Izvor: Politika, 18.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Papiri i sila
Čitam našu štampu i počinjem da se pitam – gde je kraj svemu ovome oko Kosova i Metohije. Sasvim je jasno da Vlada Srbije pokušava da povlači valjane diplomatske poteze, ali nisam siguran da će taj napor doneti nešto dobro. I pored napora vlade, u medijima se može pročitati ili čuti da šta god mi uradili – Kosovo će dobiti nezavisnost, biće priznato od vlada pojedinih država, a mi ćemo koristiti sva raspoloživa sredstva jedne države, osim vojnih, da odbranimo naš suverenitet.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Odlično, zaključujem, branićemo svaku stopu naše teritorije do poslednjeg papira. Rečju i papirima se brani svoje. To je tačno, ali samo važi za nas. Za druge ne važi.
Jer, poznato je, kada je Argentina pokušala da povrati Malvinska ostrva (Foklandska, kako ih nazivaju Englezi), Engleska je poslala celu armadu ratnih brodova da spase svoje parče tla, kojeje udaljeno hiljadama nautičkih milja od „matice” Engleske. Inače, na tom parčetu zemlje ima nešto ovaca i još manje ljudi. Ima i jedan londonski taksi koji je u službi predstavnika Engleske vlasti tamo.
U doba Fransoa Miterana, kada je izbila pobuna za nezavisnost na Korzici, usred noći, francuskog predsednika probudio je prefekt Korzike i pitao šta da radi. Odgovor je bio: „Imate Legiju stranaca na par kilometara od Ajačija, pa znate šta treba raditi. Ja sam preuzeo Francusku u jednom komadu i imam nameru da je predam sledećem predsedniku u komadu iste veličine”. Rezultat je poznat – Legija stranaca je obavila posao i vratio se mir na ostrvo.
Vlasti SAD svojevremeno su pobile nekoliko desetina ljudi koji su proglasili nezavisnost Teksasa.
Toliko o jakima. Kod njih, osim papira, važi i sila. Za slabe, ne važe ista pravila.
Daleko od toga da zagovaram sukobe, rat i stradanja. Samo pokušavam da predočim šta se u stvari događa. Kosovo i Metohija može poslužiti ostalim državama u Evropi, za koje važi papir a ne sila, šta ih može dočekati ako budu neposlušni. Možda je sve ovo samo konačni proces stvaranja Zelene transverzale (ZETRA), koja treba da zatvori pravoslavni svet sa južne strane. Ako je to tačno, onda je Preševska dolina poslednja karika u lancu. Videćemo. Dopustiću sebi da parafraziram jednog državnika iz Afrike, koji je rekao da Zelena transverzala nije muslimanska, već NATO transverzala, a muslimanski živalj je samo oruđe u tuđim rukama.
Da se radi o ozbiljnim stvarima treba pročitati članak Kristijana Dženingsa (Christian Jennings), objavljen 11. decembra 2007. godine u novinama „The Scotsman”, pod naslovom „Albanska dijaspora sipa novac u provinciju”. Pored mnogo protivrečnosti i neistina, interesantna je poslednja rečenica, koja upozorava na delove govora koje je ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izrekao prilikom otvaranja kancelarije Ministarstva u Kosovskoj Mitrovici – da će Srbija uzvratiti ako kosovski Srbi dožive napad albanskih ekstremista, koje je novinar nazvao tvrdostrujaši („hardliners”), da bi zamaglio istinu. Zašto je ova rečenica ključna u tekstu? Verovatno zato da se javnost Evrope pripremi da NATO alijansa možda ponovo pokrene svoju vojnu mašineriju. Naravno, ovaj novinar je samo koristio delove tekstova izvučene iz konteksta i ubacivao ih u svoj kontekst. Tako da opet dolazimo do papira, a papir trpi sve, pa čak i da bude u funkciji koja opravdava neko buduće zlo.
Kad sam već kod papira, vredi pročitati „Curriculum Vitae of Terry Davis”, generalnog sekretara Saveta Evrope, koji se može naći na službenom sajtu ove asocijacije. Gospodin Dejvis rođen je 1938. godine, ima obiman životni opus. Po obrazovanju je pravnik, a započeo je karijeru kao stariji poslovođa u prodaji Lejlanda, zatim je radio kod Krajslera, pa kod Klarkove obuće i kod preduzeća Esso Oil. Kao član Laburističke (radničke) partije, decenijama je bio poslanik. Zatim se nižu godine rada u raznim komitetima, sindikatima, pa sve do rada u Savetu Evrope, gde je sada generalni sekretar. Kad se saberu sve godine njegovog angažmana i rada, vidi se da je čovek bio veoma aktivan, i to toliko da bi trebalo da je mnogo stariji da bi zaista odgovorio na sve obaveze kojih se prihvatao.
Inače, taj gospodin danas odlučuje da li EU dobro obnavlja svetinje srpskog pravoslavlja na Kosovu i Metohiji. Samo se pitam, da li se razume u taj posao, jer nisam pronašao ništa u njegovoj biografijiu vezi sa obnovom spomenika kulture.Ili ima savetnike. Ako ima savetnike, onda savetnici proizvode papire koji govore o tome kako EU radi mnogo i dobro na obnovi naših svetinja, što nije tačno.Štaviše, ono što se tamo radi sa svetinjama našeg pravoslavlja je kulturni genocid.
Da zaključim. Papir ili sila, pitanje je sad. Rekao bih da će odgovor biti – i papir i sila.
profesor Arhitektonskog fakulteta
Milan Glišić
[objavljeno: 19/01/2008.]
.jpg)
