Izvor: RTS, 09.Nov.2013, 07:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pančevo, meka filmskog turizma
Već nekoliko decenija Pančevo živi između jake privrede i slabo zaštićene okoline, a mnogi ga i danas prepoznaju po jednom od najpoznatijih buvljaka u zemlji. Zbog stotina filmova koji su snimljeni u ovom gradu, Pančevo bi mogao da postane meka filmskog turizma.
Zagađen vazduh i jedan od najpoznatijih buvljaka u zemlji dve su stvari koje prosečnom građaninu Srbije padnu na pamet kad mu neko kaže Pančevo. A šta je danas prva asocijacija Pančevcima kada im neko pomene >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Pančevo? Novinar Nenad Živković i sociolog Vladimir Vuletić kažu da je to zagađenje, gradonačelnik Pavle Radanov kaže je to jaka industrija, rukometaš Žikica Milosavljević izdvaja ulaz u Pančevo, odnosno pogled na crkvu sa dva tornja, a glumica Milena Predić kaže da joj je prva asocijacija entuzijazam radnika u kulturi.
Ipak, svaka priča o Pančevu mora da počne rečima: zagađenost, dimnjaci, filteri, i pominjanjem hemijske industrije, koja, može se bukvalno reći, vedri i oblači ovaj grad. Novinar iz Pančeva Nenad Živković svestan je koliko ljudi radi u ovim fabrikama, ali smatra da već decenijama postoji zavera ćutanja kad je reč o posledicama po život ljudi.
"Postoji taj sukob, ljudi svojoj deci, zajedno sa supom u tanjiru koju im ponude zahvaljujući plati koju su tamo zaradili, u isto vreme nude supu sa otrovom", slikovito opisuje Živković i dodaje da, kada bi on sve fabrike iz južne indsutrijske zone "isključio sa struje", kada bi mogao.
U periodu industrijalizacije 50-ih godina prošlog veka nije se mnogo razmišljalo o ekologiji. Tada su i nikle tri najveće fabrike, i to na samo pet kilometara od centra grada. Ljudi koji danas vode grad kažu da je to bila pogrešna procena, ali kažu da ne mogu da izmeštaju industriju i naglašavaju da bi svaki radikalan potez bio samoubistvo za Pančevo.
Gradonačelnik Pavle Radanov veruje da je jedino rešenje za ove fabrike uvođenje savremenih tehnologija, poput one u pančevačkoj rafineriji. "Nakon privatizacije NIS-a ruski partner je uložio značajna sredstva u obnovu postrojenja i time je značajno smanjeno zagađenje vazduha u gradu Pančevu", kaže Radanov.
Za razliku od hemijske industrije, mnogih nekadašnjih giganata iz ovog grada danas nema. Neki su nestajali zbog sankcija devedesetih, a drugi zbog loših privatizacija dvehiljaditih.
Nenad Živković se priseća da je prvo propala tekstilna industrija - Trudbenik, Banaćanka i Novitet, pa prehrambena industrija - Pik Tamiš, koji je zapošljavao osam hiljada ljudi i mlekara. "Pančevačka pivara je 2008. prestala sa radom, brend Vajfert više ne postoji, propala je čitava metalska industrija u Pančevu, industrija stakla, Tesla, Minel, nekoliko Utvi", navodi Živković.
Te promene odrazile su se na i krvnu sliku grada, kaže sociolog Vladimir Vuletić, rođeni Pančevac, koji danas živi u Beogradu. "Ako ste negde putovali 70-ih i 80-ih godina, mogli ste da vidite, osim beogradskih tablica svuda po Jugoslaviji pančevačke tablice, dakle naprosto su imali više para, a 90-ih, kada su te fabrike nestale, preko noći se urušio grad.
Kao posledica privrednog urušavanja pojavio se i čuveni pančevački buvljak, koji se danas zvanično zove otvoreni tržni centar "Aerodrom". Devedesetih godina šverceri iz cele zemlje snabdevali su se na ovom buvljaku, a preko njih i ostatak Srbije. Buvljak je kažu i danas čuvar socijalog mira za Pančevce sa obe strane tezge.
Kao neka vrsta kontrasta buvljaku nedavno je otvoren tržni centar, a pored njega skejt park. Pančevci kažu da je ovaj prostor sada glavno mesto okupljanja. I najživlje mesto u gradu.
Važno obeležje Pančeva su i vrhunski sportisti. Pančevci se uvek pohvale da je njihova sugrađanka šarmantna Nađa Higl, svetska prvakinja u plivanju i takmičarka plivačkog kluba Tamiš. Međutim, Pančevo je nekada bilo poznato i po vrhunskim bokserima, ali i po rukometnom klubu Dinamo iz kojeg su došli mnogi reprezentativci.
"Imali smo Bogosava Perića i Milana Krstića, Oliveru Kecman, Dejana Perića, imamo sada trenutno reprezentativca Luku Mitrovića", kaže Pančevac i bivši reprezentativac u rukometu Žikica Milosavljević, koji danas igra u Metaloplastici iz Šapca.
Kaže da razlog zašto vrhunskog rukometa danas više nema u Pančevu, ne treba tražiti samo u novcu. "Možemo da imamo sve pare ovog sveta, ako nemamo viziju i ako po toj viziji nemamo strategiju, onda je to nemoguće", ističe Milosavljević.
Ono što mnogi vide kao prednost jeste što se do centra Beograda stiže za samo 15 minuta. A blizina možda najviše odgovara privredi. Gradske vlasti imaju velike planove za luku Dunav, koja je jedna od najvećih na čitavom toku ove reke.
"Znamo da u Beogradu postoji onaj projekat grad ka vodi, i da će možda beogradska luka postati samo turistička, tako da mi tu vidimo našu priliku da ceo lučki transport preselimo u grad Pančevo", kaže gradonačelnik Pavle Radanov.
Ipak,koliko je blizina Beograda prednost, toliko je i mana. Nenad Živković kaže da Beograd toliko veliki i toliko energijom zrači da na izvestan način sve manje gradove i sva manja naselja u okolini pokriva svojom senkom.
Blizina Beograda možda najviše odgovara kulturi. A Kulturni centar Pančeva sarađuje sa mnogim beogradskim pozorištima. Milena Predić, glumica rođena u Pančevu, smatra da su te kooprodukcije odličan način da se afirmišu mladi ljudi, i reditelji i glumci.
Milena Predić kaže da je kulturna ponuda i u Pančevu prilično bogata. Ovde se održavaju džez festival i festival stripa na koje dolaze svetski poznata imena. A Pančevo je jedini grad u Srbiji koji ima strategiju kulturnog razvitka do 2015. godine.
"Ima nešto, kažu da je direktna posledica tog vazduha, postoji jedan kružok ljudi, nije to ni zbog para, ni zbog slave, jednostavno imaju potrebu da pruže neki kulturni sadržaj u gradu", kaže Milena Predić.
Grad ima i bogatu filmsku istoriju. Ovde su snimljene neke od najčuvenijih scena srpske kinematografije: filmovi "Balkan ekspres" i "Skupljači perja", serija "Više od igre", "Ko to tamo peva", a na jednom od gradskih trgova Đenka je izgovorio onu kultnu rečenicu "Ponovo radi bioskop".
I ne samo to, u ovom gradu Đorđe Vajfert je otvorio prvu pivaru na Balkanu, koja danas izgleda sablasno. U Pančevu su živeli Jovan Jovanović Zmaj i Isidora Sekulić. Pančevačku gimnaziju pohađali su Uroš Predić i Mihajlo Pupin, a u istoj toj gimnaziji predavao je i Miloš Crnjanski.
"Ali ta vrsta eksponiranja Pančeva u široj javnosti izostaje, a ostaje ta prva asocijacija na Pančevo kao jedan zagađeni grad, kaže Nenad Živković.
A na pitanje šta je u Pančevu bolje u odnosu na veliki grad, odgovara: "Meni je jako drago kad sretnem na ulici svoje školske drugove, kada poznajem kasapina i konobaricu, kada mogu da se u tom krugu ljudi koje dobro poznajem osećam prijatno."
Osim prisnije atmosfere, magnet za komšije iz Beograda mogle bi da budu cene, jer kvadrat stambenog prostora u Pančevu košta od 600 do 1.000 evra.
"Moguće da će u budućnosti Pančevo postati atraktivno pre svega možda za starije građane Beograda, koji u neposrednoj blizini mogu da ostvare nekakve svoje mirne penzionerske dane", smatra Vladimir Vuletić.
Mit o lošim vozačima
O svakom gradu postoji neki mit, koji mu obično prikače cinične komšije. A za Pančevce tako kažu da su najgori vozači. Neki u šali čak kažu da PA znači "pazi amater". Međutim, Pančevci kažu da je to apsolutno netačno.
"Taj mit je nastao možda zbog toga što su se vozači iz malih sredina teže snalazili u beogradskom saobraćaju", kaže Nenad Živković. Gradonačelnik Pavle Radanov kaže da su nekad i Vršac i ceo deo južnog Banata imali pančevačke tablice pa su svi bili Pančevci kad odu u Beograd.
Vladimir Vuletić ima zanimljivu anegdotu iz mladosti. "Taj mit je toliko raširen da se meni desilo još davnih 80-ih godina u vojsci, pošto sam bio vozač, da neki momak iz Beograda nije hteo da se vozi sa mnom kad je čuo da sam iz Pančeva", kaže kroz smeh Vuletić.
Ako je suditi po politici, Pančevci su veoma složni, jer su na vlasti u ovom gradu i DS, i SNS, i LDP, i DSS, i PUPS, i SDPS. I ako se u nečemu svi Pančevci slažu, to je da će morati da menjaju slike o svom gradu koje su im, zasluženo ili ne, prikačili drugi. I da bi grad, umesto mesta zagađenog vazduha, mogao da postane, recimo, meka filmskog turizma.
A kad je reč o buvljaku s početka priče, pojedini Pančevci kažu da on oslikava vreme u kojem grad danas živi. I kad jednog dana ne bude tako živ kao danas, to će biti znak da je tranzicija u ovom gradu prošla.
