Izvor: Politika, 06.Jan.2013, 12:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pančevci će na viši sud – u Beograd
Teritorijalna autonomija u Republici Srbiji ne podrazumeva sudsku vlast, već isključivo jedan deo izvršne vlasti. Dakle, ne mora Novi Sad da bude nadležan u višem stepenu za sva mesta na teritoriji Vojvodine
Kada krajem januara u Beograd dođu stručnjaci Venecijanske komisije Saveta Evrope biće konačno završen i zakonski tekst o promenama u sudskoj mreži.
Popravka loše reforme pravosuđa je prvi i najteži posao Ministarstva pravde i državne uprave u ovoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godini. Ministar Nikola Selaković najavljuje izmene još desetak ključnih zakona, ali i posetu Haškom tribunalu.
Posle oslobađajućih presuda za zločine nad srpskim narodom, najavili ste posetu srpskim optuženicima. Kada ćete otići u Hag?
Tokom januara, verovatno sredinom meseca, posetiću naše državljane protiv kojih se vode postupci pred Haškim tribunalom, ali i sam tribunal i ljude koji u njemu rade.
Povodom reakcija na vaše učešće na protestu studenata u Beogradu protiv odluka tribunala izjavili ste, između ostalog, da se slobodno krećete gradom i vozite gradskim prevozom. Da li je to zaista moguće kada ste ministar pravde?
Kada god imam slobodnog vremena koristim gradski prevoz ili idem pešice. Nama zvuči čudno kada u Norveškoj ili Finskoj ministri odlaze na posao biciklima, gradskim prevozom, metroom ili sopstvenim automobilom, ali to je zaista moguće. Ljudi na državnim funkcijama ne treba da se odrode od svog naroda, od komšija i prijatelja, od ljudi koji su ih izabrali.
Nedavno ste Štefanu Fileu poklonili kopiju Dušanovog zakonika. Kakvu poruku time šaljete Evropi i Srbiji?
Govorio sam Štefanu Fileu o prepisci između cara Dušana i češkog vladara Karla Četvrtog, koji je u to vreme takođe donosio zakonik, a bio je osnivač Karlovog univerziteta i neimar Karlovog mosta u Pragu. File je bio oduševljen poklonom i tom pričom, a poruka je vrlo jasna: Srbija je deo Evrope, civilizacijski, kulturno, državotvorno, već vekovima. Dušanov zakonik je svedočanstvo o tome. Na Srbima, kao narodu koji baštini jednu od najrazvijenijih kultura u ovom delu Evrope, jeste da tu svoju kulturu, koja je njegovo najveće blago, pokazuje svetu. Srbija je treća država u svetu koja je donela Građanski zakonik i druga država u celom svetu koja je ukinula feudalizam. To su moji sagovornici, u našim neformalnim razgovorima, čuli prvi put. I kada tako nešto kažete, nivo ozbiljnosti sa kojim vam sagovornici iz Evrope pristupaju je znatno drugačiji. Nije Srbija banana država, nije nastala juče, neće propasti sutra. Ona postoji u kontinuitetu, ima izuzetno izraženu duhovnu, intelektualnu i pravnu vertikalu i kao takva ona ima snage da se izbori sa problemima u kojima je danas.
Kako ćemo prevazići probleme u pravosuđu? Izmene zakona koji će vratiti oko 80 opština u sudsku mrežu još nisu konačne.
Naš preambiciozni plan bio je da od 1. januara 2013. godine počne sa radom nova sudska mreža. Međutim, postoje vrlo složeni problemi, koje ćemo rešavati uz stručnu pomoć Venecijanske komisije Saveta Evrope. Krajem januara očekujemo posetu tima stručnjaka i kada budemo dobili njihovo mišljenje i preporuke na izmene tri pravosudno-organizaciona zakona, koje smo im dostavili, uveren sam da ćemo na prvom redovnom prolećnom zasedanju Narodne skupštine imati zakon o uređenju sudova, zakon o sudijama i zakon o javnom tužilaštvu, ali i još nekoliko važnih zakona na kojima je izvršena manja revizija. Među njima su čuveni „Marijin zakon”, zatim Zakonik o krivičnom postupku, Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, zakoni o parničnom i vanparničnom postupku, Zakon o oduzimanju imovine i Zakon o medijaciji. To je važan korpus pravosudnih zakona. Njihova primena biće početak saniranja negativnih posledica započete reforme pravosuđa.
Koje su teškoće u reorganizaciji pravosuđa? Šta je sa onim mestima u kojima je nekada postojao sud, a danas samo sudska jedinica?
Težimo tome da napravimo jedan sistem koji će funkcionisati decenijama. Kada stvarate sudsku mrežu, i kada je u pretežnom delu menjate, odnosno dopunjujete, zaista morate biti svesni da radite jedan državni posao od dugoročnog i temeljnog značaja za čitavo društvo i ustrojstvo pravosudnog sistema. Zatekli smo 34 osnovna suda i 103 sudske jedinice od nekadašnjih 138 opštinskih sudova. Utvrdili smo kriterijume koji moraju biti ispunjeni da bi se u jednu opštinu vratio sud i došli smo do broja od 70 do 80 osnovnih sudova za čitavu teritoriju Srbije, dok će sudske jedinice ostati samo u onim mestima gde je nužno da postoje. Osnovni kriterijumi za vraćanje suda u neko mesto jesu redovni priliv predmeta i broj zaostalih predmeta. Međutim, postoje opštine u Srbiji koje ne ispunjavaju te primarne kriterijume. U nekim mestima nema dovoljno pravnih sporova da bi u njima mogao da funkcioniše sud, kao što je na primer Nova Varoš sa novom sudskom zgradom iz 2007. godine, koja radi kao sudska jedinica samo određenim danima u nedelji. Ministarstvo pravde i državne uprave plaća grejanje za tu zgradu da ne bi popucale cevi, ali ne može da vrati sud. Slična situacija je i sa sudskim zgradama u Vrnjačkoj Banji i Kovinu. Jedna od najlepših sudskih zgrada u Srbiji je u Guči, u Lučanima. Na žalost, ni tu nisu ispunjeni kriterijumi za povratak suda. Naravno, u mnoga mesta, koja imaju nove i divne sudske zgrade, a koja ispunjavaju uslove, sud će biti vraćen.
Možete li otkriti neke detalje o tome kako će izgledati nova sudska mreža?
Nelogično je i neracionalno da sudije i građani iz Pančeva putuju u Apelacioni sud u Novom Sadu, koji je udaljen 70 kilometara, a ne idu u Beograd koji je udaljen svega 17 kilometara. Isto je i sa Kovinom, kome je sud u Smederevu neuporedivo bliži od Novog Sada. Teritorijalna autonomija u Republici Srbiji ne podrazumeva sudsku vlast, već isključivo jedan deo izvršne vlasti. Dakle, ne mora Novi Sad da bude nadležan u višem stepenu za sva mesta na teritoriji Vojvodine.
Oštrom redukcijom sudske mreže pre tri godine, bez sudova su ostali gradovi poput Rume, Velike Plane ili Smederevske Palanke, sa sudskim jedinicama koje nisu funkcionalne. Stara Pazova i Inđija su opštine sa veoma razvijenom privrednom delatnošću, gde posluje veliki broj malih i srednjih preduzeća i živi 100.000 stanovnika, a nemaju osnovni sud i pri tom imaju vrlo slabu saobraćajnu vezu sa sedištem svog osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici.
U južnobačkom okrugu imamo 610.000 stanovnika, 10 opština i grad Novi Sad, a samo jedan osnovni sud. Verujem da će biti uspostavljeni osnovni sudovi u Bačkoj Palanci, Vrbasu, a verovatno i u Bečeju. Iz tih gradova sudije sada putuju u Novi Sad, ali u novoj mreži radiće u sudu u svom gradu.
Da li će tako biti ukinuto „putujuće sudstvo”?
Putujuće sudstvo biće svedeno na minimum. Troškovi koje je država sada imala na ime putujućeg sudstva su zaista više nego enormni i za mnogo bogatije zemlje nego što je Srbija. Zato moramo strateški da rešimo i funkcionisanje apelacionih sudova. Najveći broj sudija Apelacionog suda u Kragujevcu putuje, i to iz Užica, Prijepolja, Novog Pazara, Kruševca i Kraljeva. Kada saberemo njihove troškove, neću preterati ako kažem, da je od tih para država mogla da podigne u Kragujevcu stambenu zgradu da tim ljudima obezbedi trajni smeštaj. Ili je mogla da opremi neku dobru zgradu za potrebe ovog apelacionog suda, koji radi u podrumu i na tavanu zgrade stare više od sto godina. Čak i u tako teškim uslovima, ovaj sud ima vrlo dobre rezultate.
Imate li sada konkretne podatke o ukupnim troškovima za putovanja, odvojeni život i stanovanje sudija tokom protekle tri godine?
Odavno bih izašao sa jedinstvenim brojem da imamo podatke za sve sudske jedinice i sve sudove. Na žalost, mi te podatke nemamo. U nekim mestima čak nije vođena ni evidencija tih troškova, što je zaista neverovatno. Ono što svi zaboravljaju u čitavoj ovoj priči jeste koliko je ovakva sudska mreža donela štete samim građanima i koliko su građani izgubili smanjenjem broja sudova. Država ne postoji zbog države. Država postoji zbog građana. Jer, kad građanin ne može da priušti odlazak do suda, on pribegava drugačijim načinima rešavanja spornih situacija, izbegava sud i zakon, a to nije dobro. Država mora mnogo više da brine o svojim građanima, ali i građani moraju da brinu više o svojoj državi, koju treba da gradimo, podižemo i da je jačamo, ne da bi služila samoj sebi već da bi služila svima nama. Dakle, trošak koji su građani imali je nenadoknadiv. Zamislite pojedina mala i veća mesta iz kojih je otišao sud. Iz tih mesta su otišli i tužioci i advokati, a time je otišao znatan broj visokoobrazovanih ljudi koji su predstavljali elitu tog mesta. Tako smo od varošica i gradića polako počeli da pravimo palanke i kasabe.
Hoće li Visoki savet sudstva biti drugačiji nego sada? Da li će na njegovom čelu biti Nata Mesarović?
Visoki savet sudstva već sada nije isti. Pored gospodina Petra Petrovića i mene, novi član je i doajen krivično-pravne nauke prof. Zoran Stojanović. Sada kada je Ustavni sud objavio odluku u kojoj je obrazloženo zašto je odredba o izboru prvog predsednika Vrhovnog kasacionog suda neustavna, možemo da kažemo da je predsednik tog suda, koji je po položaju i predsednik Visokog saveta sudstva, izabran na način suprotan Ustavu. Sama odredba po kojoj je izvršen izbor narušila je jedinstvo pravnog poretka. Sasvim je logično da je prvo trebalo da budu izabrane sudije Vrhovnog kasacionog suda, a tek potom i predsednik tog suda. To, nažalost, nije bilo tako, pa smo se našli u paradoksalnoj situaciji, kao kada bi neko izabrao predsednika države, a tek onda formirao državu.
Da li je Zakon o amnestiji donekle rešio problem pretrpanih zatvora? Koliko se u Srbiji primenjuje kazna rada u javnom interesu?
Više od 30 odsto svih kazni u Srbiji su zatvorske kazne i po tome smo među prvim zemljama u Evropi. Kazna rada u javnom interesu mora da bude budućnost izvršenja krivičnih sankcija u Srbiji, naravno kada je reč o lakšim krivičnim delima. Mehanizmi izvršenja takve kazne nisu dovoljno razrađeni, a svuda u Srbiji ima mnogo toga što bi moglo da se uradi. Zato je potrebna mnogo bolja saradnja Uprave za izvršenje krivičnih sankcija sa lokalnim samoupravama, u kojima bi bili određeni poverenici za sprovođenje ove vrste kazne. Zatvori su sada u jednoj meri rasterećeni, a pravi efekat Zakona o amnestiji biće naš dalji rad na stvaranju uslova za alternativne krivične sankcije. Upravo je i cilj izmenjenih odredaba o uslovnom otpustu u Krivičnom zakoniku da se više vodi računa o vaspitanju, ponašanju i resocijalizaciji osuđenika. To je smisao izdržavanja kazne zatvora.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 06/01/2013
