Izvor: Blic, 20.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paraćin pretvoren u minsko polje
Paraćin pretvoren u minsko polje
Za samo jednu noć građani Paraćina vratili su se u ratno stanje. Juče oko četiri ujutru u vojnom skladištu municije, udaljenom dva kilometra od grada, počele su da odjekuju snažne eksplozije. Od siline detonacija, koje su neprekidno trajale sve do osam časova, popucao je veliki broj stakala u gradu, a najmanje 22 osobe su povređene. Jednog radnika na benzinskoj pumpi, udaljenoj nekoliko stotina metara od magacina, silina vazdušnog udara >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odbacila je metar i po unazad.
Nenad Rajić je imao sreće što su na 'Jugopetrolovoj' pumpi, sa 150 tona goriva, samo stakla na prozorima odletela u vazduh.
'Posle toga izašao sam napolje da potražim kolegu, a zatim smo zajedno otišli iza objekta da bismo se sklonili od razbijenog stakla', rekao je Rajić.
U samom skladištu u kome se nalazilo oko 3.500 tona municije i eksploziva nije bilo povređenih. Šestorica vojnika uspela su na vreme da se sklone u rov. Šta je izazvalo nezapamćenu seriju eksplozija, koja se oko šest časova izjutra osetila i u Nišu, 80 kilometara dalje, još nije poznato. Istražni sudija Okružnog suda u Nišu Radomir Mladenović, koji je sa zamenikom tužioca Đurom Blagojevićem izašao na lice mesta, kaže da će uviđaj biti moguće uraditi tek iduće nedelje, jer je po propisima potrebno da prođu tri dana od zadnje eksplozije. Mladenović je izjavio za 'Blic' da je juče u 10.25 časova prišao sa tužiocem na 20 metara do kapije objekta kada su se začule dve jake detonacije. Sporadična pucnjava i nešto slabije eksplozije čule su se juče i iza podneva, a moguće je da će i danas odjekivati Paraćinom. Prema rečima Mladenovića, u skladištu se nalazio jedan podoficir, tri ugovorca i dva vojnika koja su bila na dužnosti u momentu eksplozije.
Mislili da je napad
- Oko 3.40 časova vojnik koji je bio na straži čuo je pucketanje nalik pešadijskoj vatri, pa je pošao do kućice da o tome izvesti komandira. Dok je išao prema telefonu, ponovo se začulo još nekoliko kratkih rafala, nakon čega se video i dim iz pravca skladišta. Dok je razgovarao sa komandirom, čula se i prva eksplozija. Vojnici su odmah prešli u rov, posebno napravljen za te namene, i tu su ostali naredna dva časa - rekao je Mladenović.
On je dodao da vojnici nisu želeli da napuste položaj bez naređenja ne znajući da li je reč o napadu. Pomenuto skladište udaljeno je vazdušnom linijom oko 400 metara od autoputa Niš-Beograd, koji je juče iz bezbednosnih razloga bio zatvoren za saobraćaj. A tako bi moglo da bude i u naredna dva dana.
U Paraćin je juče došao i ministar odbrane Zoran Stanković koji je rekao da vojni i civilni organi rade na utvrđivanju uzroka eksplozije i da će rezultati biti saopšteni na kraju istrage. Upitan da li je možda reč o diverziji, Stanković je rekao da nema nikakvih elemenata, ali da će stručnjak službe proveriti i utvrditi šta je u pitanju.
- Nije registrovano hemijsko zagađenje, niti povišene koncentracije bilo kojih drugih materija u vazduhu, tako da nema opasnosti za stanovništvo. Sanacija objekata na kojima su polupana stakla je već započeta i formirana je stručna komisija koja će izvršiti procenu štete koja će biti plaćena - rekao je Stanković.
Rasute mine okolo
On je istakao da u okolini skladišta ima neeksplodiranih mina i da građani treba da obrate pažnju i pozovu nadležne organe ukoliko nađu neku neeksplodiranu granatu.
- Prema praksi, obično oko pet odsto niskoeksplozivnih sredstava ostane neeksplodirano. Mogu se naći u radijusu od 10 kilometara, a da li je to zaista tako, znaćemo tek nakon provere - kazao je Stanković i potvrdio da se pre eksplozije u skladištu nalazilo čak 3.500 tona municije i eksploziva. Odgovarajući na pitanje novinara koji su kalkulisali sa informacijom da je neposredno pre eksplozije iznad skladišta preleteo neki avion, Stanković je rekao da nemaju nikakve podatke o tome. Kako su se reporteri 'Blica' mogli uveriti na licu mesta, u eksploziji je stradao i restoran 'Tito' koji se nalazi na oko 400 metara vazdušnom linijom od skladišta koje je eksplodiralo, a prema nekim informacijama, jedna neeksplodirana raketa je završila u obližnjem selu, a na automobil jednog od vojnika, koji su bili na dužnosti u skladištu, pala je neeksplodirana minobacačka granata.
Kako 'Blic' saznaje, električne instalacije nisu mogle da izazovu paljenje eksploziva zato što u skladištu nije bilo električnih instalacija. Ovo skladište gađano je i za vreme NATO agresije, ali je kasnije renovirano. Sada mu nema pomoći, jer je u potpunosti uništeno.
Eksplozije su se, inače, mogle čuti sporadično do juče po podne.
Branko Janaćković i ekipa 'Blica' Dragan Jočić, ministar policije Nije bilo hemijskih sredstava
- Prvi rezultati istrage očekuju se danas ili sutra. Problem je što ne samo Vojska nego i MUP tu ima veliku količinu minsko-eksplozivnih sredstava koja više nisu u upotrebi i koja bi trebalo da se unište. To je posledica sa kojom se moramo suočiti. Bilo je svih vrsta eksploziva i municije, jedino čega nije bilo i čega smo se plašili su hemijska sredstva.
On je kategorički odbacio mogućnost da je u pitanju sabotaža ili ljudski faktor.
V.L. Udare zabeležili i seizmolozi
Mreža seizmoloških stanica Srbije registrovala je rano jutros sedam eksplozija u regionu Paraćina.
Kako saznajemo, tokom jučerašnje eksplozije udar vazdušnog pritiska iznosio je osam milimetara, dok je za vreme bombardovanja 1999. godine bio oko dva milimetra.
B. J. Duga lista tragedija
1. Vojna fabrika eksploziva u okviru Fabrike 'Prva iskra - Namenska' u Bariču potpuno je sravnjena sa zemljom u stravičnoj eksploziji nekoliko stotina kilograma trotila koja se dogodila 29. maja ove godine. Poginula su trojica radnika - Živko Lazarević (49), Radovan Bomestan (46) i Nenad Stanković (36). Još tri radnika i jedan vatrogasac lakše su povređeni.
2. Žestoka eksplozija u 'Prvoj iskri' 21. juna 1996. godine odnela je život Neđu Spinji (42) iz Zabrežja kod Obrenovca i Draganu Lukoviću (32) iz Bariča. Jedna od verzija nesreće je slučajno aktiviranje 20 kilograma TNT eksploziva. Druga verzija da je tada eksplodirao RDH - heksogen eksploziva.
3. Najtragičnije su posledice eksplozije koja se dogodila 23. juna 1995. godine u Fabrici PVC podova 'Grmeč' u Zemunu, kada je život izgubilo 11 radnika. Istraga nedeljnika 'Vreme' pokazala je da su u slučaj bili uključeni Slobodan Milošević i načelnik RDB-a Jovica Stanišić. Oni su naredili da u 'Grmeču' otpočne proizvodnja raketnog goriva nakon raspada SFRJ.
4. U eksploziji u 'Krušiku' 8. aprila 2004. godine teško su povređena trojica radnika. U saopštenju MUP-a Srbije pisalo je da je do eksplozije došlo kada su radnici prikupljali elektrozapaljive glavice za uništavanje.
5. U vojnom delu Fabrike specijalnih proizvoda kompanije 'Sloboda' u Čačku, u pogonu artifikacije, 22. januara 2003. odjeknula je jaka eksplozija. Teško su povređene dve radnice.
6. U kruševačkom 'Trajalu' pet radnika povređeno je 25. decembra 2001. godine prilikom eksplozije u pogonu detumita. Do eksplozije je došlo prilikom pakovanja protivgradnih raketa.
7. U požaru koji je izbio 3. decembra 1997. godine u objektu za pakovanje lovačkog baruta u preduzeću 'Milan Blagojević' u Lučanima poginulo je troje radnika, a sedmoro je teško povređeno.
