Izvor: Politika, 13.Feb.2013, 12:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Papa: Svestan sam težine svoje odluke
VATIKAN – Papa Benedikt XVI rekao je, u prvom obraćanju javnosti pošto je najavio povlačenje sa te funkcije, da je svestan težine svoje odluke, ali i toga da mu ponestaje duhovna i fizička snaga.
''Odluku da se povučem doneo sam zbog dobrobiti crkve”, rekao je odlazeći papa u susretu sa vernicima u dvorani za audijenciju u Vatikanu. On je rekao i da je uveren da će rimokatolička crkva imati podršku Boga i vernika uprkos svim njenim poteškoćama, preneo je Rojters.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
U jednom od poslednjih pojavljivanja u javnosti pre nego što se 28. februara povuče sa te funkcije, papa Benedikt XVI je naveo i da je uveren da će ga crkva podržati svojim molitvama, kao i da će Isus Hrist nastaviti da je vodi.
Od mnogobrojnih vernika, koji su ga pozdravili dugim ovacijama i pozdravima, papa je zatražio da se mole za „papu i crkvu”.
Oni su papino obraćanje više puta prekidali aplauzima, a mnogi od prisutnih su imali suze u očima, prenosi AP.
„Hvala vam na ljubavi i molitvama kojima me pratite. Molite se za mene, za crkvu i za budućeg papu”, rekao je papa na redovnom sedmičnom prijemu vernika u Vatikanu.
Kako navodi AFP, 85. godišnji papa delovao je umorno dok je mahao rukom prilikom ulaska u dvoranu.
Papa će u 17 časova da predvodi misu i obred pepeljenja u bazilici Svetog Petra u Vatikanu, umesto u rimskim bazilikama svetoga Anselma i svete Sabine na rimskom brežuljku Aventino, gde se očekuje učešće velikog broja vernika.
To će ujedno biti i njegova poslednja misa dok još obavlja papsku funkciju.
Papa je u ponedeljak kardinalima u Vatikanu najavio da se povlači i to je obrazložio rečima da „više nema snage da nastavi”.
Portaporl Vatikana Federiko Lombardi, saopštio je da će se papa Benedikt XVI oprostiti od vernika 27. februara, dan pre zvaničnog stupanja ostavke na snagu.
Lombardi je rekao novinarima da će papa održati „završnu audijenciju” 27. februara na Trgu svetog Petra, u Rimu, a da se očekuje da novi papa bude izabran pre Uskrsa, 31. marta.
Crkveni poglavari će izabrati novog papu na takozvanoj kardinalskoj konklavi, pošto papa zvanično napusti položaj.
Vatikan je juče prvi put zvanično objavio da 85-godišnji poglavar Rimokatoličke crkve ima pejsmejker - koji mu je ugrađen „pre izvesnog vremena” - i u kojem je baterija zamenjena pre tri meseca.
Papa Benedikt XVI će biti prvi papa koji je podneo ostavku od 1415. godine, kada je papa Grgur XII podneo ostavku kako bi se razrešile nesuglasice oko upravljanja crkvom, koja sada ima oko milijardu i dve stotine miliona vernika širom sveta.
Lombardi: Konklava može početi od 15. marta
VATIKAN – Konklava koja treba da izabere novog papu, moći će da počne s radom između 15. i 20. marta, javljaju danas agencije.
„Konklava ne može početi pre 15. marta. Možemo da planiramo da počne 15, 16, 17, 18. ili 19. marta”, rekao je portparol Vatikana Federiko Lombardi na konferenciji za novinare u Vatikanu.
Papa Benedikt XVI podneće ostavku 28. februara u 20 časova i tada počinje period „prazne stolice” (sede vacante). Prema proceduri, konklava može biti sazvana 15 do 20 dana od dana papinog povlačenja.
Međutim, „odluka o datumu je u nadležnosti kardinala” koji će se okupiti u Vatikanu dan nakon povlačenja pape, dodao je Lombardi.
Među kandidatima za novog papu su kardinal Piter Turkson (64) iz Gane, potom 68-godišnji kardinal iz Kanade Mark Ule, 80-godišnji kardinal Fransis Arinze iz Nigerije kao i Italijan Anđelo Skala. Iz Latinske Amerike kao potencijalni kandidati pominju se Odilo Serer iz Brazila i Leonardo Sandri, Argentinac italijanskog porekla.
Konklava se održava u Sikstinskoj kapeli. Kardinali koji mogu da glasaju, oni starosti do 80 godina, u Vatikanu polažu zakletvu o tajnosti.
Trenutno ima 118 kardinala do 80 godina od kojih je 67 njih imenovao upravo Benedikt XVI. Četvorica od njih, međutim, napuniće 80 godina pre kraja marta. U zavisnosti od datuma konklave, njima će biti dozvoljeno da glasaju ili će im to pravo biti uskraćeno.
Svaki kršteni katolik može biti izabran za papu. Na to mesto, ipak, od 1378. bili su birani samo kardinali.
Svako jutro i svako veče održava se krug glasanja u Sikstinskoj kapeli, a za izbor novog poglavara potrebna je dvotrećinska većina.
Glasački listići se spaljuju posle svakog kruga glasanja. Crni dim iz dimnjaka Sikstinske kapele poručuje posmatračima da papa nije izabran, beli - da su kardinali izabrali novog poglavara. Izbor novog pape potvrđuje i zvonjava.
Kada papa bude izabran, on potvrđuje da li prihvata odluku i saopštava koje ime želi da uzme. Kada se to završi, on oblači papsku odoru koju krojači spremaju uoči konklave u više veličina, seda na papski presto u Sikstinskoj kapeli gde mu ostali kardinali odaju počast.
Novoizabrani papa pojavljuje se zatim pred vernicima na balkonu Crkve svetog Petra, pošto je prethodno najavljen rečima „Habemus papam!” (Imamo papu!).
Sikstinska kapela nazvana je po papi Sikstu Četvrtom čiji je pontifikat trajao od 1471. do 1484. i koji je kapelu sagradio. Papa Julije Drugi (1503-1513) naručio je 1508. od mladog skulptora Mikelanđela Buonarotija da oslika tavanicu kapele, tražeći nebeski svod sa zvezdama.
Umetnik je posao počeo iste godine, potom promenio papinu zamisao i svoju zamisao završio četiri godine kasnije, slikajući na tavanici prizore Stvaranja sveta koji se, uz prizore Strašnog suda, na zidu iza oltara kapele smatraju jednim od najvećih remek dela svetske umetnosti.
Agencije
objavljeno: 13.02.2013.
