Izvor: Blic, 04.Jun.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pametniji od trešanja
Pametniji od trešanja
Pravilnom ishranom sposobnost mišljenja može da se poveća za dvadeset odsto - utvrdili su nemački naučnici. Pošto je šećer glavni pokretač rada mozga, preporučuje se konzumiranje voća sa visokim sadržajem voćnog šećera, kao što su trešnje i kruške.
- Fruktoza ili voćni šećer je tzv. prosti šećer koji se u jetri pretvara u glikozu (najprostiji šećer koji nastaje razgradnjom svih ugljenih hidrata; stalno prisutan u krvi u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << varirajućim vrednostima). Fruktoza sporije podiže šećer u krvi od glikoze, jer mora da prođe kroz barijeru jetre - kaže za 'Blic' prof. dr Georgina Pudar, autor popularnog priručnika 'Zdrava ishrana'. - Odrasla zdrava osoba treba u toku dana da unese 2-4 grama ugljenih hidrata po kilogramu telesne težine. To je 33-67 kJ, odnosno 8-16 kcal po kilogramu težine.
Trešnje, naravno, nisu jedine namirnice koje nutricionisti preporučuju. Žitarice i povrće takođe doprinose boljem funkcionisanju mozga, kao i kikiriki, soja i mahunasti plodovi, koji imaju visok sadržaj glutamina i lecitina. Haringa, skuša, losos i sardela sadrže omega-3 masne kiseline, koje podstiču inteligenciju. Cink se nalazi u goveđem mesu, mlečnim proizvodima i pečurkama, i poboljšava koncentraciju. Pravi rudnik minerala
Plod trešnje, zavisno od toga koliko je voće zrelo, sadrži 10-17,5 odsto ugljenih hidrata; 0,8 odsto belančevina; 0,5 odsto masti i oko 6 odsto celuloze (dijetna vlakna). U plodu ima vitamina grupe B, C i karotena (A), kao i kalijuma, natrijuma, kalcijuma, fosfora, sumpora, magnezijuma, kobalta, mangana, bakra i joda. Energetska vrednost 100 g trešanja je 247 kJ (59 kcal).
Glavobolja zbog vina
Čaša 'merloa' ili 'kabernea' možda jača srce i duh, ali isto tako može da izazove pulsiranje u slepoočnicama. Glabovolja zbog crnog vina je priznat medicinski fenomen, ali lekari još uvek ne znaju tačan uzrok te neprijatne pojave. Jedni krivca vide u sulfitima, koji se dodaju vinu kao konzervans. Drugi sumnaju na histamine, pošto crna vina sadrže 200 puta veću količinu tog jedinjenja nego bela. Tanini, kojih ima u ljusci crnog grožđa, mogu da izazovu glavobolju na taj način što menjaju nivo serotonina u mozgu, supstance koja doprinosi našem dobrom raspoloženju. A možda je u pitanju jednostavno alkohol.
Stručnjaci Medicinskog fakulteta u Harvardu preporučuju sledeća rešenja:
- probajte crno vino koje ne sadrži sulfite;
- birajte ona vina koja imaju manje tanina, recimo 'božole' umesto 'kabarne sovinjona'; - takozvana zrela vina lakše se podnose od onih s većim procentom alkohola;
- uzmite neki antihistaminik pre nego što se mašite za čašu. CDC/JS
