Izvor: Politika, 15.Mar.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Papa iz Društva Isusovog
Jezuite su po vokaciji i obrazovanju intelektualci skloni da misle svojom glavom – što je dosad izazivalo nepoverenje autoritarne crkve
Da li je izbor prvog člana Društva Isusovog za papu potvrda da je rimskoj crkvi neophodno mnogo jezuitskog znanja i skromnosti da bi se izvukla iz jedne od većih kriza svoje dva milenijuma duge istorije?
Šta se to dogodilo da papa postane član reda kome su donedavno u Vatikanu zamerali što u teologiji traže smisao i put po >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vlastitoj savesti zahtevajući od njih da se priklone utvrđenim doktrinama Crkve?
Nikada do sada jezuita nije bio izabran za pontifeksa maksimusa, tome nikada nije bio ni blizu čak i kada je uživao veliko poštovanje Crkve i vatikanske Kurije poput prošle godine preminulog nadbiskupa Milana Karla Marije Martinija.
Što je to tako, pripisuje se činjenici da su jezuite po vokaciji i obrazovanju intelektualci skloni da misle svojom glavom – što izaziva nepoverenje autoritarne organizacije kakva je Rimokatolička crkva.
Ispostavlja se da većina kardinala koja je učestvovala u izboru 266. pape promišljenost smatra potrebnom. Koliko će onda papa Franjo moći da pomogne kao pripadnik najuticajnijeg i najbrojnijeg katoličkog reda koji je, iako najmanje zatvoren prema javnosti u odnosu na druge redove, vekovima bio enigma ne samo za javnost već često i Svetoj stolici?
Da li je papa možda uzeo ime Franjo po jednom od osnivača ovog reda, Svetom Franji Havijeru? Ko su jezuite?
Smatra se da u više od stotinu država sveta, u oko 2.000 redovničkih kuća, danas ima 20.000 pripadnika ovog muškog katoličkog reda koji promoviše skromnost, čednost i poslušnost koristeći geslo Ad Majorem Dei Gloriam –Sve na veću slavu Božju.
„Verovaću da je belo što vidim crno ako hijerarhija Crkve tako odredi”, pisao je španski vitez iz Baskije Ignasio Lojola koji je Društvo Isusovo osnovao 1539. kao odgovor na reformaciju koja se širila Evropom.
Red je već posle godinu dana obezbedio priznavanje rimskog pape Pavla Trećeg, postajući veoma uticajan, dok su njegovi pripadnici bili izuzetno politički aktivni širom Evrope.
Jezuite su bile umešane u zaveru za obaranje engleske kraljice Elizabete Prve, a povezuju ih i sa zaverom čiji je cilj bio razaranje parlamenta pošto je Džejms Prvi red proglasio nezakonitim.
Kako su bili angažovani u rešavanju važnih političkih problema, jezuite su odlazili u žarišta kriza ali i misionarstva. Iz nekih od njih u Evropu su doneli vanilu i druge začine.
Jezuite su poznate i po svojoj ulozi tokom španske inkvizicije. Iako, suprotno raširenom mišljenju, nisu bili njeni osnivači 1480. jer su to bili dominikanci, jezuite su bile veoma aktivne sve do raspuštanja suda Svetog ureda inkvizicije 1834. godine.
Neki su im se divili, drugi strahovali od njihove discipline. Papa Klement Četrnaesti ih ukida 1773, ali ih 1814. papa Pije Sedmi ponovo uspostavlja.
Vrhovni poglavar reda je vrhovni general sa sedištem u Rimu. Možda je i zato Napoleon svojevremeno govorio da su jezuite „vojna organizacija, a ne crkveni red” jer je njihov cilj da steknu moć kontrole nad celim svetom kojim će vladati jedan čovek – „crni papa, glavni general jezuita”.
Jezuite su u okviru „katoličke obnove” tradicionalno angažovane u školstvu i prosvetiteljstvu. Krajem 16. veka dobijaju sopstveni Gregorijanski univerzitet, a vek kasnije po Evropi postoji više od 500 jezuitskih škola. Grupa jezuita je 1613. osnovala prvu gimnaziju isusovaca u Beogradu.
Njihov doprinos nauci je nesumnjiv još od vremena Galilea Galileja. Prvi su izumeli živu kod merenja temperature, otkrili pojave vezane za razbijanje boja kroz prizmu, postavili diferencijalni račun, izumeli dijapozitiv.
Tokom 17. i 18. veka veliki broj evropskih intelektualaca pohađao je neki od jezuitskih zavoda: Ruđer Bošković, Molijer, Dekart, Monteskje, Balzak, Volter, Kalderon dela Barka. Važe za velike patrone umetnosti.
U Društvo mogu da uđu samo oni koji su najmanje tri godine katolici. Oko tri četvrtine jezuita su sveštenici, ali postoji i oko 2.000 jezuitske braće koji preuzimaju ove zavete ali nisu zaređeni, i blizu 4.000 „skolastičara”, onih koji uče za sveštenike.
Jezuite su i danas najviše angažovane u sferi obrazovanja i duhovne obnove, dok su njihovi politički uticaji tradicionalno prekriveni misterijom vatikanskih koridora.
Boško Jakšić
objavljeno: 15.03.2013.
