Izvor: B92, 01.Okt.2013, 11:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Papa: Crkva je "vatikanocentrična"
Vatikan -- Papa Franja sazvao je sastanak iza zatvorenih vrata sa osam najviđenijih kardinala iz celog sveta čiji saveti treba da mu pomognu u reformi Rimokatoličke crkve.
To će biti prva runda razgovora o reformi u ovoj paralelnoj vatikanskoj vladi, koja je savetodavnog karaktera, i za koju nije jasno kakav će odnos imati sa zvaničnom vladom Vatikana.
Uoči sastanka vezanog za reformu Rimokatoličke crkve, papa Franja je izjavio da želi misionarsku crkvu modernog duha, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koja će pomagati siromašnima, mladima i starima.
U intervjuu koji je dao uredniku rimske "Republike", papa osuđuje "vatikanocentričnu" prirodu Svete stolice, objašnjava svoju sklonost ka imenjaku Svetom Franji i opisuje "napad anksioznosti" koji ga je obuzeo nakon što je izabran i kako se potom "isključio" iz Sikstinske kapele, zatvorio oči i bio ispunjen svetlošću, koja mu je omogućila da se prihvati posla.
Razgovori će trajati cele ove sedmice, ali se ne očekuje donošenje odluka, a papa je poručio da je za reforme potrebno vreme.
Okupljanje osam kardinala je deo inicijative da se lokalni crkveni lideri uključe u donošenje odluka koje se tiču cele Katoličke crkve i njenih milijardu i dvesta miliona vernika.
Mada je Franjin cilj da od kardinala dobije savet, ovaj argentinski jezuita je već krenuo samostalno u akciju, kroz bitna imenovanja u Vatikanu i intervjue u kojima jasno daje do znanja u kom pravcu želi da se Crkva kreće.
U skorašnjem intervjuu za jedan jezuitski list, papa je pozvao da se crkvena pravila u vezi sa abortusom, homoseksualnošću i kontracepcijom bolje uravnoteže s potrebom da Crkva bude otvorenije, milosrdnije mesto za sve vernike.
Ta njegova izjava postala je obavezno štivo za shvatanje njegove papske misije. Nije jasno šta će se od ovih pitanja pojaviti u dokumentima koje će papa i njegova "grupa osam" razmatrati ove sedmice iza zatvorenih vrata.
Jedna tema je, međutim, sasvim izvesna: reformisanje vatikanske birokratije, koja se generalno smatra zastarelom i za koju se tvrdi da nije dorasla svom zadatku da pomaže papi i biskupima u obavljanju njihovih zadataka.
Skandal sa sobarom bivšeg pape Benedikta Šesnaestog, koji je izneo u javnost osetljiva vatikanska dokumenta, ukazao je na činjenicu da je birokratija papske države poprište intriga, da je ta biorkratija disfunkcionalna i da joj je zato potrebna reforma.
Zahteve za reformom izneli su kardinali koji su izabrali Franju za papu.
Pored skandala s dokumentima, lokalni crkveni zvaničnici već dugo ukazuju na izuzetnu sporost vatikanskog pravosuđa i da birokratija u Vatikanu jednostavno ne odgovara na njihove zahteve.
Papa Franja i sam predstavlja kritičara birokratije u Vatikanu i traži od zvaničnika papske države da više budu pastori, a manje birokrate.
On je prošlog vikenda poručio vatikanskoj policiji da joj je posao da spreče "đavola" da stvara interne ratove između vatikanskih činovnika koji šire glasine i međusobno se ogovaraju.
"To je rat u kojem nećete koristiti oružje, već svoje jezike", rekao je papa Franja.
Podsetimo, papa Franja je prvi rimokatolički poglavar koji je priznao postojanje "gej lobija" u vatikanskoj administraciji.
Govoreći o istopolnim brakovima, papa je rekao da je Bog svima, pa i sveštenicima, dao čak i slobodu da počine greh, ali da se nikada u istoriji nije tražilo da se homoseksualnim vezama dodeli isti status kao braku.
On je u istorijskoj izjavi poručio da nema mesta za osude i marginalizaciju ljudi homoseksualne orijentacije, rekavši: "Ko sam ja da sudim homoseksualcima?"
