Izvor: Vesti-online.com, 27.Nov.2012, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Papa Toma Prvi
Recept je stari, potiče formalno iz 14. veka, a Katolička crkva primenjivala ga je daleko uspešnije od pravoslavne. To se, kažu knjige, zvalo indulgencija. Izvesni Hugo od Sen Šera setio se da je teorijski obradi, pa je papa Kliment Šesti imao naučno pokriće da ozvaniči tu trgovinu. Po katehizisu Katoličke crkve, papa kao predstavnik Boga na zemlji i njegovi namesnici uzeli su sebi za pravo da opraštaju grehe, pa čak i one koji su tek nameravani. Naravno, za novac. Uz indulgencije >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << izdavane su pismene potvrde uz naplatu, nešto kao fiskalni račun.
Igor Kozarski
Primera u dostupnoj literaturi nema jer se priznanja daju u ispovesti koja je tajna. U svakom slučaju, Katolička crkva tokom vekova razvila je unosan posao, toliko primamljiv da su se i na istoku poveli za njima kao jerusalimski patrijarh Avram u 18. veku. Kada se Martin Luter, rodonačelnik protestantizma pobunio, to ga umalo nije koštalo glave posle Sabora u Trentu koji je zasedao od 1545. do 1563. Nije greška, celih 18 godina, imali su i druge teme da rasprave.
Teološki neukom, indulgencije su mi pale na pamet kada je od krivičnog gonjenja nekoliko dana pred presudu oslobođen Dragan Džajić, istina za džabe. A možda će predsednik Toma da abolira i ostale optužene čelnike Zvezde kako je to predložilo Ministarstvo pravde.
Jer, osim što Džajić nije platio za aboliciju, sve ostalo dosta nalikuje indulgenciji. Niko nije objasnio zašto je Džajić aboliran, kao da je predsedniku nešto priznao u tajnoj ispovesti. Istina, predsednik po Ustavu i zakonu nije obavezan da obrazloži, ali bilo bi lepo da jeste. Bilo bi dobro i za Džajića, da mu se ovako aboliranom uoči presude ne vuče rep nedoumica da li je kriv ili nije.
Iskusni i cenjeni advokat Veselin Cerović naveo je da od 1945. do sada nije zabeležena abolicija od krivičnog gonjenja za delo iz oblasti privrednog kriminala. Abolicija se donosila u slučaju suđenja disidentima za takozvana politička krivična dela ili se primenjivala prema strancima, u slučajevima kada se izlazilo u susret drugoj državi. Cerović je postavio i možda ključno pitanje. Zašto predsednik nije sačekao presudu, pa amnestirao Džajića ako se ispostavi da je kriv? A ako je nevin, tim bolje.
Imam i ja pitanje. Naime, u slučaju Gorana Kneževića naprednjaci kažu da su znali da je nevin, kako je zaista ispalo, pa su ga postavili za ministra uoči presude. Pitam se kako su znali da je Knežević nevin i zašto nisu i u Džajićevom slučaju sačekali presudu kada je ispalo da su ubeđeni da je i on nevin.
Ovako se desio čudan sled događaja.
Prvo. Po novinama se stalno povlačilo kako prodavani fudbaleri svedoče da ih čelnici Zvezde nisu zavrnuli, iako nisu bili optuženi da su ojadili igrače nego da je reč, uprošćeno gledano, o privrednom kriminalu.
Drugo. Uoči presude advokati traže od tužilaštva da odustane od krivičnog gonjenja, što je njihovo nesporno zakonsko pravo, a tužilaštvo to odbija.
Treće. Vučić ponesen dečačkom strašću odluči da država očerupanu spasava Zvezdu od bankrota i predlaže Džajiću da predsedava radnom grupom s tim zadatkom. Ako kome smeta što i njemu neće da reprogramiraju dug, kažeš mu da je grobar i gotovo.
Četvrto. Abolicija bez obrazloženja dogodila se na dan kada su Gotovina i Markač oslobođeni, a Vučić u Kanadi.
Peto. Dan dva kasnije bombastične vesti o atentatu na predsednika na osnovu činjenice da je pijan čovek posle slave hteo da pretekne predsedničku kolonu, pa smo imali čime drugim da se bavimo osim abolicijom.
Teorija zavere? Šta je tu čudno, pa živim u Srbiji!
Ali, ne bih voleo da se toliko naviknemo na abolicije da nas ne začudi ni kad bi se desilo da Toma abolira i koalicionog partnera Bogoljuba, zvanično u bekstvu u Rusiji. Jer, Bogoljub deluje kao najbogatiji u koaliciji, kao neko ko bi sam mogao da plati kampanju. Onda bi to zaista izgledalo kao papska prodaja oprosta.
A kome bi to zasmetalo, kažeš da je kritičar Miškovićev čovek - i gotovo.
Nastavak na Vesti-online.com...
