Izvor: Politika, 09.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pamuk, pa svi ostali
Prevedena proza koju objavljuju naši izdavači svetkovina je inteligencije i duha i veliki intelektualni izazov
O stranoj prozi na našoj književnoj sceni danas ne može se govoriti ako se pri tom prevedeni pisci ne vežu uz "svoje" izdavačke kuće. Ta nam činjenica nije mila, jer nipošto ne želimo da s ove pozicije reklamiramo niti da favorizujemo nekog izdavača, premda moramo da je priznamo kao takvu, tim pre što na taj način mnogi neguju i svoj lični profil. Pored >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << toga što ima kuća koje štampaju isključivo strane naslove, neke i ekskluzivno izdaju priznate svetske književnike, dok treće uporno istrajavaju nudeći kvalitetna, ali ne tako popularna imena.
"Klio" voli egzotične zemlje i njihovu umetnost reči pa nam već nekoliko sezona nudi izuzetnu prozu iz država kao što su Tunis ili Obala Slonovače, dok "Cepter" preferira ruske i francuske pisce. "Rende", sa svoje strane, bira produkciju koja izlazi izvan magistralnih, zvaničnih tokova i donosi poetičke i stvaralačke izazove. Potonji se izdavač u poslednje vreme usmerio i na dela s ex-Yu prostora, i to takođe na mlađe i nekonvencionalnije umetnike, što je neophodno našoj kulturnoj sredini i njenoj svesti o sopstvenom kontinuitetu.
Loši prevodi
Kada se pomene da neke kuće objavljuju samo prevode, zamera im se da se ne bore za naše, osiromašene i na svaki način degradirane autore. Misija koju one vrše, međutim, nije manja – one su spona sa svetom, one su most do novih informacija i ideja. Naš put u budućnost. Ono što nama, ljubiteljima književnosti, ali isto toliko i poštovaocima maternjeg jezika, međutim, izuzetno smeta jesu česti loši prevodi, koje ponekad osetimo čak i kad ne znamo jezik originala. Ceo posao oko jezika poprilično je traljav, a zajedno s našim osiromašenim i degradiranim piscima, ista je sudbina namenjena i lektorima i srpskom jeziku. Bez korektnih prevoda i dobrog srpskog jezika, misija koju ove kuće vrše ostaje negde na pola puta. Mnogima je, na žalost, najviše stalo do korica.
Pisac koji je obeležio proteklu sezonu svakako jeste nobelovac Orhan Pamuk, čije su knjige i pre velike nagrade prevedene na četrdesetak jezika. Iz sad već lepe serije njegovih naslova izdvojićemo roman "Zovem se Crveno". Radnja je smeštena u Carigrad, u 16. vek, a sudbina glavnog junaka, kaligrafa i slikara minijatura, više je od vodiča kroz nepoznanicu islamske kulture. Roman je delo visoke simbolike koja se, vezana za boju, grana i širi sve do beskraja kosmosa. S nestrpljenjem čekamo "novog" Pamuka, koga je "Geopoetika" najavila za decembar.
S Istoka stiže i intrigantni arapski književnik Amin Maluf. Njegovi su romani od onih koje, uprkos obimu, ne ispuštate iz ruku. Izdaje ih "Laguna". Posle parodičnog "Baldasarovog putešestvija", u kome se Maluf maestralno poigrao našim strahovima, stiže prevod romana "Leon Afrikanac". Na razmeđi tri sveta, Amin Maluf, kao i Orhan Pamuk, nosi poruku mira, intelektualnog i stvaralačkog poštenja. U eri postmodernističkih poigravanja kako književnošću, tako i svim vrednostima, njihov bi naum nekima mogao delovati prevaziđeno, ali magija njihovog pripovedanja ipak pripada večnosti.
Nepravdeno bi bilo ne pomenuti bar još neko ime iz izuzetno kvalitetne produkcije "Geopoetike". Japanac Haruki Murakami, najavljen kao jedan od najoriginalnijih savremenih autora, predstavljen je nesvakidašnjim romanom "Igraj Igraj Igraj". Murakami spaja naučnu fantastiku i svet novih tehnologija s ljubavnom pričom, detektivskom prozom i satirom. Na tragu zamišljene budućnosti koja se ukršta sa satirom jeste još jedno remek-delo. Ruskinja Tatjana Tolstoj napisala je roman "Kis", političku parodiju koja opčinjava. Književnica oblikuje svet koji, posle nuklearne eksplozije, potpuno degenerisan i genetski mutiran, počinje ispočetka. Od precivilizacijskog nasleđa koje je zaboravilo blagodeti napretka, ali ne i stare političke navike. Srećni slučaj je hteo da se majstorstvo Tolstojeve udruži s besprekornim prevodom Miodraga Sibinovića.
Pominjani Barns i Oster spadaju u meni najdraže pisce, a za gotovo svaku njihovu knjigu, počev od Barnsovog "Floberovog papagaja", može se reći da je kultna. Da pomera granice. Nepredvidivi Brans ovoga puta piše opsežan roman "Artur i Džordž", zasnovan na dokumentarnoj osnovi i postavljen u viktorijansku Englesku. Ništa predvidiviji Oster, tvorac "Američke trilogije", jedne od najneobičnijih knjiga koje sam ikada pročitala, došao je na nesvakidašnju zamisao da u novi roman "Putovanja u skriptorijum" uvede svoje dosadašnje junake. Džulijan Barns – svetkovina inteligencije i duha, Pol Oster – veliki intelektualni izazov.
"Narodna knjiga" ima reprezentativnu ediciju "Antologija svetske književnosti". Više od stotinak izdanja predstavilo je veliki raspon svetskih klasika. U ovoj će se biblioteci sresti pisci iz manje prominentnih književnosti, ali i mlađi autori. Pomenuti izdavač imao je i blagovremene prevode V. S. Najpola – "Ulica Migel" i "Pola života". Pun pogodak edicije jeste vrstan mađarski pisac Šandor Marai, koji je dugo ostao gotovo nepoznat javnosti. Posle kratkog romana "Sveće gore do kraja", predstavljen nam je izdanjem "Esterina zaostavština", koje je okupilo ostvarenja iz različitih stvaralačkih faza ovog majstora reči. Maraija znalački prevodi Marija Tot-Ignjatović.
Jedno od otkrića ove biblioteke jeste književnica Zejdi Smit. Njen besprekoran roman "Beli zubi" osvojio je svet. I to ne bez razloga. Smitova s puno duha ukršta tri porodice i tri genracije, a magičnom broju treba dodati i isto toliko kultura, koje se sreću u konzervativnoj Engleskoj.
Izdvojićemo i savremenog američkog književnika Majkla Kaningema. Popularni roman "Sati" poigrava se biografijom Virdžinije Vulf. "Meso i krv" pripada tzv. porodičnom romanu, koji tradicionalno ne može bez opadanja i propadanja ćelije društva. "Kuća na kraju sveta" romaneskno je ostvarenje zamišljeno kao niz ispovesti junaka, niz psiholoških portreta, ali i kao provokacija upućena savremenom svetu i njegovim ponorima (margina, homoseksualnost, droga, sida...).
Mali izdavači
Ne posustaju ni manji izdavači. Oni nas dugo nisu obradovali nekim novim prevodom portugalskog nobelovca Žozea Saramaga, ili mladog, ali prodornog škotskog pisca Mišela Fejbera, ali zato su tu neka druga imena. "Dejadora" je krenula uz zavidni kvalitet: vanredna knjiga priča američkog pisca Adama Hazeta "Vi niste ovde stranac" i zbunjujući roman "Dobri doktor" Dejmona Galguta, pisca iz Kejptauna.
Niz vrhuni Britanac Patrik Nit. Posle urnbesne političke parodije "Musungu Džim i veliki poglavica Tuloko", u kojoj nas Nit vodi u crnu Afriku, njegov drugi roman "Bluz šema" vratiće nas na taj kontinet postavljajući muziku kao glavnog junaka. Isti izdavač otkriva nam holandskog autora Tona Telehena, koji poput Egziperija, ostaje na razmeđi književnosti za decu i duboke misaone proze. Ove godine izašle su dve njegove knjige – "Pisma nikom drugom" i "Rođendan svih drugih". Potonju su ilustrovali beogradski osnovci.
Pomenućemo na kraju i briljantnog I. M. Panajatopula i njegovo remek-delo Sedam usnulih mladića (Rad), a za kraj i poslasticu: "Paideja" nam daruje delo jednog od nama najdražih postmodernista, italijanskog pisca Alesandra Barika.
Dušica POTIĆ
[objavljeno: 09.12.2006.]
