Izvor: Piplmetar.rs, 28.Avg.2023, 05:30
Papirne slamčice mogu biti toksične? Novo istraživanje ukazuje da su gore od plastičnih
Prema novom istraživanju, ove navodno bolje slamke koje štede životnu sredinu, potencijalno sadrže više PFAS-a nego ozloglašena plastična verzija
Foto: Shutterstock
Papirne slamke možda i nisu tako ekološki prihvatljiva alatka za piće – belgijski istraživači su otkrili da su ovi takozvani „zeleni“ pribori toksični i stoga potencijalno gori za životnu sredinu od ocrnjenih plastičnih slamki, prema novoj studiji objavljenoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Piplmetar.rs << u časopisu Food Additives & Contaminants.
– Slamke napravljene od biljnih materijala, kao što su papir i bambus, često se oglašavaju kao održivije i ekološki prihvatljivije od onih napravljenih od plastike – kaže dr Timo Grofen, autor studije i naučnik za životnu sredinu na Univerzitetu Antverpena, navodi se u saopštenju.
– Međutim, prisustvo PFAS, supstance na bazi poli- i perfluoroalkila poznate kao „večne hemikalije“ jer traju dugo pre nego što se razbiju, u ovim slamkama znači da to nije nužno tačno.
Novo istraživanje dolazi nakon više inicijativa koje su sproveli brojni američki gradovi, uključujući Njujork, i lanci restorana za zabranu plastičnih slamčica za jednokratnu upotrebu koje se sastoje od polipropilena i polistirena, kojima su potrebne stotine godina da se razgrade i koje su povezane sa zdravstvenim problemima od problema sa jetrom do urođenih mana.
– Njihovo vreme je došlo i prošlo. Verujem da bi trebalo da se rešimo plastičnih slamki – rekao je gradonačelnik Njujorka de Blazio 2018. nakon što je Gradsko veće predstavilo predlog da se restoranima i barovima zabrani distribucija plastičnih slamki.
Foto: Shutterstock
U međuvremenu, zemlje kao što su Belgija i Velika Britanija već su odbacile ove alate u korist navodnih ekološki svesnih alternativa na bazi biljaka. Međutim, prema novom istraživačkom radu, ove navodno bolje slamke koje štede životnu sredinu, potencijalno sadrže više PFAS-a nego ozloglašena plastična verzija.
Da bi zaključili ovu teoriju, istraživači su analizirali koncentracije PFA u 39 marki slamki za piće, koje su se sastojale od pet materijala: papira, bambusa, stakla, nerđajućeg čelika i plastike. Otkrili su da 90 odsto papirnih slamki sadrže hemikalije i PFAS.
U međuvremenu, bambusove slamke, još jedna veoma popularna zelena alternativa, zauzele su drugo mesto sa 80 odsto, a zatim 75 odsto plastičnih slamki, 40 odsto staklenih slamki i nijedna kada su u pitanju metalne.
Ubedljivo najzastupljenija PFA bila je perfluorooktanska kiselina, koja je zabranjena širom sveta od 2020. Međutim, ova supstanca se još uvek proizvodi u nekim zemljama i mogla bi da bude prisutna u proizvodima koje kupuju američki potrošači.
Prisutne su bile i trifluorosirćetna kiselina i trifluorometansulfonska kiselina, PFAS koje se lako rastvaraju u vodi, što znači da bi potencijalno mogle da iscure iz slamki u napitke.
– Prisustvo PFAS-a u papirnim i bambusovim slamkama pokazuje da one nisu nužno biorazgradive – upozorio je Grofen.
Nejasno je kako su ove supstance završile u slamkama, iako njihovo prisustvo u svakom brendu sugeriše da su namerno dodate kao tečni repelent. Drugi potencijalni izvori PFA mogu biti zemljište u kojem su uzgajani biljni materijali, kao i voda koja se koristi u njihovoj proizvodnji, prema Phis.org.
Na sreću, niske koncentracije PFAS, kao što su količine koje se unose upotrebom slamki, verovatno neće predstavljati ozbiljne zdravstvene rizike. Međutim, studije na životinjama sugerišu da akumulacija ovih hemikalija tokom vremena može da izazove niz užasnih nuspojava, uključujući oštećenje jetre, oslabljen imuni sistem, bebe s malom težinom, pa čak i smrt odojčadi.
Nažalost, dugoročni efekti na ljude još nisu poznati jer su testovi na životinjama sprovedeni sa višim nivoima PFA, prenosi „The Post„.
– Nismo otkrili nikakav PFAS u slamkama od nerđajućeg čelika, pa bih savetovao potrošačima da koriste ovu vrstu slamke – ili da uopšte izbegavaju upotrebu slamki – savetuje istraživač.
(Telegraf.rs)
Opširnije
Izvor: Telegraf.rs
.jpg)
