Izvor: Politika, 01.Avg.2013, 20:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Papina revolucija se ne dopada svima
Ostvaruju se najgori strahovi tradicionalista koji u rečima i delima pape Franje vide pretnju katoličanstvu
Vatikan – Franjina revolucija je u toku. I nisu svi zadovoljni.
Posle četiri meseca svog papata, Franja je pozvao mlade katolike da uđu u rovove i da se late duhovnog oružja kako bi pročistili prašnjavu, doktrinarnu crkvu koja gubi vernike i značaj, piše u analizi AP.
Rekao je da žene treba da imaju veću ulogu, ne kao sveštenice, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali mesto u crkvi koja priznaje da je Marija važnija od svih apostola. A Vatikan je okrenuo na glavu, verovatno ubacujući promaju u zatrovanu homofobičnu kulturu, jednostavno upotrebljavajući reč „gej” i rekavši: pa šta?
U međuvremenu, šarmirao je milione vernika i svetske medije i održao papsku misu pred drugim najvećim brojem okupljenih ljudi. To bi trebalo da obezbedi neku sigurnost da će uraditi ono zbog čega je izabran: da koristeći kao model sopstvenu ličnost i ličnu istoriju reformiše ne samo nefunkcionalnu vatikansku birokratiju, već i samu crkvu.
„On katoličanstvu vraća verodostojnost”, kaže istoričar crkve Alberto Meloni.
Takav entuzijazam ne dele svi.
Franjin prethodnik Benedikt Šesnaesti bio je uz katoličke tradicionaliste privržene starim latinskim misama, uz protivnike reformi zapisanih Drugim vatikanskom koncilom. Ta grupa je Franjin izbor dočekala zabrinuta, a sada posmatra kako se ostvaruju njihovi najgori strahovi.
Franjo je i javno i privatno govorio protiv tih „grupa restauracije” i optuživao ih da su egocentrični nazadnjaci bez dodira sa jevanđeoskom misijom crkve u 21. veku.
Njegova nedavna odluka da sveštenicima verskih redova zabrani služenje stare latinske mise bez izričitog dopuštenja, izgleda da poništava jednu od velikih Benediktovih inicijativa: odluku iz 2007. kojom se svima koji to žele omogućava šira upotreba latinske liturgije iz vremena pre Drugog koncila. Vatikan demantuje da je to u kontradikciji sa Benediktom, ali tradicionalistički katolici u Franjinim rečima i delima vide pretnju. Sada kao da se povlače.
„Budi pametan. Biće vremena u budućnosti da ljudi uvide šta Vatikan Dva znači a šta ne znači”, upozorio je nedavno svoju konzervativnu pastvu otac Džon Zuhlsdorf. „Ali zapamtite moje reči: ukoliko se sada, u ovom okruženju, bunite protiv Vatikana Dva, mogli biste da izgubite ono što ste ostvarili.”
Čak i umereniji katolici nisu opčinjeni Franjom. U nedavnom intervjuu, nadbiskup Filadelfije Čarls Čaput priznaje da desno krilo katolika „u celini nije zaista srećno”.
Franjo, da se konstatuje, nije promenio ništa od učenja crkve. Niti je išta što je rekao ili uradio protivno doktrini. Sve što je govorio i uradio uzdiže hrišćanski koncept ljubavi prema grešnicima, ali ne prema grehu, i crkvi koja je samilosna, otvorena i milostiva.
Ali, ton i prioritet mogu po sebi da predstavljaju promenu, posebno kada se radi o pitanjima koja nisu bila predmet rasprave, kao crkvene doktrine o abortusu, gej brakovima i drugim temama koje su često pominjali Benedikt i papa Jovan Pavle Drugi.
Vatikansko glasilo, „Oservatore Romano” je u sredu, hvaleći promene koje je uneo papa Franjo, reč „gej” verovatno prvi put upotrebila u svojoj 150 godina dugoj istoriji.
„U samo nekoliko reči novina je bila saopštena jasno, ne preteći crkvenoj tradiciji”, komentariše list papine izjave o gejovima i ženama. „Možete sve da promenite ne menjajući osnovna pravila, ona na kojima počiva katolička tradicija.”
I dok su papini komentari tokom 82 minuta duge konferencije za štampu u avionu kojim se vraćao iz Brazila privukli najveću pažnju, on je govorio i o drugim stvarima koje osnažuju ideju da je u toku jedan sasvim drukčiji pontifikat.
On je rekao da crkveni sudski sistem poništavanja brakova mora „ponovo da se razmotri” jer ti sudovi nisu dorasli cilju. On je takođe najavio ulazak u učenje crkve koja razvedenim katolicima i onima u novom braku zabranjuje pričešće ukoliko nisu dobili poništenje. „Vreme je za milost”, rekao je papa.
Franjo je izjavio da njegova odluka o imenovanju osmorice novih kardinala koji će ga savetovati počiva na eksplicitnom zahtevu kardinala iz konklave što su ga izabrali i žele da „autsajderi”, a ne vatikanski zvaničnici, upravljaju crkvom. Stvarajući paralelno upravljanje crkvom uz vatikansku birokratiju, Franjo se obavezao da on i kabinet kardinala predstavljaju crkvu na svakom kontinentu.
objavljeno: 01.08.2013.
.jpg)
