša, tada je suša, ali ma šta da je, cene paradajza nikada nisu bile među oblacima. U stratosferi, čak.
Šta na to kaže država, odnosno odgovarajuća ministarstva. Imaju li i oni neko objašnjenje? Kako da ne? Cene se, vele oni, slobodno formiraju. Država se u to ne meša. Na stranu što se od toliko slobode može uginuti, da li je istina da se ona baš ni u šta ne meša? Eto, malo-malo, pa čitamo kako brani dinar. Kako je, kako se to stručno kaže, otkupom deviza, "intervenisala" na monetarnom tržištu. Nema, naravno, sirotinja ništa protiv odbrane dinara. Ali se pita zbog čega se na sličan način ne brani i paradajz. I u jednom i u drugom primeru reč je o opstanku. U prvom, dinara. U drugom, sirotinje. Zbog čega se ne bi "intervenisalo" i u njenu korist, tako što bi se uvezao jeftiniji paradajz, što bi, ne dirajući u poslovičnu "slobodu tržišta", i ovde oborilo cene.
Kako smo obavešteni, tržište je na smanjenu kupovnu moć i, otuda, smanjenu potražnju, ipak, samo reagovalo, tako što se, u Novom Sadu, na primer, lubenice kupuju na krišku. Da li ćemo (stvari se kreću u tom smeru), prvi u svetu, i paradajz kupovati na krišku? Mada mi (zajedno sa Crnogorcima koji, doduše, cenu odumiranja računaju u evrima) volimo da smo u svemu "najprvi", uvođenje prodaje paradajza na krišku bi moglo samo da znači da je dućan pred zatvaranjem. Ne pijačni. Državni.
