Izvor: Politika, 02.Mar.2013, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paorske muke uoči setve
Predstojeća prolećna setva, koja počinje već ovih dana, ratare će koštati oko dvadeset odsto više nego lanjska
Srbobran – Uoči početka najvećeg prolećnog posla na njivama – setve jarih useva, šećerne repe, suncokreta, soje i kukuruza, ratari se već jadaju da će ona biti skuplja nego ikada. Ali i pored toga što će im biti potrebno dvadesetak odsto više novca nego lane, ističu da nijedan hektar oranica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neće ostati neobrađen. U posebno teškom položaju našla su se manja seoska gazdinstva koja strahuju da zbog finansijske iscrpljenosti, koja ih već godinama prati, neće biti kadra da obave taj posao onako kako to nalažu savremene agrotehničke mere.
Svaka stavka u setvenom troškovniku sada košta znatno više nego minulog proleća, i to u rasponu od deset do četrdeset odsto. Poskupelo je seme, mineralno đubrivo, dizel-gorivo, a pitanje je dana kada će i proizvođači hemijskih zaštitnih sredstava na tržište izaći s većim cenama. Dodatne troškove prolećne setve samo delimično će ublažiti relativno dobre berzanske i tržišne cene kukuruza, pšenice, soje i ostale merkantilne robe, smatra Ištvan Fišteš, zemljoradnik iz Srbobrana, uzdajući se u to da će država ispuniti obećanje i seljacima na vreme isplatiti podsticaje za ovu godinu, kako je obećano – po šest hiljada dinara za svaki hektar zasejan ratarskim kulturama i još toliko, po jedinici površine, za kupovinu dizel-goriva.
– I pored svih olakšica, većina paora, pogotovo onih s manjim posedima, i dalje radi na ivici rentabilnosti, pa i s gubicima. Presipamo, što se kaže, iz šupljeg u prazno, da bismo nekako opstali. Poljoprivredna domaćinstva su tokom poslednje dve decenije uglavnom osiromašena, mehanizacija je zastarela i često se kvari, njive su iscrpljene do krajnjih granica, pošto nismo bili u mogućnosti da ih ’osvežavamo’ potrebnom količinom mineralnih đubriva – vajka se Fišteš, naglašavajući da je potrebno nekoliko godina da bi se otklonile posledice dugotrajne krize i to „pod uslovom da država određenim merama” nastavi da podržava unapređenje poljoprivredne proizvodnje.
I Miomir Vujčić, domaćin iz Kule, uzda se u Ministarstvo poljoprivrede, od kojeg očekuje da namiri prošlogodišnje dugove prema ratarima, ali i da ih finansijski podrži za novi ciklus proizvodnje. Jer, kreditni aranžmani s bankama ili ugovori o robnoj razmeni sa zadrugama, da bi se obezbedila sredstva za setvu, ne idu u prilog zemljoradniku.
– Na kraju sezone, kada se sravne dugovanja i potraživanja, ispostavi se da od posla nije bilo nikakve vajde, da su svi u lancu proizvodnje i prodaje poljoprivrednih proizvoda bolje prošli od seljaka. Uz to, po pravilu nikada nismo sigurni po kojoj ćemo ceni moći da prodamo svoj proizvod, pošto velike kompanije i organizatori proizvodnje sve tempiraju prema svojim interesima. Nigde nema takvog mešetarenja kao u agraru, počev od licitacija za zakup državnog zemljišta, do utvrđivanja uslova otkupa i politike cena – smatra Vujčić, ali i izražava nadu da se „stvari, ipak, menjaju nabolje”, potkrepljujući to primerima fabrika šećera u Crvenki i Vrbasu, kao i „Viktorija grupe”, koje su započele koristan i efikasan koncept saradnje s poljoprivrednicima, kako bi obezbedile dovoljno kvalitetnih sirovina, šećerne repe, suncokreta i soje.
Kako smo saznali u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Vrbasu, koja objedinjava celokupan nadzor proizvodnje i na području opština Kula, Srbobran i Bečej, i ovog proleća u setvenoj strukturi ovog dela Bačke, kao i čitave Srbije, dominiraće kukuruz, i to na polovini oraničnih površina. To je nešto manje nego lane, ali se zato povećava proizvodnja povrća, dok će industrijsko bilje biti zastupljeno na nivou višegodišnjeg proseka.
Petko Koprivica
objavljeno: 03.03.2013
